I STARO I MLADO SE KRSTI KAD PROLAZI PORED CRKVE: Evo da li je to hrišćanski i šta kaže SVETO PISMO o radu na CRVENO SLOVO
Da li treba raditi na crveno slovo, pitanje je koje često muči Srbe. Vremenom su se mnoge navike vezane, navodno, za veru ukorenile u narodu, ali neke od njih su samo praznoverje.
Sveštenik, otac Dragan Radovanović, objasnio je da li treba raditi na crveno slovo, ali i da li se treba krstiti kada prođemo pored svetinje ili čujemo crkveno zvono, pa makar i u daljini.
"Na pitanje da li sme da se radi na crveno slovo, najbolji odgovor daje nam sam Gospod u Svetom pismu. 'Šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor gospodu Bogu tvome'. Naravno, kada je nedelja ili praznik koji je u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom, ne treba raditi krupne i velike poslove. Ali prvo treba otići sa porodicom na svetu liturgiju, zamoliti za zdravlje, sreću i napredak porodice, i zahvaliti se za sve do sada. Posle toga, naravno da treba uraditi nešto po kući i jesti, moramo da spremimo ručak i uradimo osnovno. To može, bez problema. Narod često ne razlikuje šta je ono što treba, a šta ne. Ne treba raditi na crveno slovo ono što možemo da uradimo na neki drugi dan", rekao je on.
Velika razlika vidi se između ljudi koji žive na selu i u gradu kada je reč o poslovima koje ne treba raditi na praznik.
Možda vas zanima:
DA LI JE GREH RADITI NA CRVENO SLOVO:Večita nedoumica pravoslavnih hrišćana
Večita je nedoumica pravoslavnih hrišćana treba li raditi ili ne kada je crveno slovo.
Možda vas zanima:
DA LI JE GREH RADITI NA CRVENO SLOVO:Večita nedoumica pravoslavnih hrišćana
Večita je nedoumica pravoslavnih hrišćana treba li raditi ili ne kada je crveno slovo.
Možda vas zanima:
DA LI JE GREH RADITI NA CRVENO SLOVO:Večita nedoumica pravoslavnih hrišćana
Večita je nedoumica pravoslavnih hrišćana treba li raditi ili ne kada je crveno slovo.
" Izbegavajte poslove koje možete da odložite. Seljak koji vidi da će mu uništiti letinu nevreme koje dolazi, pokupiće, naravno da Bog neće osuditi niti će se naljutiti zbog toga. Treba naći meru, ono što mora, naravno da ćemo uraditi", rekao je otac Dragan.
"Narod nije dovoljno upućen, ne sluša sveštenike i crkvu, već čuje da neko kaže da nešto ne sme. A samo da su citat iz Svetog pisma pročitali, sve bi bilo jasno. Ali narodna verovanja su jača, uslovno rečeno od učenja crkve", rekao je on.
Da li treba da se krstimo pored svetinje, kada čujemo zvono na ulici, kada prolazimo pored manastira ili crkve?
"Mi pravoslavni hrišćani ne treba da se stidimo krsnog znaka, uvek bi trebalo da se prekrstimo, samo da vodimo računa da time ne vređamo osećanja drugih koja su druge vere. Ako ste u gužvi, recimo u gradskom prevozu, neka to bude diskretno, da ne izaziva pažnju drugih, da se ne krstimo da bismo pokazali okolini da smo veliki vernici. Treba veru iskazati na diskretan fin i kulturan način. Isto važi i za kada čujemo zvuk zvona. Ali opet kažem, diskretno", rekao je on.
Gde najčešće grešimo?"Grešimo što ne slušamo ono što se u ckrvi govori, mnogo mi slušamo neke nadrilekare, vračare i travare. Ima i među njima ljudi koji su od Boga dati, samo da rasudimo ko jeste, a ko nije od Boga. I onda kada smo u muci i nevolji, njima se obraćamo i verujemo. Traže ljudi spas i u crkvi, ali malo više treba da slušaju ono što se u crkvi govori. Treba da živimo hrišćanski, to nije lako ali je najbolji lek. Nažalost, u Beogradu kao dvomilionskom gradu sa puno hramova, poseta u crkvi je i dalje nezadovoljavajuća. Mi smo skloni da idemo iz krajnosti u krajnost, a treba naći pravu meru ali to je opširnija tema", rekao je otac Dragan.
(Mondo)
Od Vlakče do Pariza – put prvog srpskog pilota
U vreme kada je nebo još uvek delovalo nedostižno, narednik Mihajlo Petrović postao je prvi Srbin koji je položenu pilotsku dozvolu, otvarajući tako novo poglavlje u istoriji naše avijacije.
Od moćnog cara do slabe krune – car Dušan i Uroš Nejak
Smrt cara Dušana 20. decembra 1355. godine označila je prelomni trenutak u istoriji srpske srednjovekovne države. Na presto je došao njegov jedini sin, Stefan Uroš V, u narodu poznat kao Uroš Nejak. Period njihove smene na vlasti i Uroševe vladavine doneo je velike promene – od vrhunca moći do postepenog slabljenja carstva.
"DVADESET GODINA ČEKAM OVO": Tajna sa snimanja MARATONACA otkriva istinu o odnosu Bate Stojkovića i Paje Vuisića
Za vreme snimanja legendarnog filma "Maratonci trče počasni krug" odigrala se smešna epizoda iza kampera. Danilo Bata Stojković igrao je Lakija Topalovića, a Pavle Paja Vuisić njegovog oca Milutina. Svi su znali da je Bata bio veliki perfekcionista koji je uvek tražio da odmah pogleda ono što je snimljeno i ako nije bio zadovoljan, tražio da se snimanje ponovi.
OVA ZGRADA PONOS JE BEOGRADA, IDETE PORED NJE, A NE ZNATE KAKVU KLETVU NOSI! Ona je bila POPRIŠTE krvavog rata Srba
Zgrada je na Studentskom trgu...
Opanci – od svakodnevne obuće do simbola tradicije
Od planinskih sela do varoških sokaka, opanci su vekovima bili simbol srpskog domaćinstva, rada i svakodnevice. Zanat opančara, iako danas retkost, i dalje čuva priču o umeću, strpljenju i životu koji je nekada tekao sporije, ali sa više mere.
Komentari(0)