Da li je hrišćanski nositi hranu na groblje? Pored 2 stvari koje nose jaku simboliku, ovako Srbi skrnave pravoslavlje
Zadušnice su dan kad se prisećamo svojih dragih ljudi koji nisu više sa nama, a da li to radimo na pravi način, objašnjava sveštenik
Svi pravoslavni vernici, kao i Srpska pravoslavna crkva danas će obeležiti Miholjske zadušnice, u narodu poznate i kao jesenje.
Sutra se prisećamo onih koji su nas napustili, obilazimo njihove grobove i palimo sveće za njihov spokoj, a ukoliko je neko vaš daleko sahranjen, trebalo bi da u crkvi zapalite sveću u njihov pomen i pomolite se za milost i oproštaj grehova.
Jedna zajednička praksa među ljudima u našoj zemlji je iznošenje hrane na sahrane i njeno konzumiranje na groblju. "Ova tradicija nije hrišćanska, reč je o narodnom običaju koji je ukorenjen kod nas", objašnjava sveštenik Bogdan Milovanović.
Možda vas zanima:
SUTRA SU VELIKE ZADUŠNICE Evo šta bi trebalo ispoštovati na dan kada se sećamo naših preminulih
Vernici srpske pravoslavne crkve sutra obeležavaju Zadušnice
DANAS SU MITROVSKE ZADUŠNICE Ovo su običaji koje treba da ispoštujete na grobovima svojih predaka
Danas su Mitrovske zadušnice. Zadušnicama su posvećene četiri subote u godini u spomen na subotu posle Raspeća kada je Hristos sišao u ad. Tada se molimo za duše umrlih.
Možda vas zanima:
SUTRA SU VELIKE ZADUŠNICE Evo šta bi trebalo ispoštovati na dan kada se sećamo naših preminulih
Vernici srpske pravoslavne crkve sutra obeležavaju Zadušnice
DANAS SU MITROVSKE ZADUŠNICE Ovo su običaji koje treba da ispoštujete na grobovima svojih predaka
Danas su Mitrovske zadušnice. Zadušnicama su posvećene četiri subote u godini u spomen na subotu posle Raspeća kada je Hristos sišao u ad. Tada se molimo za duše umrlih.
Možda vas zanima:
SUTRA SU VELIKE ZADUŠNICE Evo šta bi trebalo ispoštovati na dan kada se sećamo naših preminulih
Vernici srpske pravoslavne crkve sutra obeležavaju Zadušnice
DANAS SU MITROVSKE ZADUŠNICE Ovo su običaji koje treba da ispoštujete na grobovima svojih predaka
Danas su Mitrovske zadušnice. Zadušnicama su posvećene četiri subote u godini u spomen na subotu posle Raspeća kada je Hristos sišao u ad. Tada se molimo za duše umrlih.
Prema njegovim rečima, ovakvo postupanje kvari hrišćanske vrednosti, jer hranu treba deliti onima koji su u potrebi, a naš zadatak je da se molimo za duše preminulih.
"Mrtvima hrana nije potrebna. Naša vera nas uči da je Hristos dao svoj život kao žrtvu za nas, te se od tada žrtve više ne prinose, jer nema veće od te. Običaj iznošenja i konzumiranja hrane na groblju smatra se paganskim i treba ga odbaciti", naglašava Milovanović.
Ipak, sveštenik napominje da postoji nešto što bi trebalo poneti na grob.
"Tokom pomena, parastosa, godišnjica i Zadušnica, treba izneti obaranu i zaslađenu pšenicu, koja simbolizuje vaskrsenje. Pored žita, poznatog kao 'koljivo', treba doneti i crno vino, koje predstavlja Hristovu krv prolivenu za nas", dodaje on.
Što se tiče hrane koja ostane, često se priprema bogata trpeza za sahrane, a kako mnogima u tim trenucima nije do jela, često ostane viška.
Ta preostala hrana obično se deli prisutnima na sahrani ili pomenu, dok deo ostaje za pokojnika.
Da li bi žene trebalo da nose maramu kada idu u crkvu?
Dao je odgovor na pitanje koje mnoge muči.
PORODIČNO ZNAMENJE: Kako su nastala srpska prezimena?
Procenjuje se da se nekih dve trećine srpskih prezimena završava na -ić. Razlike u prezimenima između Srba iz Srbije i Srba iz drugih krajeva, nastala su uglavnom pod uticajem različitih istorijskih iskustava, u skladu sa narodnom tradicijom, dok su druge formirale strane vlasti.
LJUBAV KOJA JE POTRESLA SRBIJU Rodoskrvni odnos Mihaila Obrenovića i 25 godina mlađe Katarine, venčanje veka koje nikad nije održano
Kako je knez Mihailo želeo da oženi svoju rođaku Katarinu
Tajna blagajna Miloša Obrenovića: Gde je nestalo bogatstvo srpskog kneza
Miloš Obrenović, osnivač dinastije Obrenović i vođa Drugog srpskog ustanka, upamćen je kao neumorni diplomata, mudar vladar, ali i čovek koji je umeo da gomila bogatstvo. Toliko da su ga savremenici nazivali „najbogatijim Srbinom svog vremena“. Međutim, ono što najviše intrigira jesu priče o njegovim tajnim blagajnama i skrivenom zlatu.
Od prvog grozda do čaše vina: Jesenji vinogradarski običaji
Septembar i oktobar u Srbiji oduvek su bili vreme kada vinogradi ožive. Berba grožđa nije bila samo poljoprivredni posao, već i praznik zajedništva, pesme i običaja koji su se čuvali kroz generacije.
Komentari(0)