Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
Na zapadu Srbije, u dolini reke Jadar, nalazi se selo Jadranska Lešnica, mesto poznato po zemljoradnji, ali i po nečemu daleko trajnijem – glini koju vekovima koriste lončari i pećari iz čitavog Podrinja. Ova glina se ručno kopa iz njiva, suši, prosejava i meša s vodom kako bi se oblikovala u posuđe koje i danas krasi domaćinstva širom Srbije.
Gde se vadi i kako se priprema
Glina se vadi na dubini od 1,5 do 3 metra, na tačno određenim mestima koja meštani nazivaju „gliništa“. Njiva se tada „otvori“, ručno se iskopa glina, zatim se prosuši na suncu i drobi u prah. Nakon toga sledi mešanje sa vodom i ručno gnječenje, bez dodatka hemikalija.
Možda vas zanima:
U jednoj godini četiri puta se izlivala, a kuće bile pod vodom: Sada je tome došao kraj
Veliki građevinski poduhvat koji će rešiti glavobolje mnogih meštana Loznice kod Čačka
LETO 2023. JE REZERVISANO ZA JEDAN GRAD U SRBIJI Priuštite nezaboravan provod porodici i sebi
Leto 2023. Je rezervisano za jedan grad u Srbiji
Možda vas zanima:
U jednoj godini četiri puta se izlivala, a kuće bile pod vodom: Sada je tome došao kraj
Veliki građevinski poduhvat koji će rešiti glavobolje mnogih meštana Loznice kod Čačka
LETO 2023. JE REZERVISANO ZA JEDAN GRAD U SRBIJI Priuštite nezaboravan provod porodici i sebi
Leto 2023. Je rezervisano za jedan grad u Srbiji
Možda vas zanima:
U jednoj godini četiri puta se izlivala, a kuće bile pod vodom: Sada je tome došao kraj
Veliki građevinski poduhvat koji će rešiti glavobolje mnogih meštana Loznice kod Čačka
LETO 2023. JE REZERVISANO ZA JEDAN GRAD U SRBIJI Priuštite nezaboravan provod porodici i sebi
Leto 2023. Je rezervisano za jedan grad u Srbiji
Stariji majstori kažu da je najvažnije „da glina legne“, odnosno da odstoji bar 10 dana, pre nego što se oblikuje.
rina
Lonci, crepulje i saksije iz jedne mase
U Jadranskoj Lešnici i okolnim selima, izrađuju se:
- crepulje – plitke posude za pečenje pogače ili proje
- zemljane šerpe i lonci – za kuvanje na tihoj vatri
- saksije i ćupovi za čuvanje masti, vode i zimnice
Nakon oblikovanja, proizvodi se suše na promaji, pa se peku u posebnim zemljanim pećima ili u pećnicama na drva. Nema lakiranja, nema plastike – samo zemlja, voda i vatra.
rina
Očuvanje zanata i potencijal za razvoj
Iako danas ima sve manje zanatlija koji se time bave profesionalno, glina iz Jadranske Lešnice je i dalje tražena među keramičarima, umetnicima i domaćinstvima koja žele prirodno posuđe. Pojedini mladi ljudi iz Loznice i Krupnja učestvuju u radionicama gde uče kako da se rade osnovne forme, a proizvodi se sve češće nalaze i na etno-manifestacijama.
Postoji inicijativa da se ova lokalna glina i tehnika obrade uvrste u listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Glina koja spaja generacije
Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da proces izrade posuđa od gline gotovo da se nije promenio stotinama godina. I danas, kao i nekada, za dobar lonac potrebna je dobra ruka, vreme i strpljenje.
U svetu brzine i plastike, glina iz Lešnice podseća na to da najdugovečnije stvari često dolaze iz zemlje – i iz ruku.
ZABORAVLJENO SRPSKO „SVETO DRVO“: Zašto su naši preci verovali da brekinja štiti od groma?
Iako danas gotovo zaboravljena, brekinja je nekada u srpskoj narodnoj tradiciji imala poseban status „svetog drveta“, koje se smatralo zaštitnikom od groma i nesreća. Njeno prisustvo u blizini kuće bilo je znak da je dom bezbedan, a narod joj je pridavao posebne, gotovo mistične osobine.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)