Kako stari zanati, poput opančarstva i grnčarstva, opstaju u savremenom dobu i gde ih možete videti uživo.
Srpska tradicija čuva mnoge zanate koji su vekovima oblikovali identitet naših krajeva. Iako su mnogi od njih nestali pred naletom industrijalizacije, neki su opstali, zahvaljujući strasti i predanosti majstora koji ne dozvoljavaju da ovi zanati padnu u zaborav. Poseta mestima gde se ovi zanati još praktikuju prava je prilika da se upoznate sa autentičnom kulturnom baštinom Srbije.
Opančarstvo, zanat koji simbolizuje srpsko selo i tradiciju, polako nestaje, ali još uvek ima majstora koji izrađuju opanke ručno, koristeći tehnike prenete kroz generacije. Opanak, nekada svakodnevna obuća, danas je simbol i suvenir, a radionice poput onih u Užicu i okolini nastavljaju ovu tradiciju.
Grnčarstvo je još jedan zanat koji odoleva zubu vremena. Izrada posuda od gline nije samo praktična veština, već i umetnost. Selo Zlakusa kod Užica poznato je po jedinstvenoj tehnici mešanja gline i kalcita, što proizvode čini dugotrajnim i idealnim za kuvanje. Poseta grnčarskim radionicama pruža priliku da vidite majstore na delu i možda sami isprobate ovu drevnu veštinu.
Možda vas zanima:
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Gordana je vodenicu nasledila od oca, a sada su je obnovili njeni sinovi: Na Ateničkoj reci u Čačku čuva se tradicija predaka a vodenički kamen i dalje melje - odavde stiže najzdravije brašno
Vodenice potočare, nekada svakodnevnica srpskih sela, danas su prava retkost, ali i dragocena veza sa korenima. Jedna takva, očuvana i u funkciji, nalazi se na Ateničkoj reci u naselju Atenica kod Čačka i pripada porodici Petrović.
Možda vas zanima:
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Gordana je vodenicu nasledila od oca, a sada su je obnovili njeni sinovi: Na Ateničkoj reci u Čačku čuva se tradicija predaka a vodenički kamen i dalje melje - odavde stiže najzdravije brašno
Vodenice potočare, nekada svakodnevnica srpskih sela, danas su prava retkost, ali i dragocena veza sa korenima. Jedna takva, očuvana i u funkciji, nalazi se na Ateničkoj reci u naselju Atenica kod Čačka i pripada porodici Petrović.
Možda vas zanima:
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Gordana je vodenicu nasledila od oca, a sada su je obnovili njeni sinovi: Na Ateničkoj reci u Čačku čuva se tradicija predaka a vodenički kamen i dalje melje - odavde stiže najzdravije brašno
Vodenice potočare, nekada svakodnevnica srpskih sela, danas su prava retkost, ali i dragocena veza sa korenima. Jedna takva, očuvana i u funkciji, nalazi se na Ateničkoj reci u naselju Atenica kod Čačka i pripada porodici Petrović.
Pletarstvo, zanat isprepletan prirodom i tradicijom, zadržao se u ruralnim krajevima Srbije. Pletenje korpi, nameštaja i ukrasnih predmeta od pruća ili slame pruža uvid u umeće koje se prilagodilo savremenim potrebama. Ovi proizvodi su danas cenjeni ne samo zbog svoje funkcionalnosti, već i zbog ekološkog pristupa.
Tkačstvo, nekada osnovna veština u svakom domaćinstvu, danas je redak zanat. U mestima poput Sirogojna možete posetiti radionice gde se na tradicionalnim razbojima izrađuju ćilimi, prekrivači i šalovi, čuvajući autentične motive srpske tradicije.
Izrada nakita od srebra i zlata u zanatskim radionicama takođe je preživela vekove. U gradovima poput Prizrena i Novog Pazara, ručna izrada nakita i dalje je živa, nudeći unikatne komade koji nose duh prošlih vremena.
Očuvanje starih zanata nije samo očuvanje tradicije, već i prilika za razvoj seoskog turizma i podsticaj lokalnim zajednicama. Posetite ove radionice, kupite rukotvorine i podržite majstore koji svojim rukama i znanjem čuvaju deo naše istorije.
110 godina sećanja: Dani kada je Srbija stajala pred najmračnijom sudbinom, Beograd u plamenu i krvavim sokacima, i reči koje odjekuju i danas
Posle slavnih pobeda u Cerskoj i Kolubarskoj bici 1914. godine, Srbija je dočekala 1915. iscrpljena. Epidemija pegavog tifusa odnela je desetine hiljada života, rezerve su bile istrošene, a glad je pritiskala narod. Uprkos obećanjima, saveznička pomoć je stizala sporo i u nedovoljnom obimu. U takvim okolnostima Centralne sile odlučuju da unište Srbiju jednom za svagda. U novoj ofanzivi udružuju se Nemačka, Austro-Ugarska i Bugarska, dok Turska pruža logističku potporu.
I DANAS JE SLIČNO: Našoj prvoj predstavnici na Evroviziji pesmu je pisao Mika Antić, čim je stigla krenule su prozivke!
Devojka iz skromne socijalističke zemlje nije dočekana baš blagonaklono u svetu glamura...
Naš pesnik samo je jednu ženu za života voleo i sve pesme njoj posvetio: Majka ga pred ikonom zaklela da je ne oženi, a kad su stigli svatovi...
Aleksa Šantić obeležio je istoriju srpske književnosti emotivnim, ljubavnim stihovima, a njegova najveća ljubav je bila nesretna
KAKO JE IVO ANDRIĆ IZBEGAO SMRT I GDE SE KRIO KADA JE PISAO "NA DRINI ĆUPRIJU": Nepoznati detalji iz života nobelovca!
Ivo Andrić je nobelovac čiji je život bio dramatičniji od njegovih romana. Malo je poznato da se krio tokom Drugog svetskog rata i kako je u samici napisao svoja najveća dela. Ovo je priča o tajnom podvigu velikog pisca.
ZAŠTO SRBI NE GRADE KUĆE BEZ PROZORA I KAKO SU SE BRANILI OD VAMPIRA: Tajna srpske tradicionalne arhitekture!
Srpska tradicionalna kuća nije samo građevina – ona je odraz vekovnih strahova i verovanja. Otkrivamo zašto je "otvaranje" kuće ka suncu bilo vitalno za sreću i kako su se arhitekturom štitili od noćnih mora i zlih sila, uključujući i vampire.
Komentari(0)