U narodnim običajima centralne Srbije, devojke su uoči velikih praznika stavljale list oraha ispod jastuka, verujući da će im u snu doći lik onoga kome je suđeno da ih uzme. Ako bi jastuk ujutru bio topao – znak je da je san bio istinit.
Pre nego što su postojale poruke, slike i upoznavanja preko ekrana, mlade devojke su u snovima tražile odgovore. Verovalo se da priroda u određene dane „otvori put između duše i sudbine“, a da orah – posebno njegov list – ima sposobnost da prenese poruku iz sveta onog što dolazi. Zato su, posebno pred velike praznike poput Đurđevdana, Spasovdana ili Petrovdana, devojke stavljale list oraha ispod jastuka, u tišini i bez reči. San koji usledi, govorile su bake, ne treba tumačiti naglas – jer znaćeš šta znači čim se probudiš.
Zašto baš list oraha
Orah u narodnoj simbolici nosi dubinu, zatvorenost i zaštitu.
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Zato se za ovu svrhu uzimao jedan list, netaknut, bez oštećenja, najčešće ubran u podne, kad sunce stoji visoko.
Kako se izvodi običaj
List se ne pere. Ne lomi.
Stavlja se tačno ispod jastuka, na strani gde glava leži, a ne ispod cele posteljine.
Devojka koja ga stavlja ne priča s nikim uveče pre spavanja, posebno ne o ljubavi.
Ne izgovara ime nijednog mladića, da ne bi „pogurala misao“ pogrešno.
Ujutru, ako je san bio živ, jasan i ako je u snu neko stajao, govorio ili gledao – to se pamti, ali ne prepričava odmah.
Kaže se: „Ako si videla – znaćeš kad ga prepoznaš.“
Šta znači ako nema sna
Ako se san ne pojavi, a list je ujutru suv ili naboran – to znači da još nije vreme.
Ne traži se drugo veče. Čeka se sledeći praznik.
Orah ne zove kad čovek hoće – već kad priroda odluči da je vreme.
Običaj koji živi među starijima, ali u tišini
Danas, ovaj običaj se retko pominje, ali žene iz sela i dalje ga znaju.
Neke ga prenose ćerkama, ali ne kao savet – već kao mogućnost.
Jer, kako kažu:
„Nije loše sniti, kad ti srce ne zna gde da gleda.“
Savindan po starom kalendaru: Zaboravljeni običaji za zdravlje iz avgusta
Kako su naši stari 27. avgusta palili sveće i kuvali lekovite napitke da bi spremni dočekali jesen
Kralj Dragutin Nemanjić: Vladar koji je presto prepustio bratu, ali zadržao najveći deo moći
Priča o kralju koji je, posle nesreće na lovu, formalno abdicirao, ali je iz senke nastavio da vlada Srbijom i Bosnom
Kako su žene dobile ulice u Beogradu: Imena koja kriju priče, a kojih je iznenađujuće malo
Beograd ima više od 2.500 ulica, ali samo mali procenat nosi imena žena. Ta retka imena pričaju priče o vladarkama, književnicama, revolucionarkama, umetnicama i narodnim junakinjama – i svaka od njih nosi sloj istorije koji prolaznici retko znaju.
DNEVNA DOZA PRAVOPISA Kako se piše: sve vreme, svo vreme ili celo vreme?
Da li i Vi pravite ovu grešku?
Ovo ime za devojčice je bilo najlepše u Jugoslaviji: Roditelji ga danas baš izbegavaju
Vrlo su rezervisane u odnosu sa drugim ljudima
Komentari(0)