Kako stari zanati, poput opančarstva i grnčarstva, opstaju u savremenom dobu i gde ih možete videti uživo.
Srpska tradicija čuva mnoge zanate koji su vekovima oblikovali identitet naših krajeva. Iako su mnogi od njih nestali pred naletom industrijalizacije, neki su opstali, zahvaljujući strasti i predanosti majstora koji ne dozvoljavaju da ovi zanati padnu u zaborav. Poseta mestima gde se ovi zanati još praktikuju prava je prilika da se upoznate sa autentičnom kulturnom baštinom Srbije.
Opančarstvo, zanat koji simbolizuje srpsko selo i tradiciju, polako nestaje, ali još uvek ima majstora koji izrađuju opanke ručno, koristeći tehnike prenete kroz generacije. Opanak, nekada svakodnevna obuća, danas je simbol i suvenir, a radionice poput onih u Užicu i okolini nastavljaju ovu tradiciju.
Grnčarstvo je još jedan zanat koji odoleva zubu vremena. Izrada posuda od gline nije samo praktična veština, već i umetnost. Selo Zlakusa kod Užica poznato je po jedinstvenoj tehnici mešanja gline i kalcita, što proizvode čini dugotrajnim i idealnim za kuvanje. Poseta grnčarskim radionicama pruža priliku da vidite majstore na delu i možda sami isprobate ovu drevnu veštinu.
Možda vas zanima:
Gde su se kovale legende: Starovremski zanati koji i danas opstaju
Od kovača u Užicu do grnčara u Zlakusi, saznajte kako se čuvaju veštine naših predaka
PROVERITE DA LI IMATE ''LINIJU ANĐELA'': Samo retki srećnici imaju ovo NA DLANU, otkrijte ZNAČENJE
Postoji mišljenje da čovek koji poseduje na svom dlanu paralelnu liniju sa „linijom života“, je neverovatno srećan!
Možda vas zanima:
Gde su se kovale legende: Starovremski zanati koji i danas opstaju
Od kovača u Užicu do grnčara u Zlakusi, saznajte kako se čuvaju veštine naših predaka
PROVERITE DA LI IMATE ''LINIJU ANĐELA'': Samo retki srećnici imaju ovo NA DLANU, otkrijte ZNAČENJE
Postoji mišljenje da čovek koji poseduje na svom dlanu paralelnu liniju sa „linijom života“, je neverovatno srećan!
Možda vas zanima:
Gde su se kovale legende: Starovremski zanati koji i danas opstaju
Od kovača u Užicu do grnčara u Zlakusi, saznajte kako se čuvaju veštine naših predaka
PROVERITE DA LI IMATE ''LINIJU ANĐELA'': Samo retki srećnici imaju ovo NA DLANU, otkrijte ZNAČENJE
Postoji mišljenje da čovek koji poseduje na svom dlanu paralelnu liniju sa „linijom života“, je neverovatno srećan!
Pletarstvo, zanat isprepletan prirodom i tradicijom, zadržao se u ruralnim krajevima Srbije. Pletenje korpi, nameštaja i ukrasnih predmeta od pruća ili slame pruža uvid u umeće koje se prilagodilo savremenim potrebama. Ovi proizvodi su danas cenjeni ne samo zbog svoje funkcionalnosti, već i zbog ekološkog pristupa.
Tkačstvo, nekada osnovna veština u svakom domaćinstvu, danas je redak zanat. U mestima poput Sirogojna možete posetiti radionice gde se na tradicionalnim razbojima izrađuju ćilimi, prekrivači i šalovi, čuvajući autentične motive srpske tradicije.
Izrada nakita od srebra i zlata u zanatskim radionicama takođe je preživela vekove. U gradovima poput Prizrena i Novog Pazara, ručna izrada nakita i dalje je živa, nudeći unikatne komade koji nose duh prošlih vremena.
Očuvanje starih zanata nije samo očuvanje tradicije, već i prilika za razvoj seoskog turizma i podsticaj lokalnim zajednicama. Posetite ove radionice, kupite rukotvorine i podržite majstore koji svojim rukama i znanjem čuvaju deo naše istorije.
Šifrovani vez u manastiru Ljubostinja: Tajna poruka skrivena u liturgijskom pojasu iz 18. veka
U riznici ženskog manastira Ljubostinja čuva se pojas izvezen ćirilicom, za koji se veruje da krije poruku o skrivanju svetih relikvija tokom turskih progona.
Tajne srpskog opančarstva: Kako se po obliku opanka nekada znalo iz kog je kraja muškarac
Od krivog vrha do upletenog kaiša – stari opanci nisu bili samo obuća, već tihi identitet čoveka koji ih nosi. Danas ih gledamo kao suvenir, a nekada su govorili sve.
Zid sa očima u manastiru Kalenić: Freska arhangela koja “gleda” iz svakog ugla
U tišini jednog od najlepših manastira Šumadije, nalazi se freska koja vekovima zbunjuje i oduševljava vernike i posetioce – lik arhangela čiji pogled “prati” svakog ko mu priđe.
Kićenje krava za Svetog Iliju u Negotinskoj Krajini: Običaj koji je donosio mleko, zdravlje i blagostanje
U zaboravljenim selima istočne Srbije, žene su na dan Svetog Ilije ukrašavale krave cvećem, peškirima i tkanicama – jer se verovalo da samo tako krava neće “presušiti”.
Velika subota bez reči: Običaj “čuvanja tišine” u selima pod Rudnikom koji se danas retko poštuje
U selima zapadne i centralne Srbije, deca su nekada učena da na Veliku subotu ne prave buku, ne pevaju i ne viču – da bi poštovala Hristov mir u grobu.
Komentari(0)