U samo 1 rečenici je Vladeta Jerotić pojasnio šta razboli i uništi svakog čoveka: Mudrost koja otkriva sve
Vladeta Jerotić je u jednoj rečenici objasnio šta čoveka razboli i uništi.
Otac Tadej je bio i ostao jedan od najpoštovanijih pravoslavnih duhovnika u Srbiji i šire. Njegova duboka vera, duhovna mudrost i jednostavnost ostavili su neizbrisiv trag na mnoge ljude koji su imali privilegiju da ga poznaju ili da čitaju njegove spise. Kroz svoje učenje i primer, otac Tadej nastavlja da inspiriše nove generacije vernika, a njegovi saveti i umotvorine se prenose sa kolena na koleno.
Naime, ovaj duhovnik je isticao da je zdravstveno stanje tela usko povezano sa mislima koje imamo.
"Bolesti dolaze zbog mislenog pada. Svi obično misle i dobro i zlo. Kakvim se mislima bavimo, takav nam je život. Duh se hrani mislima, telo fizičkom hranom. Čovek treba da bude svoj lekar. Ako nije miran, tih unutra, onda mu zalud svi lekovi i najbolji lekari. Važno je sačuvati ono dobro u sebi i imati poverenje u sebe. Samo tako čovek može gledati napred, biti zdrav, koristiti Bogu, sebi i drugima."
Možda vas zanima:
KADA I ZAŠTO TREBA PLAKATI? Vladeta Jerotić preneo vaćnu leksiju koju je naučio od HILANDARSKIH kaluđera
Lekcija koja će vam biti korisna u životu
JEROTIĆ OBJASNIO: Gde grešimo kada u životu naiđemo na krizu
Vladeta Jerotić bio je čuveni psihijatar, filozof, književnik, član SANU i profesor na Pravnom i Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu.
Možda vas zanima:
KADA I ZAŠTO TREBA PLAKATI? Vladeta Jerotić preneo vaćnu leksiju koju je naučio od HILANDARSKIH kaluđera
Lekcija koja će vam biti korisna u životu
JEROTIĆ OBJASNIO: Gde grešimo kada u životu naiđemo na krizu
Vladeta Jerotić bio je čuveni psihijatar, filozof, književnik, član SANU i profesor na Pravnom i Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu.
Možda vas zanima:
KADA I ZAŠTO TREBA PLAKATI? Vladeta Jerotić preneo vaćnu leksiju koju je naučio od HILANDARSKIH kaluđera
Lekcija koja će vam biti korisna u životu
JEROTIĆ OBJASNIO: Gde grešimo kada u životu naiđemo na krizu
Vladeta Jerotić bio je čuveni psihijatar, filozof, književnik, član SANU i profesor na Pravnom i Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu.
Vladeta Jerotić, čuveni srpski akademik i psihijatar, delio je isto mišljenje. Bio je jedan od prvih stručnjaka koji je radio na razvoju psihoterapije u našoj zemlji i tome je posvetio gotovo čitav život.
Naime, vrsni neuropsihijatar smatrao da pojačana izloženost stresu najviše uzrokuje psihosomatska oboljenja. Njihovom nastanku umnogome doprinose i potisnuta osećanja, kao i neadekvatna nega duhovnog i mentalnog zdravlja.
"Od gripa do raka, sve su bolesti psihosomatske", govorio je Vladeta Jerotić.
Šta su, zapravo, somatske (telesne) bolesti?
Psihosomatske bolesti su somatske (telesne) bolesti čiji je nastanak i tok pod bitnim uticajem psihičkih faktora. Često se zato kaže da su to bolesti koje uključuju i duh i telo. Negativno utiču na organe, njihovo funkcionisanje i izazivaju nezdrave promene na njima.
Opšte je poznato da je glavni okidaš za pojavu čira u stomaku upravu stres.
"Čir u stomaku je nekada naš narod naš zvao "grizlica". Oni su bili bolji psihosomatičari nego lekari, jer je narod davno nazvao čir u stomaku grizlica, što znači "grizeš samoga sebe".
Helikobakterija, takođe, može da bude okidač za čir, ali Jerotić je i tu pokazao da ima uske povezanosti sa psihosomatskim oboljenjem.
"Helikobakterija se izleči antibioticima, ali nakon nekog vremena se vraća i ponovo nastaje čir. Ako se stalno sekiramo zbog nečega, prelazimo granicu u stresu, oštećujemo telo i onda nastaju bolesti", jasno je istakao doktor.
Vladeta Jerotić je, takođe, objasnio da su hipertenzija i infarkt isto psihosomatske bolesti. Tako se hipertenzija, kao posledica pojačanog stresa, sve češće javlja kod osoba koje nemaju genetsku predispoziciju za visok pritisak, a infarkt ranije nije bio toliko rasprostranjena bolest.
Vladeta Jerotić je u samo jednoj rečenici objasnio kako neko uspe da ostane godinama zdrav.
"Zato što je psihički zdrav. Psihičko zdravlje je relativno jedinstvo tela, duše i duha", zaključio je.
Zadužbina kraljice koja je volela Srbiju: priča o manastiru Gradac
Na obroncima Golije, u tišini guste šume i među izvorima bistre vode, stoji manastir Gradac – veličanstvena zadužbina kraljice Jelene Anžujske. Njegova istorija, arhitektura i priče o osnivačici govore o vremenu u kojem su žene retko imale priliku da ostave svoj trag, a ona je to učinila na najlepši način – darujući Srbiji hram jedinstvene lepote.
Od Seobe Srba do kraljevskog ateljea – put Paje Jovanovića
Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
Tri krune Nemanjića – priča o sinovima prvog srpskog kralja
Kada je 1217. godine u manastiru Žiča, pred rukom svog brata arhiepiskopa Save, Stefan Prvovenčani postao prvi kralj Srbije, započeo je novu epohu srpske državnosti. Njegovi sinovi – Radoslav, Vladislav i Uroš I – nasledili su krunu i nastavili očev put, ali svaki od njih na drugačiji način, kroz saveze, trgovinu i političke izazove srednjovekovne Evrope.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Komentari(0)