Kako stari zanati, poput opančarstva i grnčarstva, opstaju u savremenom dobu i gde ih možete videti uživo.
Srpska tradicija čuva mnoge zanate koji su vekovima oblikovali identitet naših krajeva. Iako su mnogi od njih nestali pred naletom industrijalizacije, neki su opstali, zahvaljujući strasti i predanosti majstora koji ne dozvoljavaju da ovi zanati padnu u zaborav. Poseta mestima gde se ovi zanati još praktikuju prava je prilika da se upoznate sa autentičnom kulturnom baštinom Srbije.
Opančarstvo, zanat koji simbolizuje srpsko selo i tradiciju, polako nestaje, ali još uvek ima majstora koji izrađuju opanke ručno, koristeći tehnike prenete kroz generacije. Opanak, nekada svakodnevna obuća, danas je simbol i suvenir, a radionice poput onih u Užicu i okolini nastavljaju ovu tradiciju.
Grnčarstvo je još jedan zanat koji odoleva zubu vremena. Izrada posuda od gline nije samo praktična veština, već i umetnost. Selo Zlakusa kod Užica poznato je po jedinstvenoj tehnici mešanja gline i kalcita, što proizvode čini dugotrajnim i idealnim za kuvanje. Poseta grnčarskim radionicama pruža priliku da vidite majstore na delu i možda sami isprobate ovu drevnu veštinu.
Možda vas zanima:
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Gde su se kovale legende: Starovremski zanati koji i danas opstaju
Od kovača u Užicu do grnčara u Zlakusi, saznajte kako se čuvaju veštine naših predaka
Možda vas zanima:
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Gde su se kovale legende: Starovremski zanati koji i danas opstaju
Od kovača u Užicu do grnčara u Zlakusi, saznajte kako se čuvaju veštine naših predaka
Možda vas zanima:
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Gde su se kovale legende: Starovremski zanati koji i danas opstaju
Od kovača u Užicu do grnčara u Zlakusi, saznajte kako se čuvaju veštine naših predaka
Pletarstvo, zanat isprepletan prirodom i tradicijom, zadržao se u ruralnim krajevima Srbije. Pletenje korpi, nameštaja i ukrasnih predmeta od pruća ili slame pruža uvid u umeće koje se prilagodilo savremenim potrebama. Ovi proizvodi su danas cenjeni ne samo zbog svoje funkcionalnosti, već i zbog ekološkog pristupa.
Tkačstvo, nekada osnovna veština u svakom domaćinstvu, danas je redak zanat. U mestima poput Sirogojna možete posetiti radionice gde se na tradicionalnim razbojima izrađuju ćilimi, prekrivači i šalovi, čuvajući autentične motive srpske tradicije.
Izrada nakita od srebra i zlata u zanatskim radionicama takođe je preživela vekove. U gradovima poput Prizrena i Novog Pazara, ručna izrada nakita i dalje je živa, nudeći unikatne komade koji nose duh prošlih vremena.
Očuvanje starih zanata nije samo očuvanje tradicije, već i prilika za razvoj seoskog turizma i podsticaj lokalnim zajednicama. Posetite ove radionice, kupite rukotvorine i podržite majstore koji svojim rukama i znanjem čuvaju deo naše istorije.
Ko je odlučio da Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić počivaju rame uz rame? Večnost spojila pismenost pod istim drvetom tišine
Mada su se u životu razmimoilazili u mišljenjima, Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić danas leže jedan pored drugog — simbolično ujedinjeni u smrti. Njihova večna kuća nalazi se u porti Saborne crkve u Beogradu, mestu koje nosi više značenja nego što se na prvi pogled čini.
U senci kneza Lazara: Tajanstveni život vojvode Ivana Kosančića
Ime mu se šapuće u stihovima, ali istorija o njemu gotovo da ćuti. Ivan Kosančić je jedan od najmističnijih srpskih junaka — slavljen u epskim pesmama, ali skriven u senkama istorijskih zapisa. Ko je zapravo bio vojvoda koji je pre polaska na Kosovo ugledao tursku vojsku i doneo kobnu vest?
Krstonoša ne stari: Običaj koji nosi i leči
Krstonoše su više od nosilaca ikona — one su čuvari običaja, predanja i zajedničke molitve. U mnogim selima Srbije, još uvek postoji nepokidana nit između naroda i svetih litija koje se vekovima obnavljaju, bez prekida.
Ovo je najjezivija srpska izreka! Mnogi nisu ni svesni njenog jezivog značenja, korene vuče iz doba Osmajlija
Ova izreka se spominje u našoj poznatoj srpskoj pesmi
Kuda je išao put cara Dušana kroz Srbiju? Tragovima vladara koji je sanjao carstvo
Srpski car Dušan nije imao jednu prestonicu, ni jednu stazu. Njegov put bio je mapa naraslog carstva, isprepleten crkvama, tvrđavama i granama moći koje su se pružale ka jugu i istoku.
Komentari(0)