Srbija je bogata tradicijom zanata, ali mnogi od njih danas polako izumiru. Upoznajte zanatlije koje čuvaju ovu baštinu, dok još ima vremena.
Zanati su nekada bili okosnica svakodnevnog života u Srbiji, ali danas, mnogi od njih su na ivici izumiranja. Jedan od tih zanata je kovanje u tradicionalnim kovačnicama, koje se sve ređe mogu naći u našim selima. Kovači su nekada bili ključni deo svake zajednice, izrađujući alate i oružje, ali danas ih je sve manje.
Još jedan zanat na izdisaju je tkanje, posebno u Vojvodini, gde su stare tehnike tkanja tepihom ili ponjavama nekada bile cenjene. Danas se mladi sve ređe interesuju za ovu veštinu, iako su proizvodi ručne izrade izuzetno kvalitetni i traženi u inostranstvu.
Posetite mesta kao što su Sirogojno i Etno selo Stanišići, gde još uvek možete videti kako zanatlije čuvaju ove veštine od zaborava.
Možda vas zanima:
Gde su se kovale legende: Starovremski zanati koji i danas opstaju
Od kovača u Užicu do grnčara u Zlakusi, saznajte kako se čuvaju veštine naših predaka
Legendarni srpski zanati koji odolevaju vremenu
Kako stari zanati, poput opančarstva i grnčarstva, opstaju u savremenom dobu i gde ih možete videti uživo.
Možda vas zanima:
Gde su se kovale legende: Starovremski zanati koji i danas opstaju
Od kovača u Užicu do grnčara u Zlakusi, saznajte kako se čuvaju veštine naših predaka
Legendarni srpski zanati koji odolevaju vremenu
Kako stari zanati, poput opančarstva i grnčarstva, opstaju u savremenom dobu i gde ih možete videti uživo.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)