Srpska pravoslavna crkva danas se seća na stradanja svetitelja i mučenika Trofima, Savatija i Dorimedonta
Današnji dan u crkvenom kalendaru posvećen je trojici hrišćanskih mučenika. Trofim, Savatije i Dorimedont nisu bili istog porekla, ali im je vera u Hrista bila zajednička.
Legenda kaže da su Trofim i Savatije uhapšeni za vreme praznika u čast boga Apolona kada su pagani videli da se njih dvojica mole Bogu. Izvedeni su pred sud, a naređeno je da im se sudi odvojeno.
Prvo je na ispitivanje izveden Trofim, koji je sve vreme odbijao da se odrekne Boga i izjašnjavao se kao hrišćanin. Načelnik je naredio da se Trofim prostre na zemlju i tuče bez milosti. Na tom mestu upoznao je Dorimedonta. Dorimedont je bio rimski senator koji je skrivao da je hrišćanin kako bi zadržao položaj i ugled. To je koristio da pomaže drugima. Međutim, Dionisije ga je uskoro otkrio, pa je i Dorimedont završio u tamnici sa Trofimom. I Dorimedont je podneo teško mučenje.
Možda vas zanima:
6 stvari koje svaka pravoslavna kuća treba da ima: Jedna biljka uvek treba da vam je pri ruci
Saznajte kojih 6 stvari svaka pravoslavna kuća treba da ima.
Znate li šta označava ljubičasti, a šta beli jorgovan? Svaki nosi jaku simboliku, evo kako je nastao ovaj cvet
Pravoslavci veruju da je ovo cvet ljubavi, mira, radosti i blagoslova jer cveta u vreme Uskrsa
Možda vas zanima:
6 stvari koje svaka pravoslavna kuća treba da ima: Jedna biljka uvek treba da vam je pri ruci
Saznajte kojih 6 stvari svaka pravoslavna kuća treba da ima.
Znate li šta označava ljubičasti, a šta beli jorgovan? Svaki nosi jaku simboliku, evo kako je nastao ovaj cvet
Pravoslavci veruju da je ovo cvet ljubavi, mira, radosti i blagoslova jer cveta u vreme Uskrsa
Možda vas zanima:
6 stvari koje svaka pravoslavna kuća treba da ima: Jedna biljka uvek treba da vam je pri ruci
Saznajte kojih 6 stvari svaka pravoslavna kuća treba da ima.
Znate li šta označava ljubičasti, a šta beli jorgovan? Svaki nosi jaku simboliku, evo kako je nastao ovaj cvet
Pravoslavci veruju da je ovo cvet ljubavi, mira, radosti i blagoslova jer cveta u vreme Uskrsa
Nemajući više kako da pokoleba dvojicu hrišćana, Dionisije je naredio da se Trofim i Dorimedont bace pred izgladnele zveri na javnom gledalištu. Prema verovanju, sve životinje su odbile da ih napadnu. Nakon toga, na sud su izveli Savatija, koji se takođe izjasnio kao hrišćanin. Sudija je naredio da se svetac okači na drvo.
Nemoćan, mučitelj je naredio da se svecima odseku glave i tako je njihovim mukama došao kraj.
Vernici bi prema mišljenju crkve na ovaj dan, znajući za torturu kroz koju su prošla ova tri mučenika, trebalo da se raduju njihovim patnjama i torturi kroz koju su prošli i iz toga izašli jači - sa verom u Boga. Iako ovo zvuči teško, prema hrišćanskom shvatanju, oni koji shvataju značenje ovog zahteva shvatiće pravu sreću i blaženstvo.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)