PONOVO DOSTUPAN ZA GLEDANJE Snimljen 1911. godine u režiji Čiča Ilije Stanojevića smatra se najstarijim igranim filmom u Srbiji i na Balkanu
Film Karađorđe, čiji je pun naziv Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa, snimljen je 1911. godine i smatra se najstarijim igranim filmom u Srbiji i na Balkanu.
Igrani film koji prati život vođe Prvog srpskog ustanka snimljen je u leto 1911. godine, a premijerno prikazan 23. oktobra iste godine u Beogradu. Poslednja projekcija ovog filma izvedena je 1928. godine za srpske iseljenike u Americi i od tad mu se gubi svaki trag. Ovo delo neprocenjive vrednosti, za koje se verovalo da je davno uništeno, pronađeno je sasvim slučajno 2003. godine u Austrijskom filmskom arhivu u Beču, a identifikovali su ga upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Erdeljanović i direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović.
Kako je film gotovo 70 godina stajao netaknut u vlažnoj prostoriji, traka je bila izuzetno oštećena i restauratori su proveli čak 3.000 radnih časova sređujući sličicu po sličicu da bi se film vratio u prvobitno stanje koliko god je to bilo moguće. Treba dodati da film nije kompletan jer su određeni delovi trake uništeni i nije postojala mogućnost da se slike povrate.
Možda vas zanima:
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor.
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.
Možda vas zanima:
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor.
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.
Možda vas zanima:
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor.
BOLJE DA UMREMO JUNAČKI, KAO LJUDI: Da je Karađorđe prihvatio ovo istorija Srbije izgledala bi potpuno drugačije
Povratkom od sultana odmetnutih dahija u Beogradski pašaluk (Smederevski sandžak), početkom 19. veka, položaj Srba postaje nepodnošljiv i oni počinju pripreme za oružani otpor. Početkom 1803. godine, 12 knezova sastaju se u Bogovađi i dogovaraju se da se obrate sultanu za pomoć ali i da za osam meseci podignu ustanak.
Film Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa režirao je Čiča Ilija Stanojević, dok su producent i scenarista Svetozar Botorić i Ćira Manok. U ulogama se mogu videti velikani pozorišne scene kao što su Milorad Petrović, Teodora Arsenović, Jovan Antonijević, Dobrica Milutinović, Čiča Ilija Stanojević koji je i režirao film i mnogi drugi, a snimanje je obavljano na nekoliko lokacija u Beogradu (Kalemegdanska tvrđava, obale reka, Topčider, Ada Ciganlija itd). Natpisi između scena u filmu dodati su 2003. godine.
Ovde možete da pogledati ceo film:
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)