Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
Na zapadu Srbije, u dolini reke Jadar, nalazi se selo Jadranska Lešnica, mesto poznato po zemljoradnji, ali i po nečemu daleko trajnijem – glini koju vekovima koriste lončari i pećari iz čitavog Podrinja. Ova glina se ručno kopa iz njiva, suši, prosejava i meša s vodom kako bi se oblikovala u posuđe koje i danas krasi domaćinstva širom Srbije.
Gde se vadi i kako se priprema
Glina se vadi na dubini od 1,5 do 3 metra, na tačno određenim mestima koja meštani nazivaju „gliništa“. Njiva se tada „otvori“, ručno se iskopa glina, zatim se prosuši na suncu i drobi u prah. Nakon toga sledi mešanje sa vodom i ručno gnječenje, bez dodatka hemikalija.
Možda vas zanima:
U jednoj godini četiri puta se izlivala, a kuće bile pod vodom: Sada je tome došao kraj
Veliki građevinski poduhvat koji će rešiti glavobolje mnogih meštana Loznice kod Čačka
LETO 2023. JE REZERVISANO ZA JEDAN GRAD U SRBIJI Priuštite nezaboravan provod porodici i sebi
Leto 2023. Je rezervisano za jedan grad u Srbiji
Možda vas zanima:
U jednoj godini četiri puta se izlivala, a kuće bile pod vodom: Sada je tome došao kraj
Veliki građevinski poduhvat koji će rešiti glavobolje mnogih meštana Loznice kod Čačka
LETO 2023. JE REZERVISANO ZA JEDAN GRAD U SRBIJI Priuštite nezaboravan provod porodici i sebi
Leto 2023. Je rezervisano za jedan grad u Srbiji
Možda vas zanima:
U jednoj godini četiri puta se izlivala, a kuće bile pod vodom: Sada je tome došao kraj
Veliki građevinski poduhvat koji će rešiti glavobolje mnogih meštana Loznice kod Čačka
LETO 2023. JE REZERVISANO ZA JEDAN GRAD U SRBIJI Priuštite nezaboravan provod porodici i sebi
Leto 2023. Je rezervisano za jedan grad u Srbiji
Stariji majstori kažu da je najvažnije „da glina legne“, odnosno da odstoji bar 10 dana, pre nego što se oblikuje.
rina
Lonci, crepulje i saksije iz jedne mase
U Jadranskoj Lešnici i okolnim selima, izrađuju se:
- crepulje – plitke posude za pečenje pogače ili proje
- zemljane šerpe i lonci – za kuvanje na tihoj vatri
- saksije i ćupovi za čuvanje masti, vode i zimnice
Nakon oblikovanja, proizvodi se suše na promaji, pa se peku u posebnim zemljanim pećima ili u pećnicama na drva. Nema lakiranja, nema plastike – samo zemlja, voda i vatra.
rina
Očuvanje zanata i potencijal za razvoj
Iako danas ima sve manje zanatlija koji se time bave profesionalno, glina iz Jadranske Lešnice je i dalje tražena među keramičarima, umetnicima i domaćinstvima koja žele prirodno posuđe. Pojedini mladi ljudi iz Loznice i Krupnja učestvuju u radionicama gde uče kako da se rade osnovne forme, a proizvodi se sve češće nalaze i na etno-manifestacijama.
Postoji inicijativa da se ova lokalna glina i tehnika obrade uvrste u listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Glina koja spaja generacije
Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da proces izrade posuđa od gline gotovo da se nije promenio stotinama godina. I danas, kao i nekada, za dobar lonac potrebna je dobra ruka, vreme i strpljenje.
U svetu brzine i plastike, glina iz Lešnice podseća na to da najdugovečnije stvari često dolaze iz zemlje – i iz ruku.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)