Da li je hrišćanski nositi hranu na groblje? Pored 2 stvari koje nose jaku simboliku, ovako Srbi skrnave pravoslavlje
Zadušnice su dan kad se prisećamo svojih dragih ljudi koji nisu više sa nama, a da li to radimo na pravi način, objašnjava sveštenik
Svi pravoslavni vernici, kao i Srpska pravoslavna crkva danas će obeležiti Miholjske zadušnice, u narodu poznate i kao jesenje.
Sutra se prisećamo onih koji su nas napustili, obilazimo njihove grobove i palimo sveće za njihov spokoj, a ukoliko je neko vaš daleko sahranjen, trebalo bi da u crkvi zapalite sveću u njihov pomen i pomolite se za milost i oproštaj grehova.
Jedna zajednička praksa među ljudima u našoj zemlji je iznošenje hrane na sahrane i njeno konzumiranje na groblju. "Ova tradicija nije hrišćanska, reč je o narodnom običaju koji je ukorenjen kod nas", objašnjava sveštenik Bogdan Milovanović.
Možda vas zanima:
SUTRA SU VELIKE ZADUŠNICE Evo šta bi trebalo ispoštovati na dan kada se sećamo naših preminulih
Vernici srpske pravoslavne crkve sutra obeležavaju Zadušnice
DANAS SU MITROVSKE ZADUŠNICE Ovo su običaji koje treba da ispoštujete na grobovima svojih predaka
Danas su Mitrovske zadušnice. Zadušnicama su posvećene četiri subote u godini u spomen na subotu posle Raspeća kada je Hristos sišao u ad. Tada se molimo za duše umrlih.
Možda vas zanima:
SUTRA SU VELIKE ZADUŠNICE Evo šta bi trebalo ispoštovati na dan kada se sećamo naših preminulih
Vernici srpske pravoslavne crkve sutra obeležavaju Zadušnice
DANAS SU MITROVSKE ZADUŠNICE Ovo su običaji koje treba da ispoštujete na grobovima svojih predaka
Danas su Mitrovske zadušnice. Zadušnicama su posvećene četiri subote u godini u spomen na subotu posle Raspeća kada je Hristos sišao u ad. Tada se molimo za duše umrlih.
Možda vas zanima:
SUTRA SU VELIKE ZADUŠNICE Evo šta bi trebalo ispoštovati na dan kada se sećamo naših preminulih
Vernici srpske pravoslavne crkve sutra obeležavaju Zadušnice
DANAS SU MITROVSKE ZADUŠNICE Ovo su običaji koje treba da ispoštujete na grobovima svojih predaka
Danas su Mitrovske zadušnice. Zadušnicama su posvećene četiri subote u godini u spomen na subotu posle Raspeća kada je Hristos sišao u ad. Tada se molimo za duše umrlih.
Prema njegovim rečima, ovakvo postupanje kvari hrišćanske vrednosti, jer hranu treba deliti onima koji su u potrebi, a naš zadatak je da se molimo za duše preminulih.
"Mrtvima hrana nije potrebna. Naša vera nas uči da je Hristos dao svoj život kao žrtvu za nas, te se od tada žrtve više ne prinose, jer nema veće od te. Običaj iznošenja i konzumiranja hrane na groblju smatra se paganskim i treba ga odbaciti", naglašava Milovanović.
Ipak, sveštenik napominje da postoji nešto što bi trebalo poneti na grob.
"Tokom pomena, parastosa, godišnjica i Zadušnica, treba izneti obaranu i zaslađenu pšenicu, koja simbolizuje vaskrsenje. Pored žita, poznatog kao 'koljivo', treba doneti i crno vino, koje predstavlja Hristovu krv prolivenu za nas", dodaje on.
Što se tiče hrane koja ostane, često se priprema bogata trpeza za sahrane, a kako mnogima u tim trenucima nije do jela, često ostane viška.
Ta preostala hrana obično se deli prisutnima na sahrani ili pomenu, dok deo ostaje za pokojnika.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)