Dok je umirao, ona njegovu ruku nije ispuštala: Poslednji dani Mome Kapora slamaju srce, ovako je zaista izdahnuo
- Ono što sam najviše volela kod Mome bio je njegov odnos prema životu uopšte, jer je bio najveći pobornik lepote i proizvodio je radost oko sebe i uživao u njoj - rekla je o svom saputniku Ljiljana Kapor.
Lljiljana Kapor, košarkašica, manekena, stjuardesa i najveća ljubav Mome Kapore pored njega je provela najlepših 30 godina. Njihovu priču Beograđani su obožavali, a ona se držala do kraja obećanja - i u dobru i u zlu - zajedno.
Odrasla je u Beogradu, u građanskoj porodici, ali mesto rođenja joj je Maribor.
- Tata je 1961. godine premešten u Beograd, u WTA institut, tako da ja od svoje četvrte godine živim u Beogradu. Išla sam u OŠ "Isidora Sekulić" i u petom razredu počinjem da igram košarku. Kao školski tim osvajamo prvo mesto na republičkom takmičenju, a zatim osvajamo i državno prvenstvo. Bila sam u sedmom razredu kad me je trener Ciga Ilić pozvao da treniram u Zvezdi, gde počinjem ozbiljno da se bavim košarkom. Ostajem tamo godinu dana i prelazim u KK Voždovac, gde sa četrnaest godina treniram i igram s prvim timom, a igram i utakmice za juniore i bivam pozvana 1973. godine u juniorsku reprezentaciju Jugoslavije, kod Bore Cenića - rekla je Ljiljana Kapor u velikom intervuu za "Kurir" i dodala:
Možda vas zanima:
MOMO KAPOR JE TO GENIJALNO OPISAO: Ovako se baš svaka Srpkinja svađa na moru
Čuveni Momo Kapor je primetio jednu vrlo zanimljivu stvar kada žena pokušava da se raspravlja sa mužem
ČIKO, DA VIDITE ŠTA IMAMO U RERNI: Kako je Momo Kapor na jednoj slavi ostao praznog stomaka iako je bilo puno hrane!
Momčilo Momo Kapor je bio i ostao jedan od najpoznatijih srpskih književnika i slikara
Možda vas zanima:
MOMO KAPOR JE TO GENIJALNO OPISAO: Ovako se baš svaka Srpkinja svađa na moru
Čuveni Momo Kapor je primetio jednu vrlo zanimljivu stvar kada žena pokušava da se raspravlja sa mužem
ČIKO, DA VIDITE ŠTA IMAMO U RERNI: Kako je Momo Kapor na jednoj slavi ostao praznog stomaka iako je bilo puno hrane!
Momčilo Momo Kapor je bio i ostao jedan od najpoznatijih srpskih književnika i slikara
Možda vas zanima:
MOMO KAPOR JE TO GENIJALNO OPISAO: Ovako se baš svaka Srpkinja svađa na moru
Čuveni Momo Kapor je primetio jednu vrlo zanimljivu stvar kada žena pokušava da se raspravlja sa mužem
ČIKO, DA VIDITE ŠTA IMAMO U RERNI: Kako je Momo Kapor na jednoj slavi ostao praznog stomaka iako je bilo puno hrane!
Momčilo Momo Kapor je bio i ostao jedan od najpoznatijih srpskih književnika i slikara
- Tokom cele gimnazije treniram i igram za prvi tim Voždovca. Te godine bavljenja sportom, treninzi, putovanja, gostovanja, kako u zemlji, tako i inostranstvu, obeležili su i ulepšali moje odrastanje. To je uticalo na moje samopouzdanje i shvatanje i pobede i poraza. Sport vas uči fer-pleju, da poštujete protivnika, da stičete disciplinu i kako funkcionišete u timu. Ali ima i odricanja, a to znači da nisam bila ni na jednoj ekskurziji sa svojom školom i svojim drugaricama, propuštala sam neke dešavanja koja su vezana za gimnazijske dane, jer sam ili bila na treningu, a trenirali smo dva puta dnevno, ili na pripremama, ili na utakmici u nekom gradu ili drugoj državi. Zato sam morala više da učim i da budem dobar đak kako bi škola i razredni imali sluha za moje odsustvovanje sa časova.
