U mnogim domaćinstvima širom Srbije, pre nego što su stigla zvona i zvonca, na vratima je visilo jednostavno gvozdeno zvonce. Njegov zvuk nije samo najavljivao dolazak – već je, verovalo se, govorio kakav je gost na pragu.
Pre nego što su u domaćinstva stigla moderna zvona i interfon, u srpskim selima gost se najavljivao zvukom malog gvozdenog zvonceta. Nije visilo da bi ukrasilo vrata – već da bi reklo šta u kuću ulazi. U selima po Šumadiji, Pomoravlju i istočnoj Srbiji, domaćice su znale da po prvom zvuku zvonca zaključe ko dolazi i s čime dolazi: da li sa radošću, vestima, ili s nečim težim.
Zvonce koje ne zvoni isto svakome
Zvonce je visilo sa unutrašnje strane drvene kapije ili na lancu iznad praga.
Možda vas zanima:
Tamjanika – grožđe koje „miriše kao da se neko moli“: Verovanje da donosi sreću ako se pojede u tišini
U vinogradarskim krajevima Srbije, posebno u zapadnim delovima Šumadije i južnoj Srbiji, tamjanika se nije jela kao obično grožđe. Prvi grozd se brao ćutke, nikad nožem, i jeo bez reči. Verovalo se da njegov miris otvara srce, a tišina čuva ono što dolazi.
Nož iznad stola: Zašto je visio na zidu, ali se njime nikada nije sekla hrana
U mnogim srpskim domaćinstvima, posebno u selima centralne i zapadne Srbije, iznad trpezarijskog stola visio je jedan nož. Nije bio za sečenje hleba, već za mir – verovalo se da preseče svađu, čuva dom od podela i ne dozvoljava da se „reč zadrži između zalogaja“.
Možda vas zanima:
Tamjanika – grožđe koje „miriše kao da se neko moli“: Verovanje da donosi sreću ako se pojede u tišini
U vinogradarskim krajevima Srbije, posebno u zapadnim delovima Šumadije i južnoj Srbiji, tamjanika se nije jela kao obično grožđe. Prvi grozd se brao ćutke, nikad nožem, i jeo bez reči. Verovalo se da njegov miris otvara srce, a tišina čuva ono što dolazi.
Nož iznad stola: Zašto je visio na zidu, ali se njime nikada nije sekla hrana
U mnogim srpskim domaćinstvima, posebno u selima centralne i zapadne Srbije, iznad trpezarijskog stola visio je jedan nož. Nije bio za sečenje hleba, već za mir – verovalo se da preseče svađu, čuva dom od podela i ne dozvoljava da se „reč zadrži između zalogaja“.
Možda vas zanima:
Tamjanika – grožđe koje „miriše kao da se neko moli“: Verovanje da donosi sreću ako se pojede u tišini
U vinogradarskim krajevima Srbije, posebno u zapadnim delovima Šumadije i južnoj Srbiji, tamjanika se nije jela kao obično grožđe. Prvi grozd se brao ćutke, nikad nožem, i jeo bez reči. Verovalo se da njegov miris otvara srce, a tišina čuva ono što dolazi.
Nož iznad stola: Zašto je visio na zidu, ali se njime nikada nije sekla hrana
U mnogim srpskim domaćinstvima, posebno u selima centralne i zapadne Srbije, iznad trpezarijskog stola visio je jedan nož. Nije bio za sečenje hleba, već za mir – verovalo se da preseče svađu, čuva dom od podela i ne dozvoljava da se „reč zadrži između zalogaja“.
Možda vas zanima:
Tamjanika – grožđe koje „miriše kao da se neko moli“: Verovanje da donosi sreću ako se pojede u tišini
U vinogradarskim krajevima Srbije, posebno u zapadnim delovima Šumadije i južnoj Srbiji, tamjanika se nije jela kao obično grožđe. Prvi grozd se brao ćutke, nikad nožem, i jeo bez reči. Verovalo se da njegov miris otvara srce, a tišina čuva ono što dolazi.
Nož iznad stola: Zašto je visio na zidu, ali se njime nikada nije sekla hrana
U mnogim srpskim domaćinstvima, posebno u selima centralne i zapadne Srbije, iznad trpezarijskog stola visio je jedan nož. Nije bio za sečenje hleba, već za mir – verovalo se da preseče svađu, čuva dom od podela i ne dozvoljava da se „reč zadrži između zalogaja“.
Možda vas zanima:
Tamjanika – grožđe koje „miriše kao da se neko moli“: Verovanje da donosi sreću ako se pojede u tišini
U vinogradarskim krajevima Srbije, posebno u zapadnim delovima Šumadije i južnoj Srbiji, tamjanika se nije jela kao obično grožđe. Prvi grozd se brao ćutke, nikad nožem, i jeo bez reči. Verovalo se da njegov miris otvara srce, a tišina čuva ono što dolazi.
