Selo Pećani je bilo srpska prestonica na jedan dan.
Niti manjeg mesta, niti značajnije uloge u istoriji Srbije: malo ko bi danas na karti mogao da pronađe selo Pećani. Skriveno između Ostružnice, Umke i Velike Moštanice, praktično stešnjeno i nejasno odvojeno od ostatka ovih razuđenih naselja, Pećani, danas deo beogradske opštine Čukarica, ipak, zaslužuju i tablu i ime, ali i koju reč više, piše kaldrma.rs.
Jer, ovo mesto je davne 1805. godine bilo srpska prestonica! Bar na jedan dan. A kako je ta prestonica izgledala – niti je bilo trga, niti crkve, nekog monumentalnog zdanja sa stubovima i svečanim salama, ukrašenim govornicama i svečano odevenim poslanicima.
To je bila jedna poljana iznad mesta, okružena šumom i vojnom stražom. Skupština pod vedrim nebom. A odluke – sudbinske.
Jurišalo se tada u borbu za oslobođenje i strahovalo od napada Turaka. Beograd je tek trebalo osloboditi.
Na ovoj skupštini naroda, koji nije imao svečana odela i zlatna pisarska pera, već samo hrabro srce i snažnu volju, pojavila se jedna veoma važna ličnost – prota Mateja Nenadović koji je stigao iz daleke Rusije.
On je tamo tražio podršku za srpske ustanike i stoga su svi na skupštini čekali da čuju njegov referat. Ruski car je, izgovorio je na toj poljani prota, uzeo pod zaštitu pobunjeni srpski narod!
Nije ovaj sveštenički izveštaj bio jedina tačka dnevnog reda. Bila je to prava skupština sa nekoliko tački dnevnog reda: tu je urađen i razrez poreza, kao i obračun rashoda i izdataka od početka ustanka. Takođe, izabrana je i deputacija za putovanje u Carigrad kako bi turskom sultanu predala narodnu molbu. Stešnjena između imperija, mala Srbija je tražila podršku na svim dvorovima ne bi li se oslobodila terora lokalnih osmanskih upravnika, zloglasnih dahija, čije nasilje na narodom je dostiglo nepodnošljivu tačku, piše kaldrma.rs.
Najpoznatija ustanička skupština održana je 1804. godine u Orašcu, a te godine bila je i jedna u Ostružnici. Ova u Pećanima je održana te 1805. godine, kada se narod sa svojim predvodnicima sastajao i u Borku, kao i u Smederevu.
Iako je mesto za održavanje ove "beogradske" skupštine bilo određeno pre svega po kriterijumima bezbednosti, zbog geografije i tada teške pristupačnosti za veće formacije turske vojske koja bi napala skup, ne treba zaboraviti da je ovo seoce, praktično samo sa jednom ulicom, tako na jedan dan bilo srpska prestonica. I da su upravo tu obznanjene važne vesti i donete presudne odluke za nastavak ustanka, piše kaldrma.rs.
Zašto se na Ognjenu Mariju ne loži vatra naglas: Dan tišine, straha i poštovanja
U srpskoj narodnoj tradiciji, 30. jul – praznik Ognjene Marije – smatran je jednim od najopasnijih dana u godini. Tog dana se vatra ne pali bez tišine, voda se ne nosi bez šapata, a u kući se ne viče. Verovalo se da Ognjena Marija „čuje kroz dim i kazni kroz vatru“.
Zmija domaćica leti ne ulazi u kuću ako se prag prekrsti vodom od zdravca
U srpskoj narodnoj tradiciji, zmija domaćica nije bila neprijatelj, već zaštitnik. Leti, kada se češće pojavljuje u dvorištima, postojali su posebni običaji kako je zadržati blizu – ali ne u kući. Jedan od njih bio je prelivanje praga vodom od zdravca.
Pelin se ne bere kad cveta: Verovanje da u julu pelin čuva kuću, ali kažnjava bolesnu ruku
U narodnim običajima, pelin je važio za jednu od najmoćnijih biljaka. Leti, naročito oko Ilindana, pelin se nije smeo brati bez potrebe. Verovalo se da tada biljka „prelazi u čuvara“, i da uzvraća onome ko je uzme iz loše namere ili sa slabim telom.
Ko je bio vodeni čuvar: Verovanje da svaki izvor ima svoje biće koje ne voli buku
U narodnim predanjima Srbije, posebno u planinskim selima, verovalo se da svaki izvor ima svog čuvara – nevidljivog, tihog, ali prisutnog. Taj čuvar ne voli smeh, psovke ni nemar, a ako se uvredi – izvor može presušiti, ili ostaviti trag na onome ko ga je uznemirio.
Najsnažnija molitva za bolesne ljude izgovara se na Hilandaru: Okrepljuje i daje mir onima koji je izgovaraju
Molitva koja daje mir i okrepljuje dušu
Komentari(0)