Svakog dana je Vladeta Jerotić radio ove 2 vežbe za mozak: Zbog njih je imao oštro pamćenje, a ne zahtevaju preveliki trud
Za Vladetu Jerotića su ovo bile ključne vežbe za pamćenje.
Istaknuti nagrađivani srpski lekar, neuropsihijatar, psihoterapeut i književnik, teolog, svestrani erudita i akademik SANU Vladeta Jerotić, svojevremeno je odgovorio na pitanje kako održava pamćenje na tako zavidnom nivou.
“Preko 30 godina, svakog drugog dana ja sebe preslišavam engleske reči. To mi je treći jezik. Prvi je bio francuski, nemački drugi, koga je bilo najviše kada sam bio u Evropi. Engleski sam naučio posle 30 godina. Bio sam u Engleskoj nekoliko meseci, nisam naučio Bog zna koliko. Čitam skoro bez rečnika, ali nije isto čitati i govoriti. Imam uvek neki nov engleski tekst pred sobom i preslišavam se šta radim. Preslišam se prvo dve-tri nove reči od pre dva dana, ne više od toga. Ako sam ih zapamtio, onda čitam tekst i nove reči iz teksta beležim u rečnik i preslišavam se opet za dva dana. A ako nisam zapamtio one reči od b, ne učim nove, nego i dalje obnavljam stare. Radim preko 30 godina svaki dan na svom rečniku“, ispričao je u emisiji "TV lica kao sav normalan svet" Vladeta Jerotić.
"Druga stvar je učenje pesmica. Nalazite nove pesmice, učite ih, preslišavajte se i znaćete 15-20 pesmica napamet jednog dana. Obnavljate svoje pamćenje iznova i osvežavate ga. Uzmite pesme Branka Radičevića, Jovana Dučića, Milana Rakića ili nekih modernih pesnika. Ne moraju biti to dugačke pesme, mogu biti kraće. Učite pesmu napamet. Ne možete da je zapamtite? Čitajte je 10 puta pa je zapamtite, ne možete da je ne zapamtite. Naučite je, pa se posle dva, tri, pet dana preslišajte da li ste je zapamtili. Zapamtili ste, odlično, prelazite na novu pesmu. Tako se pamćenje održava. Naučnici kažu da imamo 10 milijardi neurona u mozgu”, rekao je tada Vladeta Jerotić.
Možda vas zanima:
KADA I ZAŠTO TREBA PLAKATI? Vladeta Jerotić preneo vaćnu leksiju koju je naučio od HILANDARSKIH kaluđera
Lekcija koja će vam biti korisna u životu
JEROTIĆ OBJASNIO: Gde grešimo kada u životu naiđemo na krizu
Vladeta Jerotić bio je čuveni psihijatar, filozof, književnik, član SANU i profesor na Pravnom i Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu.
Možda vas zanima:
KADA I ZAŠTO TREBA PLAKATI? Vladeta Jerotić preneo vaćnu leksiju koju je naučio od HILANDARSKIH kaluđera
Lekcija koja će vam biti korisna u životu
JEROTIĆ OBJASNIO: Gde grešimo kada u životu naiđemo na krizu
Vladeta Jerotić bio je čuveni psihijatar, filozof, književnik, član SANU i profesor na Pravnom i Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu.
Možda vas zanima:
KADA I ZAŠTO TREBA PLAKATI? Vladeta Jerotić preneo vaćnu leksiju koju je naučio od HILANDARSKIH kaluđera
Lekcija koja će vam biti korisna u životu
JEROTIĆ OBJASNIO: Gde grešimo kada u životu naiđemo na krizu
Vladeta Jerotić bio je čuveni psihijatar, filozof, književnik, član SANU i profesor na Pravnom i Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu.
Zadužbina kraljice koja je volela Srbiju: priča o manastiru Gradac
Na obroncima Golije, u tišini guste šume i među izvorima bistre vode, stoji manastir Gradac – veličanstvena zadužbina kraljice Jelene Anžujske. Njegova istorija, arhitektura i priče o osnivačici govore o vremenu u kojem su žene retko imale priliku da ostave svoj trag, a ona je to učinila na najlepši način – darujući Srbiji hram jedinstvene lepote.
Od Seobe Srba do kraljevskog ateljea – put Paje Jovanovića
Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
Tri krune Nemanjića – priča o sinovima prvog srpskog kralja
Kada je 1217. godine u manastiru Žiča, pred rukom svog brata arhiepiskopa Save, Stefan Prvovenčani postao prvi kralj Srbije, započeo je novu epohu srpske državnosti. Njegovi sinovi – Radoslav, Vladislav i Uroš I – nasledili su krunu i nastavili očev put, ali svaki od njih na drugačiji način, kroz saveze, trgovinu i političke izazove srednjovekovne Evrope.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Komentari(0)