U mnogim domaćinstvima širom Srbije, pre nego što su stigla zvona i zvonca, na vratima je visilo jednostavno gvozdeno zvonce. Njegov zvuk nije samo najavljivao dolazak – već je, verovalo se, govorio kakav je gost na pragu.
Pre nego što su u domaćinstva stigla moderna zvona i interfon, u srpskim selima gost se najavljivao zvukom malog gvozdenog zvonceta. Nije visilo da bi ukrasilo vrata – već da bi reklo šta u kuću ulazi. U selima po Šumadiji, Pomoravlju i istočnoj Srbiji, domaćice su znale da po prvom zvuku zvonca zaključe ko dolazi i s čime dolazi: da li sa radošću, vestima, ili s nečim težim.
Zvonce koje ne zvoni isto svakome
Zvonce je visilo sa unutrašnje strane drvene kapije ili na lancu iznad praga.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Zato se govorilo:
„Nije bitno ko kuca – već kako gvožđe zadrhti.“
Šta se gledalo, a šta se slušalo
Kada bi zvonce zazvonilo, žena u kući bi zastala.
Nije odmah išla da otvori.
Najpre bi oslušnula da li pas laje, da li se zvuk ponavlja, i da li se zatim začuje tišina ili dozivanje.
Ako se zvonce ne oglasi, a neko već stoji – to se nije računalo kao dobar znak.
To znači da je gost prošao prag bez najave, bez mira i bez poruke.
Zašto se zvonce ne pomera
Jednom postavljeno, zvonce se nije skidalo.
Ni kad zarđa, ni kad prestane da zvoni jasno.
Verovalo se da pamti ko je dolazio, i da ako se ukloni – pamćenje kuće ostaje otvoreno.
Ako je moralo da se zameni, to je radio najstariji muškarac u kući, uz tišinu i bez pitanja.
Staro zvonce se nije bacalo – već zakopavalo kraj ograde, kao znak da sve što je čulo – ostane sa zemljom.
Danas – ponegde još visi
Iako retko, još uvek u nekim selima možeš da vidiš malo, zarđalo zvonce koje niko ne dira.
Možda više ne služi, možda niko ne obraća pažnju.
Ali u kući koja ga još čuva – ulazi se pažljivo.
Jer se zna da tu još nešto čuje – i kad se ne izgovori.
Zaboravljeni gradovi Srbije: Misteriozni ostaci prošlih civilizacija
Srbija je bogata arheološkim nalazištima koja otkrivaju ostatke drevnih civilizacija. Istražujemo manje poznate, ali fascinantne gradove kao što su Caričin Grad i Felix Romuliana, otkrivajući njihove priče i značaj.
POSLEDNJA ŽELJA RUŽICE SOKIĆ: Iza nje su ostale fantastične uloge i replike koje se i danas pamte
Prošlo je 10 godina od odlaska glumačke dive Ružice Sokić, a pre godinu dana preminuo je njen suprug i najveća ljubav Miroslav Lukić.
VEŠTICE SE PLAŠE KONJA? Ima nekoliko starih verovanja, a jedno je vrlo živo i danas
Da li ste vi srećni? Možda ste upravo našli detelinu sa četiri lista ili prošli pored potkovice...
Isplivale tajne Iva Andrića: U njegovoj kući ovo je bilo strogo zabranjeno, njegova pravila morala je da poštuje
Andrić je bio pravedan, ali ponekad i strog, istakla je njegova kućna pomoćnica.
Na krovu Svete Gore: Kapela Preobraženja na 2033 metra visine
U zoru kada cela Evropa još spava, prvi sunčev zrak obasja mesto koje se nalazi bliže nebu nego ljudskoj svakodnevici – vrh planine Atos. Na njemu, skromno i tiho, stoji kamena kapela posvećena Preobraženju Gospodnjem.
Komentari(0)