Susret s kreatorkom Mirjanom Marić odveo ju je na modnu pistu. Obišla je, radeći kao stjuardesa, ceo svet, ali Njujork je njena omiljena destinacija i omiljeni grad, jer je to grad u kom je počela njena velika ljubav s piscem i slikarom Momom Kaporom.
- Njujork je bio moja omiljena destinacija i omiljeni grad. Zavolela sam ga i pre nego sam kročila u njega, još od knjige i filma "Doručak kod Tifanija", a najviše jer je to grad u kom je počela Momina i moja velika ljubav. Postoje dve verzije našeg početka, Momina, o kojoj je govorio: "Tako sam 1982. video jednu lepu stjuardesu u avionu, a pošto sam se bojao letenja, zamolio sam je da me drži za ruku." I stvarno sam ga držala za ruku do kraja života rekla je Ljilja.
A potom je otkrila i kako je zasta izgledao njihov prvi susret.
- Mi smo se ipak upoznali u Beogradu, u Knez Mihailovoj. U to vreme ta ulica je bila obavezan deo Mominog, i ne samo njegovog, podnevnog gluvarenja. Sreli smo se ispred Filozofskog fakulteta, na koji sam krenula tog dana, ali sam, na Momin poziv za piće, otišla s njim u "Grčku kraljicu". Posle izvesnog vremena sreli smo se u Kosovskoj ulici, na večeri priređenoj u čast Marija Fanelija, njegovog velikog prijatelja. Negde pred kraj, na samom izlazu iz stana, naše društvo je krenulo u Klub književnika, a na vratima se pojavio Moma doprativši Marijevog sina. Oboje smo se obradovali tom susretu i on me je pitao da li letim za Njujork, jer je sutradan putovao, i rekao da ostaje tamo nekoliko meseci. Napisao mi je adresu i telefon na parčetu papira i zamolio me da mu donesem naše novine. I tako, posle nekoliko dana, otišla sam na smenu u Njujork i od tada počinje naša ljubavna priča.
Prvi krov nad glavom bila im je sobica u Vladetinoj ulici.
- Posle nekoliko godina provedenih zajedno odlučili smo, tačnije on je odlučio da se razvede i da počnemo da živimo zajedno. Nije bilo lako jer u to vreme nije bilo moguće da se nađe stan za iznajmljivanje. Naš prvi zajednički krov nad glavom bila je soba u Vladetinoj koju nam je ustupio naš prijatelj iz Kanade čija majka je tih dana putovala kod njega u Toronto, tako da smo se snašli za prvih nekoliko meseci, dok nismo našli stančić u maloj kući u dvorištu u Dalmatinskoj ulici, gde smo živeli nekoliko godina. I tako smo se selili po Beogradu, od Bulevara revolucije, Kičevske, preko Skadarlije, dok na kraju nismo došli u kuću na Neimaru, u Nebojšinoj ulici. Tu smo proveli naših poslednjih 15 godina zajedničkog života, sve do Momine smrti 2010. godine, a u njoj i dalje živim, okružena njegovim slikama i u enterijeru koji smo zajedno stvarali - objašnjava Ljilja.
Zajedno su proveli 30 godina.
- Ne znam kako opisati u nekoliko rečenica skoro trideset godina života sa čovekom kakav je bio Moma. Kad je neko slikar i pisac i kada ga bog obdari mnogim talentima kao Momu, kada živite pored barda srpske intelektualne scene, umetnika urbanog Beograda i jednog od njegovih simbola, svakako da morate da odgovorite raznim zahtevima i da se ponašate u skladu s tim. Moma, kad je pisao, nije slikao - i obrnuto, jer te dve umetnosti traže određeni tok svesti i različito ponašanje i atmosferu. To podrazumeva dva oprečna načina života, tako sam se i ja ponašala sledeći njihov ritam.
Otkrila je i da je Momo obožavao da kuva, posebno stara jela.
- Moma je voleo da kuva, i sam se šalio da, dok kuva, malo skoči do štafelaja da nešto naslika, pa nastavlja s kuvanjem. Bio je poznat njegov pasulj, na koje je ponosno zvao prijatelje, i voleo je da kuva neka stara jela. Ta jela su bila za Momu kao Prustova "Mala Madlena". Zaboravljeni ukusi, ukusi detinjstva kojima se vraćao.
