SPORTSKA DISCIPLINA IZ ANTIČKIH VREMENA Tradicija koja se i dalje čuva u selima kod Arilja
U nedostatku sportskih klubova i takmičenja, nekada su po srpskim selima momci sami smišljali igre i tako odmeravli svoju snagu.
Bacanje kamena sa ramena i nadvlačenje konpca sada su prošlost, ali i dalje ima onih koji verno čuvaju tradiciju i ne daju da je vreme potpuno zbriše iz života srpskih seljaka.
Na Miholjskim susretima sela u Visokoj kod Arilja svu svoju snagu su pokazali članovi ekipe Grivska munja.
„Nekada nije bilo teretana, pa momci svoju snagu nisu merili ko je podigao veći teg nego ko je dalje bacio kamen, ili ko ima više snage da konopac prevuče na svoju stranu. Mi smo ostali verni tradiciju, idemo na takmičenja po selima ne samo u okolini Arilja, već u čitavoj Zapadnoj Srbiji.
RINA
Miholjske susrete u Arilju omela je kiša, tako da smo mi jedina ekipa koja se pojavila na takmičnju, pa smo samim tim i apsolutni pobednici“, rekao je kroz šalu i osmeh Slaven Vuković iz sela Grivska kod Arilja.
RINA
Miholjski susreti sela samo su dodatno pokazali da su srpska sela i dalje živa i da meštanima znači okupljanje i druženje sa komšijama. Pod pokroviteljstvom ministarstva za brigu o selu sredstva za održavanje ove manifestacije dobilo je 960 sela u kojima učestvuje oko sto hiljada ljudi.
RINA
Briga o opstanku sela treba da bude primarna briga svih nas, kako ministarstva tako i lokalne samouprave ali i samih žitelja sela, a izdvojeno je preko 31 milion dinara. To nisu mala sredstva i očekujem da će u narednim godinama to biti i više novca ali i još veće interesovanje sela. Iz naših sela dolazi, uz dužno poštovanje svih ostalih, ipak ono što je još uvek, snažno, zdravo i čigrasto, a to su pre svega deca koje otežani uslovi života čine malim ljudima. Naš je zadatak da im obezbedimo uslove slične onima koje imaju deca u gradovima i da više pažnje usmerimo na njih”, istakao je za RINU Predrag Maslar, predsednik opštine Arilje.
RINA
Iz resornog ministarstva poručuju da se čini sve, kako bi oživeli opustela i udaljena sela i pomogli im u zaustavljanju iseljavanja i napuštanja predačkih ognjišta.
„I ovakve manifestacije su važne, kako bi se ljudi okupljali, družili, nadmetali i u sportskim i u kulturno – zabavnim disciplinama”, kazao je Ilo Mihajlovski ispred ministarstva i podsetio na konkurs za otkup napuštenih kuća na seoskom području koje se poklanjaju mladim bračnim parovima koji žele da žive na selu.
RINA
„U toku je i konkurs za formiranj zadruga, za kupovinu mini autobusa za prevoz ljudi u udaljenim selima, očekujem da će se i opština Arilje prijaviti, s obzirom da su sela u ovom kraju prilično razuđena, a vrlo često i bez redovnih autobuskih linija”, kazao je Mihajlovski.
RINA
KAMEN KOЈI SE PREMEŠTA: Zašto se na Planini Tari skrivalo hajdučko blago i legenda o neobjašnjivim pomeranjima obeležja
Planina Tara, sa svojom divljom lepotom i gustim, stoletnim šumama, vekovima je bila idealno utočište za sve – od mrkih medveda do hajduka. Otkrivamo zašto su hajduci baš na Tari skrivali blago i kako je legenda o kamenju koje se samo pomera nastala da bi zaštitila najveće tajne planine od pohlepe lovaca na blago.
POSLEDNJI TRAG NEMANJIĆА: Gde je zaista sahranjena Jelena Anžujska i zašto se za njen grob borilo tri dinastije
Jelena Anžujska (1236–1314) jedna je od najzagonetnijih srpskih kraljica. Rođena u plemićkoj lozi Zapada, postala je svetica Pravoslavne crkve, majka dvojice kraljeva i osnivač prve ženske škole u Evropi. Otkrivamo kako je njen grob u Manastiru Gradac postao tačka spajanja katoličke i pravoslavne vere i zašto su se tri dinastije borile za njeno nasleđe.
TAJNA IZGUBLJENOG PIVA: Zašto je Bajloni bio najmoćniji čovek Beograda i kako je nastao recept koji je propao u ratu
Bajlonijeva pijaca, kao i današnji Cetinjski kreativni distrikt, nose ime porodice koja je u Beograd donela industrijsku revoluciju i najbolje pivo na Balkanu. Otkrivamo kako je češki emigrant Ignjat Bajloni, na nagovor zeta, odabrao Srbiju umesto Amerike, stvorio carstvo, i zašto je recept za čuveno svetlo pivo "Prvenac" zauvek nestao nakon bombardovanja.
TITOV ZABORAVLJENI SOLITER: Zašto je Geneks kula u Beogradu imala dva tornja i kako je nastala legenda o 'Kapiji Beograda'
Geneks kula, poznata kao Zapadna kapija Beograda, najupadljiviji je primer brutalističke arhitekture u Srbiji i simbol moći Jugoslavije. Otkrivamo zašto je njena gradnja izazvala burne reakcije, kako je arhitekta Mihajlo Mitrović osmislio dve kule i most, i zašto čuveni rotirajući restoran na vrhu nikada nije zaživeo, ostavljajući iza sebe priču o neostvarenoj utopiji.
OVAKO SE BIRA IKONA SVETE PETKE ZA KUĆU: Jako je bitno mesto gde je postavljate, JEDINO NA OVAJ NAČIN JE ISPRAVNO
Izbor ikone Svete Petke zahteva pažnju i posvećenost
Komentari(0)