"Inače će dete to primenjivati neprekidno."
O tome šta činiti kad se dete baca po podu jer roditelji neće da mu kupe igračku i zbog čega se pojedina deca ponašaju nemoguće i privlače pažnju kad dođu gosti, govorio je svojevremeno i profesor doktor Vladeta Jerotić.
- Pa, prvo ne obećavati detetu da će dobiti nešto, ako niste baš potpuno sigurni u to. Dete to zapamti, a ako mu posle ne kupite, čak i ako je iz objektivnih razloga, nastane problem - objašnjava Jerotić i dodaje:
- Ali, pravo pitanje i ono najvažnije je koliko vremena treba posvetiti detetu. Nije dobro ni preterano jer onda gubimo negde na drugoj strani. Nedovoljno, još gore. A, ova deca koja privlače pažnju kad gosti dođu, pa to su ta deca kojom se roditelji ne bave dovoljno. I oni onda hoće da budu u centru pažnje i smetaju - istakao je on.
Možda vas zanima:
Pogled koji nosi težinu: Zašto se u srpskoj tradiciji verovalo da deca ne smeju da gledaju umrlog u lice
U mnogim selima Srbije postojalo je nepisano pravilo – kada neko premine, deca se sklanjaju. Ne zbog straha, već zbog duše. Verovalo se da dečji pogled može zadržati ono što treba da ode.
"Kad ovu rečenicu izgovorite u braku - PIŠITE PROPALO"
Vladeta Jerotić, čuveni srpski akademik, psihijatar, lekar i književnik, tokom dugogodišnje karijere bavio se i brakom, partnerskim odnosima, konfliktima u porodici. NJegove mudre rečima mnogima su bile vodilja u kriznim situacijama, a posebno saveti koje je imao za supružnike.
Možda vas zanima:
Pogled koji nosi težinu: Zašto se u srpskoj tradiciji verovalo da deca ne smeju da gledaju umrlog u lice
U mnogim selima Srbije postojalo je nepisano pravilo – kada neko premine, deca se sklanjaju. Ne zbog straha, već zbog duše. Verovalo se da dečji pogled može zadržati ono što treba da ode.
"Kad ovu rečenicu izgovorite u braku - PIŠITE PROPALO"
Vladeta Jerotić, čuveni srpski akademik, psihijatar, lekar i književnik, tokom dugogodišnje karijere bavio se i brakom, partnerskim odnosima, konfliktima u porodici. NJegove mudre rečima mnogima su bile vodilja u kriznim situacijama, a posebno saveti koje je imao za supružnike.
Možda vas zanima:
Pogled koji nosi težinu: Zašto se u srpskoj tradiciji verovalo da deca ne smeju da gledaju umrlog u lice
U mnogim selima Srbije postojalo je nepisano pravilo – kada neko premine, deca se sklanjaju. Ne zbog straha, već zbog duše. Verovalo se da dečji pogled može zadržati ono što treba da ode.
"Kad ovu rečenicu izgovorite u braku - PIŠITE PROPALO"
Vladeta Jerotić, čuveni srpski akademik, psihijatar, lekar i književnik, tokom dugogodišnje karijere bavio se i brakom, partnerskim odnosima, konfliktima u porodici. NJegove mudre rečima mnogima su bile vodilja u kriznim situacijama, a posebno saveti koje je imao za supružnike.
A, šta raditi sa decom koja se u bacaju po podu?
- Pa, ništa, pustiti ih da se malo valjaju, a onda, ako se može na neki način razgovarati, pokazati da to nije način. Inače će dete to primenjivati neprekidno - kaže dr Jerotić.
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
Komentari(0)