Danas je Sveti Nikola: Ko je bio svetac zbog kog pola Srbije slavi slavu, a pola ide u goste?
Ne kaže se bez razloga da Svetog Nikolu slavi pola Srbije, a pola ide na slavu. Ovaj svetac poštuje se u celom hrišćanskom svetu, a samo u Srbiji posvećeno mu je više od 600 crkava. Za ovu slavu vezuje se i niz običaj koji se, kako je to inače u Srbiji, razlikuju od regiona do regiona, pa čak i od sela do sela.
Ko je bio Sveti Nikola i zašto je važan?
Svetog Nikolu u hrišćanskom svetu poštuju kao čudotvorca, s tim da se u pravoslavlju smatra i zaštitnikom putnika, mornara, zatvorenika i siromašnih dok je u katoličanstvu zaštitnik svih slojeva društva, ali naročito dece.
Prema žitijima, Sveti Nikola se rodio u grčkoj koloniji Patari u 3. veku (280. godine) u maloazijskoj rimskoj provinciji Likiji. Bio je veoma religiozan od ranog detinjstva i svoj život je potpuno posvetio hrišćanstvu.
Možda vas zanima:
Danas slavimo letnjeg Svetog Nikolu: Na ovako važan dan valja se uraditi ovo
Sveti Nikola je postao jedan od najomiljenijih svetaca i za njega se vezuju mnogi običaji opstali iz davnina
Ko je Deda Mraz? Da li su on i Sv Nikola ista osoba?
Nasuprot prikazu Deda Mraza, Sveti Nikola nije bio debeo niti nasmejan..
Možda vas zanima:
Danas slavimo letnjeg Svetog Nikolu: Na ovako važan dan valja se uraditi ovo
Sveti Nikola je postao jedan od najomiljenijih svetaca i za njega se vezuju mnogi običaji opstali iz davnina
Ko je Deda Mraz? Da li su on i Sv Nikola ista osoba?
Nasuprot prikazu Deda Mraza, Sveti Nikola nije bio debeo niti nasmejan..
Možda vas zanima:
Danas slavimo letnjeg Svetog Nikolu: Na ovako važan dan valja se uraditi ovo
Sveti Nikola je postao jedan od najomiljenijih svetaca i za njega se vezuju mnogi običaji opstali iz davnina
Ko je Deda Mraz? Da li su on i Sv Nikola ista osoba?
Nasuprot prikazu Deda Mraza, Sveti Nikola nije bio debeo niti nasmejan..
Veruje se da je rođen u bogatoj hrišćanskoj porodici i da je stekao osnovno obrazovanje. Od detinjstva je izučavao Sveto pismo, danju nije napuštao hram, a noću se molio i čitao knjige. Kada je završio škole, želeo je da stupi u sveštenički čin, pa ga je njegov stric, inače arhiepiskop, proizveo za sveštenika grada Mira.
Nasledstvo koje mu je ostalo iza roditelji koristio je da pomaže sirotinji i deli milostinju. Dobra dela činio je tajno.
Za arhiepiskopa izabran je nakon smrti svog strica, nakon čega je nastavio da širi veru i u crkvi i među običnim ljudima. U jednom periodu života, tokom vladavine rimskog cara Dioklecijana koji je sistematski progonio hrišćane, Nikola je zatvoren u tamnicu. Na slobodu je izašao tek za vreme Konstantina Velikog.
Umro je prirodnom smrću 345. godine u gradu Mira (današnjem gradiću Kale (Demre) u turskoj regiji Antalija). Njegove mošti počivale su u sabornoj crkvi u tom istom gradu sve do 1096. godine kada su prenete u Bari u Italiji. I danas, skoro 1.000 godine kasnije, nalaze se u Bariju.
Tradicija i običaji koji prate slavu Svetog Nikole u Srbiji
Za Svetog Nikolu vezuje se čitav niz običaja, koji se ponegde i razlikuju. Obzirom da je Sveti Nikola najčešća krsna slava među pravoslavcima u Srbiji i najduže se slavi, brojni običaji su lokalnog karaktera i prenose se sa kolena na kolena unutar jedne porodice.
Ovo su neki od običaja povezanih sa ovim praznikom:
Sejanje božićne pšenice
Među pravoslavnim običajima izdvaja se i sejanje božićne pšenice za koju se veruje da simboliše plodnu godinu koja dolazi i da u dom donosi sreću, zdravlje i blagostanje. Seje se na dan Svete Varvare 17. decembra ili na Svetog Nikolu 19. decembra. Kako verovanje kaže, pšenica se sadi da bi naredna godina bila uspešna i plodna, i to baš na ovaj dan da bi taman do Božića biti bujna i zelena i tako krasila prazničnu trpezu.
Darivanje dece
U nekim krajevima održao se i običaj darivanja dece nekom sitnicom ili slatkišom. Nekada su to bile jabuke, orasi i kolači, ali možete izabrati i nešto drugo. Ako su vam mališani bili dobri, obradujte ih nekim malim darom.
Rtanj i njegova majčina dušica – miris koji leči
Biljka iz srca misteriozne planine, koja krije lekovitu moć i vekovima inspiriše narodne priče.
Prognana pesnikinja: Kako je Desanka Maksimović pisala stihove na papiru od šećera
Kako je nežni glas srpske poezije preživeo proterivanje i ratne godine, pišući i na papiru iz pakovanja šećera.
Kad je pun mesec u septembru 2025. i šta znači Žetveni Mesec
Spektakularan astronomski događaj obasjaće nebo početkom jeseni, a evo kada i zašto nosi posebno ime.
Minhenski psaltir: Najskuplja srpska knjiga od čistog zlata koja vekovima čeka povratak kući
Dragoceni molitvenik iz 14. veka, ukrašen zlatom i nekada čuvan u manastiru Privina Glava, danas se nalazi daleko od Srbije – u Bavarskoj državnoj biblioteci u Minhenu.
Brankovo pismo Milici: Ljubavna priča koja je ostala neuzvraćena
Kako je mladalačka zaljubljenost Branka Radičevića nadživela osećanja i postala deo srpske književnosti
Komentari(0)