NE TREBA REĆI ''PRIMI MOJE SAUČEŠĆE''! Otac Predrag objasnio ZAŠTO ceo život grešimo i kako je ispravno
Otac smatra da se na taj način izražava mnogo veća empatija, te da su to zapravo prave reči utehe
Pravoslavni sveštenik Predrag Popović, koji je poznat po svojim javnim istupima u kojima deli s vernicima hrišćanska načela i mudrosti, komentarisao je zašto prilikom smrtnog slučaja ne bi trebalo ožalošćenima govoriti "Primi moje saučešće".
- Kada izjavljujete saučešće, ne budite plitki, nemojte govoriti 'Primi moje saučešće', pa onda 'šta je to bilo, šta se desilo'. Priđeš čoveku i kažeš mu 'Hristos vaskrse'. Tako se izjavljuje saučešće. Zapitaće se i ovaj i reći, 'šta mi reče sad ovaj, zašto Hristos vaskrse'. Ali shvatiće, te reči će mu se otkriti kad bude trebalo - rekao je otac Predrag.
Otac smatra da se na taj način izražava mnogo veća empatija, te da su to zapravo prave reči utehe. Naime, otac Predrag se dotakao ove osetljive teme na svojoj Fejsbuk stranici, a ispod objave su se ređali brojni komentari zahvalosti. Svi su se složili da uopšte nisu čuli do sada za ovakav pristup ožalošćenim osobama.
- Pitaće vas taj kome tako izjavite saučešće 'zašto si mi to rekao', a ti ćeš onda reći: 'Zato što sam ti rekao da ti je otac živ, ili majka, brat, dete, ko ti je već umro. I ako je On vaskrsnuo i oni će vaskrsnuti. Ja sam ti doneo najradosniju vest - da nije umro nego da je već u budućnosti i čeka tebe. Da se nadaš i svom vaskrsenju i ponovnom susretu sa njim - poručio je otac Predrag.
(Alo.rs)
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Manastir Jovanje – zaboravljeno svetilište na vodi u dolini srpskih svetinja
Najtiši manastir Ovčarsko-kablarske klisure: Jovanje – svetinja kojoj se pristupa čamcem i molitvom
Isposnica Svetog Save iznad Studenice – mesto gde je nastao prvi srpski tipik
Tišina visoko iznad Studenice: U steni iz koje je proizašao srpski monaški poredak
Manastir Gornjak i isposnica Grigorija Sinaita: Tišina stene u kojoj se čula molitva
U klisuri Mlave, pod senkom litica, i dalje stoji mesto gde se Srbi učili tišini – isposnica Grigorija Sinaita, jednog od duhovnih stubova srednjovekovne Srbije
Komentari(0)