U narodnim običajima centralne Srbije, devojke su uoči velikih praznika stavljale list oraha ispod jastuka, verujući da će im u snu doći lik onoga kome je suđeno da ih uzme. Ako bi jastuk ujutru bio topao – znak je da je san bio istinit.
Pre nego što su postojale poruke, slike i upoznavanja preko ekrana, mlade devojke su u snovima tražile odgovore. Verovalo se da priroda u određene dane „otvori put između duše i sudbine“, a da orah – posebno njegov list – ima sposobnost da prenese poruku iz sveta onog što dolazi. Zato su, posebno pred velike praznike poput Đurđevdana, Spasovdana ili Petrovdana, devojke stavljale list oraha ispod jastuka, u tišini i bez reči. San koji usledi, govorile su bake, ne treba tumačiti naglas – jer znaćeš šta znači čim se probudiš.
Zašto baš list oraha
Orah u narodnoj simbolici nosi dubinu, zatvorenost i zaštitu.
Možda vas zanima:
Tamjanika – grožđe koje „miriše kao da se neko moli“: Verovanje da donosi sreću ako se pojede u tišini
U vinogradarskim krajevima Srbije, posebno u zapadnim delovima Šumadije i južnoj Srbiji, tamjanika se nije jela kao obično grožđe. Prvi grozd se brao ćutke, nikad nožem, i jeo bez reči. Verovalo se da njegov miris otvara srce, a tišina čuva ono što dolazi.
Nož iznad stola: Zašto je visio na zidu, ali se njime nikada nije sekla hrana
U mnogim srpskim domaćinstvima, posebno u selima centralne i zapadne Srbije, iznad trpezarijskog stola visio je jedan nož. Nije bio za sečenje hleba, već za mir – verovalo se da preseče svađu, čuva dom od podela i ne dozvoljava da se „reč zadrži između zalogaja“.
Možda vas zanima:
Tamjanika – grožđe koje „miriše kao da se neko moli“: Verovanje da donosi sreću ako se pojede u tišini
U vinogradarskim krajevima Srbije, posebno u zapadnim delovima Šumadije i južnoj Srbiji, tamjanika se nije jela kao obično grožđe. Prvi grozd se brao ćutke, nikad nožem, i jeo bez reči. Verovalo se da njegov miris otvara srce, a tišina čuva ono što dolazi.
Nož iznad stola: Zašto je visio na zidu, ali se njime nikada nije sekla hrana
U mnogim srpskim domaćinstvima, posebno u selima centralne i zapadne Srbije, iznad trpezarijskog stola visio je jedan nož. Nije bio za sečenje hleba, već za mir – verovalo se da preseče svađu, čuva dom od podela i ne dozvoljava da se „reč zadrži između zalogaja“.
Možda vas zanima:
Tamjanika – grožđe koje „miriše kao da se neko moli“: Verovanje da donosi sreću ako se pojede u tišini
U vinogradarskim krajevima Srbije, posebno u zapadnim delovima Šumadije i južnoj Srbiji, tamjanika se nije jela kao obično grožđe. Prvi grozd se brao ćutke, nikad nožem, i jeo bez reči. Verovalo se da njegov miris otvara srce, a tišina čuva ono što dolazi.
Nož iznad stola: Zašto je visio na zidu, ali se njime nikada nije sekla hrana
U mnogim srpskim domaćinstvima, posebno u selima centralne i zapadne Srbije, iznad trpezarijskog stola visio je jedan nož. Nije bio za sečenje hleba, već za mir – verovalo se da preseče svađu, čuva dom od podela i ne dozvoljava da se „reč zadrži između zalogaja“.
Možda vas zanima:
Tamjanika – grožđe koje „miriše kao da se neko moli“: Verovanje da donosi sreću ako se pojede u tišini
U vinogradarskim krajevima Srbije, posebno u zapadnim delovima Šumadije i južnoj Srbiji, tamjanika se nije jela kao obično grožđe. Prvi grozd se brao ćutke, nikad nožem, i jeo bez reči. Verovalo se da njegov miris otvara srce, a tišina čuva ono što dolazi.
Nož iznad stola: Zašto je visio na zidu, ali se njime nikada nije sekla hrana
U mnogim srpskim domaćinstvima, posebno u selima centralne i zapadne Srbije, iznad trpezarijskog stola visio je jedan nož. Nije bio za sečenje hleba, već za mir – verovalo se da preseče svađu, čuva dom od podela i ne dozvoljava da se „reč zadrži između zalogaja“.
