NEBESKI TRAG U SRBIЈI: Zašto je selo Ripanj nastalo na najvećem meteoritu i kako se pećina skriva od lovaca na blago
Planina Avala i selo Ripanj, tik uz Beograd, kriju geološku tajnu koja seže do kosmičkih razmera. Otkrivamo zašto se veruje da je Ripanj nastao na mestu pada jednog od najvećih meteorita pronađenih u Srbiji, kako je mit o tom "nebeskom tragu" povezan sa starim rudnicima i zašto je ovo mesto vekovima privlačilo lovce na blago.
Ripanj, najveće selo podno Avale, krije u sebi fascinantnu geološku priču koja se prepliće sa istorijom rudarstva. Naime, 1889. godine, u ataru Ripnja, pronađen je Ripanj-meteorit, komad kosmičkog materijala koji je jedan od najznačajnijih i najvećih pronađenih u Srbiji. Ovaj događaj je pothranio lokalne legende o nebeskom poreklu Avale.
Keltska "Avalon" i nebeski kamen
Planina Avala je od davnina bila mesto obožavanja. Postoji mit da ime "Avala" potiče od keltske reči "Avalon" – ostrvo blaženih. Pronalazak meteorita samo je dodatno ojačao mit o "nebeskom kamenu". Lokalno stanovništvo je verovalo da je Ripanj blagosloveno mesto jer je tu pao komad sa zvezda, što mu daje posebnu magičnu moć.
Osim meteorita, Ripanj je poznat i po bogatoj rudarskoj istoriji, jer se tu vekovima vadila ruda srebra, cinka i žive. Brojni stari, zaboravljeni rudnici i pećine služili su kao skloništa. Legenda kaže da su se u tim pećinama skrivali hajduci, ali i da su se tu krili tragovi Zmaja Ognjenog Vuka, mitskog bića povezanog sa Avalom i njenim blagom.
Rudno blago i tajne pećine
Mitovi o skrivenom blagu Rudnika i Avale su večiti. Pronalazak meteorita u Ripnju dodatno je uverio lokalno stanovništvo da se pod Avalom zaista kriju nebeske i zemaljske dragocenosti. Zato je područje oko Ripnja bilo stalna meta lovaca na blago.
Selo Ripanj danas ostaje simbol spoja kosmosa, burne istorije rudarstva i srpske mitologije, podsećajući nas da najneverovatnije priče često leže tik uz prometne puteve.
OBIČAJ ZVAN "MLADENCI": Zašto su se u nekim krajevima muž i žena venčavali dva puta i šta je donosila "druga svadba"
U srpskoj tradiciji brak je bio svetinja, ali je morao biti i plodan. Otkrivamo neobičan običaj "drugog venčanja" koji se praktikovao u Bosanskoj Krajini i delovima Zapadne Srbije. Zašto se par venčavao dva puta, i kako je "druga svadba" služila da osigura obilje, zdravlje i, najvažnije, potomstvo u kući.
NEBESKI TRAG U SRBIЈI: Zašto je selo Ripanj nastalo na najvećem meteoritu i kako se pećina skriva od lovaca na blago
Planina Avala i selo Ripanj, tik uz Beograd, kriju geološku tajnu koja seže do kosmičkih razmera. Otkrivamo zašto se veruje da je Ripanj nastao na mestu pada jednog od najvećih meteorita pronađenih u Srbiji, kako je mit o tom "nebeskom tragu" povezan sa starim rudnicima i zašto je ovo mesto vekovima privlačilo lovce na blago.
REKA KOЈA GOVORI TUGOM: Legenda o Moravi – zašto se svake godine utopi skoro isti broj ljudi i kako se reka umirivala darovima
Morava, "majka svih srpskih reka", vekovima je donosila život, ali i strahovite poplave i nevolje. Otkrivamo zašto se Morava smatrala "živim bićem" koje traži žrtve i kako su ljudi, po starom običaju, bacali simbolične darove u reku da bi umirili "rečnu neman" i osigurali plodnost zemlje.
POSLEDNJA TAJNA TITOVE ŽENE: Da li je Jovanka Broz zaista pokušala da prokune Tita i šta je nosila u torbi kada je proterana
Jovanka Broz, prva dama Jugoslavije, živela je u raskoši, da bi poslednje tri decenije provela u političkoj izolaciji. Otkrivamo vrhunac drame: proterivanje iz Dvorca u Užičkoj 15, gde je navodno, u besu i tuzi, izrekla "poslednju reč" Titu i kako je njena tiha patnja postala simbol raspada Jugoslavije.
TAJNA ZGRADA KOЈA NEMA PROZORE: Zašto su Jevreji u Beogradu gradili dvorišta bez otvora i šta se krilo iza zidova Dorćola
Dorćol, najstariji deo Beograda, krije arhitektonsku tajnu koja svedoči o životu Sefarda. Otkrivamo zašto su se tradicionalne jevrejske kuće gradile sa minimalnim brojem prozora okrenutih ka ulici i kako je unutrašnje dvorište postalo centar porodičnog i duhovnog života, zaštićeno od uroka i pogleda.
Komentari(0)