OVDE JE JOŠ ŽIVO SEĆANJE NA NJU Zavirite u zavičajnu kuću Sonje Savić u Donjoj Gorevnici
Septembar je mesec koji je obeležio lik i delo čuvene jugoslovenske umetnice Sonje Savić. Rođena je 15. u Čačku, a preminula je 23. septembra u Beogradu.
U okviru Memorijala Nadežde Petrović u Čačku uvek je i ”Sonjin septembar” koji na simboličan način povezuje dve umetnice koje su, svaka u svoje vreme, pomerale granice umetničkog izraza i inspirisale nove generacije umetnika.
Posebno mesto u čitavoj ovoj manifestaciji ima i selo Donja Gorevnica i zavičajna kuća Sonje Savić u kojoj se nalaze njeni lični predmeti.
- Cilj nam je da kroz sve te predmete prikažemo Sonjinu veličinu, uputimo posetioce na njeno vanvremensko postojanje. Naša misija je da prikažemo njen alternativni stil i film, zapravo čitavu tu alternativnu kulturu koju je predstavljala, rekao je za RINU Predrag Živković kustos umetničke galerije Nadežda Petrović.
Iz rodnog Čačka Sonja je otišla u Beograd kako bi se oprobala u glumi koju je najviše volela. Upisuje Fakultet dramskih umetnosti u klasi Minje Dedić, a zajedno sa njom u tom periodu glumu studiraju Zoran Cvijanović, Svetislаv Goncića, Žarko Laušević, Brаnimir Brstine i mnogi drugi. Često je umela da kaže da gluma nije njen posao već njen život.
- U njenoj spomen sobi imamo njene lične predmete koje je koristila. Tu su njen kino-projektor, jedna mala kamerica, foto aparat, klavir i violina. Sonja je inače imala završenu i muzičku školu i zaista bila veliki umetnik i velika duša koja se retko sreće, kaže Živković.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)