Možda vas zanima:
Tamjanika – grožđe koje „miriše kao da se neko moli“: Verovanje da donosi sreću ako se pojede u tišini
U vinogradarskim krajevima Srbije, posebno u zapadnim delovima Šumadije i južnoj Srbiji, tamjanika se nije jela kao obično grožđe. Prvi grozd se brao ćutke, nikad nožem, i jeo bez reči. Verovalo se da njegov miris otvara srce, a tišina čuva ono što dolazi.
Nož iznad stola: Zašto je visio na zidu, ali se njime nikada nije sekla hrana
U mnogim srpskim domaćinstvima, posebno u selima centralne i zapadne Srbije, iznad trpezarijskog stola visio je jedan nož. Nije bio za sečenje hleba, već za mir – verovalo se da preseče svađu, čuva dom od podela i ne dozvoljava da se „reč zadrži između zalogaja“.
Zato se za ovu svrhu uzimao jedan list, netaknut, bez oštećenja, najčešće ubran u podne, kad sunce stoji visoko.
Kako se izvodi običaj
List se ne pere. Ne lomi.
Stavlja se tačno ispod jastuka, na strani gde glava leži, a ne ispod cele posteljine.
Devojka koja ga stavlja ne priča s nikim uveče pre spavanja, posebno ne o ljubavi.
Ne izgovara ime nijednog mladića, da ne bi „pogurala misao“ pogrešno.
Ujutru, ako je san bio živ, jasan i ako je u snu neko stajao, govorio ili gledao – to se pamti, ali ne prepričava odmah.
Kaže se: „Ako si videla – znaćeš kad ga prepoznaš.“
Šta znači ako nema sna
Ako se san ne pojavi, a list je ujutru suv ili naboran – to znači da još nije vreme.
Ne traži se drugo veče. Čeka se sledeći praznik.
Orah ne zove kad čovek hoće – već kad priroda odluči da je vreme.
Običaj koji živi među starijima, ali u tišini
Danas, ovaj običaj se retko pominje, ali žene iz sela i dalje ga znaju.
Neke ga prenose ćerkama, ali ne kao savet – već kao mogućnost.
Jer, kako kažu:
„Nije loše sniti, kad ti srce ne zna gde da gleda.“
Zašto se verovalo da pauk ne sme da se ubije iznad vrata: Pauk kao tihi posmatrač kućne sreće
U srpskoj narodnoj tradiciji, pauk nije bio samo nepoželjna stvorenja iz ćoška. Ako se pojavi iznad vrata, verovalo se da ga ne treba dirati – jer čuva mir u kući, hvata tešku misao i plete nit sreće između ukućana.
Lišće oraha ispod jastuka: Tajni običaj devojaka koje žele da sanjaju budućeg muža
U narodnim običajima centralne Srbije, devojke su uoči velikih praznika stavljale list oraha ispod jastuka, verujući da će im u snu doći lik onoga kome je suđeno da ih uzme. Ako bi jastuk ujutru bio topao – znak je da je san bio istinit.
Tamjanika – grožđe koje „miriše kao da se neko moli“: Verovanje da donosi sreću ako se pojede u tišini
U vinogradarskim krajevima Srbije, posebno u zapadnim delovima Šumadije i južnoj Srbiji, tamjanika se nije jela kao obično grožđe. Prvi grozd se brao ćutke, nikad nožem, i jeo bez reči. Verovalo se da njegov miris otvara srce, a tišina čuva ono što dolazi.
Nož iznad stola: Zašto je visio na zidu, ali se njime nikada nije sekla hrana
U mnogim srpskim domaćinstvima, posebno u selima centralne i zapadne Srbije, iznad trpezarijskog stola visio je jedan nož. Nije bio za sečenje hleba, već za mir – verovalo se da preseče svađu, čuva dom od podela i ne dozvoljava da se „reč zadrži između zalogaja“.
Zvonce za vrata: Kako je staro gvožđe najavljivalo dobre i zle goste
U mnogim domaćinstvima širom Srbije, pre nego što su stigla zvona i zvonca, na vratima je visilo jednostavno gvozdeno zvonce. Njegov zvuk nije samo najavljivao dolazak – već je, verovalo se, govorio kakav je gost na pragu.
Komentari(0)