Nož iznad stola: Zašto je visio na zidu, ali se njime nikada nije sekla hrana
U mnogim srpskim domaćinstvima, posebno u selima centralne i zapadne Srbije, iznad trpezarijskog stola visio je jedan nož. Nije bio za sečenje hleba, već za mir – verovalo se da preseče svađu, čuva dom od podela i ne dozvoljava da se „reč zadrži između zalogaja“.
Možda vas zanima:
Tamjanika – grožđe koje „miriše kao da se neko moli“: Verovanje da donosi sreću ako se pojede u tišini
U vinogradarskim krajevima Srbije, posebno u zapadnim delovima Šumadije i južnoj Srbiji, tamjanika se nije jela kao obično grožđe. Prvi grozd se brao ćutke, nikad nožem, i jeo bez reči. Verovalo se da njegov miris otvara srce, a tišina čuva ono što dolazi.
Nož iznad stola: Zašto je visio na zidu, ali se njime nikada nije sekla hrana
U mnogim srpskim domaćinstvima, posebno u selima centralne i zapadne Srbije, iznad trpezarijskog stola visio je jedan nož. Nije bio za sečenje hleba, već za mir – verovalo se da preseče svađu, čuva dom od podela i ne dozvoljava da se „reč zadrži između zalogaja“.
Zato se govorilo:
„Nije bitno ko kuca – već kako gvožđe zadrhti.“
Šta se gledalo, a šta se slušalo
Kada bi zvonce zazvonilo, žena u kući bi zastala.
Nije odmah išla da otvori.
Najpre bi oslušnula da li pas laje, da li se zvuk ponavlja, i da li se zatim začuje tišina ili dozivanje.
Ako se zvonce ne oglasi, a neko već stoji – to se nije računalo kao dobar znak.
To znači da je gost prošao prag bez najave, bez mira i bez poruke.
Zašto se zvonce ne pomera
Jednom postavljeno, zvonce se nije skidalo.
Ni kad zarđa, ni kad prestane da zvoni jasno.
Verovalo se da pamti ko je dolazio, i da ako se ukloni – pamćenje kuće ostaje otvoreno.
Ako je moralo da se zameni, to je radio najstariji muškarac u kući, uz tišinu i bez pitanja.
Staro zvonce se nije bacalo – već zakopavalo kraj ograde, kao znak da sve što je čulo – ostane sa zemljom.
Danas – ponegde još visi
Iako retko, još uvek u nekim selima možeš da vidiš malo, zarđalo zvonce koje niko ne dira.
Možda više ne služi, možda niko ne obraća pažnju.
Ali u kući koja ga još čuva – ulazi se pažljivo.
Jer se zna da tu još nešto čuje – i kad se ne izgovori.
Lišće oraha ispod jastuka: Tajni običaj devojaka koje žele da sanjaju budućeg muža
U narodnim običajima centralne Srbije, devojke su uoči velikih praznika stavljale list oraha ispod jastuka, verujući da će im u snu doći lik onoga kome je suđeno da ih uzme. Ako bi jastuk ujutru bio topao – znak je da je san bio istinit.
Tamjanika – grožđe koje „miriše kao da se neko moli“: Verovanje da donosi sreću ako se pojede u tišini
U vinogradarskim krajevima Srbije, posebno u zapadnim delovima Šumadije i južnoj Srbiji, tamjanika se nije jela kao obično grožđe. Prvi grozd se brao ćutke, nikad nožem, i jeo bez reči. Verovalo se da njegov miris otvara srce, a tišina čuva ono što dolazi.
Nož iznad stola: Zašto je visio na zidu, ali se njime nikada nije sekla hrana
U mnogim srpskim domaćinstvima, posebno u selima centralne i zapadne Srbije, iznad trpezarijskog stola visio je jedan nož. Nije bio za sečenje hleba, već za mir – verovalo se da preseče svađu, čuva dom od podela i ne dozvoljava da se „reč zadrži između zalogaja“.
Zvonce za vrata: Kako je staro gvožđe najavljivalo dobre i zle goste
U mnogim domaćinstvima širom Srbije, pre nego što su stigla zvona i zvonca, na vratima je visilo jednostavno gvozdeno zvonce. Njegov zvuk nije samo najavljivao dolazak – već je, verovalo se, govorio kakav je gost na pragu.
Čunak koji se ne baca: Zašto se čuvalo drvo iz razboja i kada je poslednji put prošla nit
U mnogim srpskim selima, kada bi se razboj zauvek ućutao, čunak – drvena alatka kojom se prebacuje nit u tkanju – nije se odbacivao. Čuvao se na tavanu, u sanduku ili iza vrata, jer se verovalo da sa sobom nosi „glas žene iz kuće“ i da ga ne sme niko prvi prelomiti.
Komentari(0)