Danas je Sveti Nikola: Ko je bio svetac zbog kog pola Srbije slavi slavu, a pola ide u goste?
Ne kaže se bez razloga da Svetog Nikolu slavi pola Srbije, a pola ide na slavu. Ovaj svetac poštuje se u celom hrišćanskom svetu, a samo u Srbiji posvećeno mu je više od 600 crkava. Za ovu slavu vezuje se i niz običaj koji se, kako je to inače u Srbiji, razlikuju od regiona do regiona, pa čak i od sela do sela.
Ko je bio Sveti Nikola i zašto je važan?
Svetog Nikolu u hrišćanskom svetu poštuju kao čudotvorca, s tim da se u pravoslavlju smatra i zaštitnikom putnika, mornara, zatvorenika i siromašnih dok je u katoličanstvu zaštitnik svih slojeva društva, ali naročito dece.
Prema žitijima, Sveti Nikola se rodio u grčkoj koloniji Patari u 3. veku (280. godine) u maloazijskoj rimskoj provinciji Likiji. Bio je veoma religiozan od ranog detinjstva i svoj život je potpuno posvetio hrišćanstvu.
Možda vas zanima:
Tri molitve SVETOM NIKOLI ZA ZDRAVLJE I SREĆU: Danas mu se OVAKO obratite i veruje se da ćete imati njegovu zaštitu cele godine
Pravoslavna crkva i njeni vernici 19. decembra obeležavaju najveću slavu i veliki hrišćanski praznik - Svetog Nikolu.
Sutra je SVETI NIKOLA - Evo koji su običaji i ŠTA MORATE imati na SLAVSKOJ TRPEZI
Žito, sveća i kolač su osnova svake slave. Ukoliko i vi slavite sutra Svetog Nikolu, posna trpeza je obavezna, a evo kako ćete ispoštovati sve običaje koji važe za ovaj veliki praznik.
Možda vas zanima:
Tri molitve SVETOM NIKOLI ZA ZDRAVLJE I SREĆU: Danas mu se OVAKO obratite i veruje se da ćete imati njegovu zaštitu cele godine
Pravoslavna crkva i njeni vernici 19. decembra obeležavaju najveću slavu i veliki hrišćanski praznik - Svetog Nikolu.
Sutra je SVETI NIKOLA - Evo koji su običaji i ŠTA MORATE imati na SLAVSKOJ TRPEZI
Žito, sveća i kolač su osnova svake slave. Ukoliko i vi slavite sutra Svetog Nikolu, posna trpeza je obavezna, a evo kako ćete ispoštovati sve običaje koji važe za ovaj veliki praznik.
Možda vas zanima:
Tri molitve SVETOM NIKOLI ZA ZDRAVLJE I SREĆU: Danas mu se OVAKO obratite i veruje se da ćete imati njegovu zaštitu cele godine
Pravoslavna crkva i njeni vernici 19. decembra obeležavaju najveću slavu i veliki hrišćanski praznik - Svetog Nikolu.
Sutra je SVETI NIKOLA - Evo koji su običaji i ŠTA MORATE imati na SLAVSKOJ TRPEZI
Žito, sveća i kolač su osnova svake slave. Ukoliko i vi slavite sutra Svetog Nikolu, posna trpeza je obavezna, a evo kako ćete ispoštovati sve običaje koji važe za ovaj veliki praznik.
Veruje se da je rođen u bogatoj hrišćanskoj porodici i da je stekao osnovno obrazovanje. Od detinjstva je izučavao Sveto pismo, danju nije napuštao hram, a noću se molio i čitao knjige. Kada je završio škole, želeo je da stupi u sveštenički čin, pa ga je njegov stric, inače arhiepiskop, proizveo za sveštenika grada Mira.
Nasledstvo koje mu je ostalo iza roditelji koristio je da pomaže sirotinji i deli milostinju. Dobra dela činio je tajno.
Za arhiepiskopa izabran je nakon smrti svog strica, nakon čega je nastavio da širi veru i u crkvi i među običnim ljudima. U jednom periodu života, tokom vladavine rimskog cara Dioklecijana koji je sistematski progonio hrišćane, Nikola je zatvoren u tamnicu. Na slobodu je izašao tek za vreme Konstantina Velikog.
Umro je prirodnom smrću 345. godine u gradu Mira (današnjem gradiću Kale (Demre) u turskoj regiji Antalija). Njegove mošti počivale su u sabornoj crkvi u tom istom gradu sve do 1096. godine kada su prenete u Bari u Italiji. I danas, skoro 1.000 godine kasnije, nalaze se u Bariju.
Tradicija i običaji koji prate slavu Svetog Nikole u Srbiji
Za Svetog Nikolu vezuje se čitav niz običaja, koji se ponegde i razlikuju. Obzirom da je Sveti Nikola najčešća krsna slava među pravoslavcima u Srbiji i najduže se slavi, brojni običaji su lokalnog karaktera i prenose se sa kolena na kolena unutar jedne porodice.
Ovo su neki od običaja povezanih sa ovim praznikom:
Sejanje božićne pšenice
Među pravoslavnim običajima izdvaja se i sejanje božićne pšenice za koju se veruje da simboliše plodnu godinu koja dolazi i da u dom donosi sreću, zdravlje i blagostanje. Seje se na dan Svete Varvare 17. decembra ili na Svetog Nikolu 19. decembra. Kako verovanje kaže, pšenica se sadi da bi naredna godina bila uspešna i plodna, i to baš na ovaj dan da bi taman do Božića biti bujna i zelena i tako krasila prazničnu trpezu.
Darivanje dece
U nekim krajevima održao se i običaj darivanja dece nekom sitnicom ili slatkišom. Nekada su to bile jabuke, orasi i kolači, ali možete izabrati i nešto drugo. Ako su vam mališani bili dobri, obradujte ih nekim malim darom.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)