I kroz bolest su prolazili zajedno, a Momu nije napuštao njegov neverovatni duh.
Kad se razboleo od raka grla, prvo se lečio u Beogradu, zračenjem, koje je, nažalost, bilo neuspešno, s mogućnošću katastrofalnog ishoda. Tada smo otišli u Švajcarsku i posle duge i teške, ali uspešne operacije i dve godine kontrola svakih nekoliko meseci, sa medicinske strane on je bio zdrav čovek. Nažalost, posle tri godine bolest se vratila i, posle ponovne teške operacije i hemioterapija u Švajcarskoj i zračenja u Istanbulu, ishod je poznat. Uglavnom, pokušali smo sve što je bilo moguće, ali sudbina ne može da se izbegne. U svemu tome je Moma bio isti kao i uvek.
U tim momentima je zaboravila je na sebe, ljubav je bila važnija.
Za borbu s takvom bolešću potrebna je enormna snaga koju crpite, a da ni sami ne znate odakle. Snagu vam daje ljubav, vera u život i nada da će se sve završiti na najbolji mogući način (mada u jednom momentu shvatite da neće). Ne znam odakle ona dolazi. Valjda je to normalno, jer tada uopšte ne razmišljate o sebi. Moram da kažem da sam kao neko ko je proveo pola svog života s Momom ponosna, srećna i zahvalna na životu koji sam proživela s njim kao životna saputnica i direktan učesnik stvaranja mnogih knjiga i slika koje je ostavio iza sebe. Smatram to privilegijom, da sam volela i bila voljena od takvog čoveka.
A onda se prisetila najsrećnije dana u životu...
Ako mogu da izdvojim vreme ili dan kad sam bila najsrećnija, to je dan našeg crkvenog venčanja, mada smo tada već devetnaest godina bili u braku. Ta odluka koju donesete posle toliko godina provedenih zajedno, da svoj život i ljubav krunišete pred bogom, mogu da kažem da je najsrećnija, možda najvažnija u mom životu. To je dan kad je Moma punio sedamdeset godina i bio je Uskrs. Venčali smo se u manastiru Dobrun, u Republici Srpskoj, uz blagoslov i odobrenje vladike dabrobosanskog Nikolaja.
VARAO JE, PA JOJ SE VRAĆAO, A ONA UVEK PRAŠTALA: Crnjanski je voleo Vidu, bez dinara i odbegli, hranio ih je njen zanat
Borio se za njenu ljubav, voleo je, al ju je i varao, priča se da od njihove ljubavi nije bilo specifičnije
KNEZ MIHAILO JE IMAO TAJNO DETE! CELA DINASTIJA GA JE KRILA, a za vanbračnog sina saznalo se tek NAKON ATENTATA: Evo ko je bio Velimir Obrenović
Život u senci: Vanbračni sin kome niko iz dinastije nije došao na sahranu. Kako je jedna sluškinja rodila poslednjeg Obrenovića?
SRPSKI GENIJE NIKOLA TESLA NIJE SLAVIO BOŽIĆ! Detalj iz njegovog života koji je decenijama bio tajna, a krije i veliku tugu
Zašto je čovek koji je osvetlio svet izbegavao praznike i kakav je neobičan odnos imao sa golubovima.
Manastir Tumane i jesenja čuda: Misterija hajduka, prokletstvo i vera koja leči
Duboko u šumama istočne Srbije, u blizini Golupca, skriva se manastir Tumane – mesto za koje se veruje da donosi isceljenje, smirenje i čuda. Oktobar je posebno mesec kada hodočasnici iz cele Srbije dolaze ovde, jer se 21. oktobra proslavlja Sveti Zosim Tumanski, jedan od čudotvoraca čije mošti počivaju upravo u ovom svetom mestu.
CRNO PODEBLJANO SLOVO U CRKVENOM KALENDARU Šta vernici danas treba da urade, a šta nikako ne smeju?
Na današnji dan, 3. oktobra, pravoslavni vernici obeležavaju Svetog mučenika Jevstatija – sveca poznatog po ogromnim životnim iskušenjima, ali i nepokolebljivoj veri u Boga. Njegovo ime crnim slovom u kalendaru označava veliki značaj i poštovanje koje mu pravoslavna crkva ukazuje.
Komentari(0)