HRAST NE TREBA SEĆI: Stari Sloveni su verovali da ove biljke štite kuću od groma i „TERAJU“ vampire i demone
Mnoga stara verovanja su vezana za razne vrste biljaka i njihova značenja, pridavali su im ogromnu moć
Još od starih Slovena, prenose se verovanja o lošem, odnosno pozitivnom dejstvu pojedinih vrsta drveća.
Brojna religijska verovanja o biljkama sačuvana su do danas kroz hrišćanstvo, poput onog da hrast ne treba seći i da granu treba uneti za Božić.
Na krov kuće stavlja se čuvarkuća ili, pak, perunika, jer štiti od groma. Blizu kuće se ne sadi bagrem, jer mu je staro ime bilo nerod.
Možda vas zanima:
Drama u Ivanjici, silovit vetar oborio stari hrast: Drvo palo na desetine spomenika na Palibrčkom gorblju, pričinjena ogromna materijalna šteta
Jako olujno nevreme praćeno silovitim vetrom pogodilo je Ivanjicu, a na Palibrčkom groblju u selu Rokci došlo je i do incidenta kada je iz korena izvaljen stari hrast koji je pao i izlomio na desetine nadgrobnih spomenika. Na taj način pričinjena je ogromna materijalna šteta.
Carica Milica na mestu gde je izdahnuo njen brat posadila devet hrastova
Ako se zaputite od Ivanjice ka Sjenici, naićićete na brdo iznad Ivanjice poznato kao Bedina varoš, a veoma mali broj ljudi će zapravo znati da se tu, prema narodnom predanju, nalazi grob kosovskog junaka Boška Jugovića koji je u velikom boju bio barjaktar.
Možda vas zanima:
Drama u Ivanjici, silovit vetar oborio stari hrast: Drvo palo na desetine spomenika na Palibrčkom gorblju, pričinjena ogromna materijalna šteta
Jako olujno nevreme praćeno silovitim vetrom pogodilo je Ivanjicu, a na Palibrčkom groblju u selu Rokci došlo je i do incidenta kada je iz korena izvaljen stari hrast koji je pao i izlomio na desetine nadgrobnih spomenika. Na taj način pričinjena je ogromna materijalna šteta.
Carica Milica na mestu gde je izdahnuo njen brat posadila devet hrastova
Ako se zaputite od Ivanjice ka Sjenici, naićićete na brdo iznad Ivanjice poznato kao Bedina varoš, a veoma mali broj ljudi će zapravo znati da se tu, prema narodnom predanju, nalazi grob kosovskog junaka Boška Jugovića koji je u velikom boju bio barjaktar.
Možda vas zanima:
Drama u Ivanjici, silovit vetar oborio stari hrast: Drvo palo na desetine spomenika na Palibrčkom gorblju, pričinjena ogromna materijalna šteta
Jako olujno nevreme praćeno silovitim vetrom pogodilo je Ivanjicu, a na Palibrčkom groblju u selu Rokci došlo je i do incidenta kada je iz korena izvaljen stari hrast koji je pao i izlomio na desetine nadgrobnih spomenika. Na taj način pričinjena je ogromna materijalna šteta.
Carica Milica na mestu gde je izdahnuo njen brat posadila devet hrastova
Ako se zaputite od Ivanjice ka Sjenici, naićićete na brdo iznad Ivanjice poznato kao Bedina varoš, a veoma mali broj ljudi će zapravo znati da se tu, prema narodnom predanju, nalazi grob kosovskog junaka Boška Jugovića koji je u velikom boju bio barjaktar.
Takođe, bagrem ne treba kalemiti.
Ukoliko je neko drvo isečeno jer se osušilo, ili je korenje počelo da uništava temelje kuće, možda je vreme da se preoblikuje dvorište i da se prednost da biljkama koje su poštovali naši preci.
Orah u dvorištu donosi nesreću i smrt. Orahovo drvo nije dobro u blizini kuće, kako zbog žila, tako i zbog senke koja pada na kuću.
Nije dobro sedeti u hladovini orahovog drveta. Orah i dudovi na okućnici – ovde su svi ukućani izumrli.
Prvo treba zasaditi drveće i žbunje, a onda i cvetnice.
Hrast lužnjak je najlepši ukras koji dvorište može da ima, jer je krošnja lepo razgranata i pravi “debeo” hlad. Prija mu blizina vode, a ovo sveto drvo simbol je dugovečnosti.
Lipa je za Slovene bila sveto drvo, jer su cvetovi lekoviti. Lipa pčelama daje dobru pašu, a medovina je bila glavni izvor slasti za Slovene. Lipov ugalj prečišćava vodu. Međutim, lipa se sadi sa strane, blizu, ali ne i iznad garniture za sedenje.
Vrba je u vreme kada su kažnjavana deca nazivana “mirko”, a vrbovim grančicama se na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti, udaraju deca rečima “rasti kao vrba”. Kora vrbe je lekovita za prehladu.
Glog je lekovit za srčana oboljenja, a ujedno i najmoćnije sredstvo protiv vampira i demona.
Ovo je žilav, listopadni žbun koji može da bude beo, crn ili crven, a bobice se beru kada sazru i prave se džemovi, čaj, sok…
Idealan je da se oblikuje i kao živa ograda, a prilikom sađenja treba dodati kreč u sadnu rupu.
Dren prvi cveta u proleće, a zrele plodove daje u jesen. Drenom se kuće kite za Đurđevdan jer je simbol zdravlja, a za Bogojavljenje se daje deci da pojedu drenov cvet da bi bili, otporna na bolesti.
Jabuka je omiljeno voće, ne jedu se pre Petrovdana i važan su svadbeni detalj. Srbi su oduvek kalemili jabuke, a ko to nije radio, nije smeo da ih seče.
Domaća sorta petrovača ima bujno okruglo stablo i plod sazreva u julu. Sadnice koštaju 200 dinara.
Šljivu su Srbi gajili i u postojbini i od tada je sačuvana najkvalitetnija sorta za sušenje, požegača. Pokožica sadrži najkvalitetnija etarska ulja.
KAKO SE PRAVILNO KADI KUĆA? Neizostavni hrišćanski ritual u domovima mnogih Srba ima jaku simboliku i TERA NEČASTIVE SILE I DUHOVE
Pravoslavni hrišćani veruju da kađenje kuće tera negativne stvari, pa je neizostavno pri svakom crkvenom obredu, bilo to liturgija, molitva ili obavljanje svetih tajni, od krštenja i venčanja do jeleosvećenja (molitve i pomazivanje bolesnih osvećenim uljem).
OVO IME VOLE SVI NA SVETU, A SRBI GA ČESTO DAJU ŽENSKOJ DECI: Krije SIMBLIKU na koju niko ne ostaje IMUN!
Ovo žensko ime roditelji obožavaju, nose ga sve generacije a ima izuzetno jaku simboliku
SRPSKI OBIČAJI VEZANI ZA MESEC: Zašto su lunarni ciklusi imali veliki značaj u narodnoj tradiciji?
U srpskoj narodnoj kulturi, mesečeve mene i lunarni ciklusi imali su posebno mesto, povezani sa brojnim običajima, verovanjima i ritualima. Naši preci verovali su da mesečeve faze direktno utiču na njihov svakodnevni život, zdravlje, plodnost zemlje i životinja, kao i na opštu sreću i blagostanje.
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Komentari(0)