Kako stari zanati, poput opančarstva i grnčarstva, opstaju u savremenom dobu i gde ih možete videti uživo.
Srpska tradicija čuva mnoge zanate koji su vekovima oblikovali identitet naših krajeva. Iako su mnogi od njih nestali pred naletom industrijalizacije, neki su opstali, zahvaljujući strasti i predanosti majstora koji ne dozvoljavaju da ovi zanati padnu u zaborav. Poseta mestima gde se ovi zanati još praktikuju prava je prilika da se upoznate sa autentičnom kulturnom baštinom Srbije.
Opančarstvo, zanat koji simbolizuje srpsko selo i tradiciju, polako nestaje, ali još uvek ima majstora koji izrađuju opanke ručno, koristeći tehnike prenete kroz generacije. Opanak, nekada svakodnevna obuća, danas je simbol i suvenir, a radionice poput onih u Užicu i okolini nastavljaju ovu tradiciju.
Grnčarstvo je još jedan zanat koji odoleva zubu vremena. Izrada posuda od gline nije samo praktična veština, već i umetnost. Selo Zlakusa kod Užica poznato je po jedinstvenoj tehnici mešanja gline i kalcita, što proizvode čini dugotrajnim i idealnim za kuvanje. Poseta grnčarskim radionicama pruža priliku da vidite majstore na delu i možda sami isprobate ovu drevnu veštinu.
Možda vas zanima:
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Gordana je vodenicu nasledila od oca, a sada su je obnovili njeni sinovi: Na Ateničkoj reci u Čačku čuva se tradicija predaka a vodenički kamen i dalje melje - odavde stiže najzdravije brašno
Vodenice potočare, nekada svakodnevnica srpskih sela, danas su prava retkost, ali i dragocena veza sa korenima. Jedna takva, očuvana i u funkciji, nalazi se na Ateničkoj reci u naselju Atenica kod Čačka i pripada porodici Petrović.
Možda vas zanima:
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Gordana je vodenicu nasledila od oca, a sada su je obnovili njeni sinovi: Na Ateničkoj reci u Čačku čuva se tradicija predaka a vodenički kamen i dalje melje - odavde stiže najzdravije brašno
Vodenice potočare, nekada svakodnevnica srpskih sela, danas su prava retkost, ali i dragocena veza sa korenima. Jedna takva, očuvana i u funkciji, nalazi se na Ateničkoj reci u naselju Atenica kod Čačka i pripada porodici Petrović.
Možda vas zanima:
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Gordana je vodenicu nasledila od oca, a sada su je obnovili njeni sinovi: Na Ateničkoj reci u Čačku čuva se tradicija predaka a vodenički kamen i dalje melje - odavde stiže najzdravije brašno
Vodenice potočare, nekada svakodnevnica srpskih sela, danas su prava retkost, ali i dragocena veza sa korenima. Jedna takva, očuvana i u funkciji, nalazi se na Ateničkoj reci u naselju Atenica kod Čačka i pripada porodici Petrović.
Pletarstvo, zanat isprepletan prirodom i tradicijom, zadržao se u ruralnim krajevima Srbije. Pletenje korpi, nameštaja i ukrasnih predmeta od pruća ili slame pruža uvid u umeće koje se prilagodilo savremenim potrebama. Ovi proizvodi su danas cenjeni ne samo zbog svoje funkcionalnosti, već i zbog ekološkog pristupa.
Tkačstvo, nekada osnovna veština u svakom domaćinstvu, danas je redak zanat. U mestima poput Sirogojna možete posetiti radionice gde se na tradicionalnim razbojima izrađuju ćilimi, prekrivači i šalovi, čuvajući autentične motive srpske tradicije.
Izrada nakita od srebra i zlata u zanatskim radionicama takođe je preživela vekove. U gradovima poput Prizrena i Novog Pazara, ručna izrada nakita i dalje je živa, nudeći unikatne komade koji nose duh prošlih vremena.
Očuvanje starih zanata nije samo očuvanje tradicije, već i prilika za razvoj seoskog turizma i podsticaj lokalnim zajednicama. Posetite ove radionice, kupite rukotvorine i podržite majstore koji svojim rukama i znanjem čuvaju deo naše istorije.
VEĆ 100 GODINA: Ovo je najpopularnije žensko ime na svetu
U čak 20 zemalja je među tri najpopularnija imena!
Gavrilo Princip je PREDAK našeg poznatog pevača
Istorijsku ličnost kakva je Gavrilo Princip teško je dovesti u vezu sa ličnostima iz sveta popularne muzike.
TEOLOG ĐURĐEVIĆ: Zašto se riba jede tokom posta, a meso ne?
Ovo razlikovanje ima korene u drevnoj crkvenoj praksi, gde je meso toplokrvne životinje predstavljalo luksuz i bilo simbol uživanja, dok je riba bila skromnija hrana, naveo je teolog.
Ko je bila Jelena Karađorđević: Izbegla silovanje, svedočila oceubistvu, na sahrani joj bilo „pola Šumadije“
Kroz položaj žena vladara Srbije, njihovu ulogu i uticaj u javnom, društvenom i političkom životu ogleda se napredak i razvoj naše zemlje od početka pretprošlog do sredine prošlog veka i njen razvoj od ustaničke teritorije, preko vazalne kneževine do kraljevine i samostalne države, smatra istoričar Uroš Milivojević auror knjige „Supruge srpskih vladara iz dinastija Karađorđević i Obrenović”.
ZAŠTO SE KAŽE "MRKA KAPA"? Iza izraza se krije SREDNJOVEKOVNI OBIČAJ za koji verovatno niste čuli
Sigurno i vi koristie ovaj izraz… Kada je mala verovatnoća da se nešto desi svi kažemo “mrka kapa”, ali značenje ovog izraza, kao i poreklo, zapravo su potpuno drugačiji.
Komentari(0)