MILJKOV MANASTIR Mnogi tvrde da se u njemu dešavaju čuda, a ovde se nalazi i posebna ikona Majke Božije (FOTO)
U živopisnom selu Gložane kod Svilajnca okružena bukovom šumom ušuškala se i velika srpska svetinja, u narodu poznatija kao Miljkov manastir.
Bogomolja je veoma stara, ne zna se sa sigurnošću ko ju je prvi podigao i kada, ali je poznato da ju je u potpunosti obnovio despot Stefan Lazarević, a nakon toga u 19. veku i čovek po imenu Miljko, meštanin Gložana, pa od tada ova svetinja i nosi ime po njemu, iako je na samim ulaznim vratima napisano Vavedenje i smatra se da je posvećena Bogorodici.
- Manastir je nadelko poznat po mnogim znamenitostima, a u samoj crkvi nalazi se više od 40 čestica mošti svetitelja koje imaju veliku moć. U kutijicama su delići netruležnog dela tela svetitelja koji imaju čudotvornu moć. I najmanji delić ima isceliteljsko dejstvo. Prvo smo dobili mošti Svetog Jovana Šangajskog. Njegove cele mošti su u San Francisku, a prethodna igumanija je tražila da nam dostave jednu česticu. On je pola Srbin pola Rus i kao dečak od 15 godina prispeo je ovde sa grupom ruskih kaluđera emigranata, proteranih od komunista, rekla je za RINU monahinja Mihaila iz ovog manastira.
Medjutim, u ovom manastiru se nalazi i ikona Majke Božije koja je u Gložane stigla iz malenog ruskog grada Ahtrike. Ispred nje su se dešavala velika čuda i iscelenja, kaže mati Mihaila. Ono po čemu je još posebna jeste da je to jedina ikona na kojoj Bogorodica u naručju nema bebe Hrista, već se u uglu nalazi krst na kom je razapet. Mihaila tvrdi da je baš to razlog što se većini onih koji joj se mole želje ispune u tako kratkom roku.
- Jednu ženu sam videla sa velikom korpom cveća u manastiru, rekla mi je da je to donela u znak zahvalnosti Majci Bojžijoj, jer su se molili njoj i ona im želju ispunila, a tada je značajno pogledala u detence koje je držala za ruku. Žena iz Beograda nam je takođe ispričala da njenoj bratanici osam meseci niko od doktora nije mogao da skine temperaturu, a onda su je doveli u manastir i nakon očitane molitve ta boljka koja je dugo trajala, nestala je kao rukom odnesena. Zato ja uvek kažem pre nego što podjete kod doktora, možete pre toga doći u crkvu, dodaje Mihaila.
Zbog svoje starosti Miljkov manastir deluje izuzetno rustično, ali ipak odoleva zubu vremena, ali ne zaborvlja ga ni lokalna samuprava što je za veliku pohvalu. Opština Svilajnac pomoći će izgradnju nove crkve u manastirskom kompleksu, sa još 10.000 evra.
- Mi imamo značajne manastire na teritoriji opštine Svilajnac i godinama podržavamo i rekonstrukcije i izgradnje crkvi i pomoći manastirima. Prošle godine kada smo bili dogovorili smo se da pomognemo nešto u prethodnoj, a nešto u ovoj godini. Sada je realizovan i taj drugi deo dogovora. Finasijska pomoć došla je iz budžeta opštine za izgradnju nove crkve u Miljkovom manastiru, vidim došli su i novi monasi, što je zaista lepa slika, rekao je predsednik opštine Predrag Milanović.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)