I STARO I MLADO SE KRSTI KAD PROLAZI PORED CRKVE: Evo da li je to hrišćanski i šta kaže SVETO PISMO o radu na CRVENO SLOVO
Da li treba raditi na crveno slovo, pitanje je koje često muči Srbe. Vremenom su se mnoge navike vezane, navodno, za veru ukorenile u narodu, ali neke od njih su samo praznoverje.
Sveštenik, otac Dragan Radovanović, objasnio je da li treba raditi na crveno slovo, ali i da li se treba krstiti kada prođemo pored svetinje ili čujemo crkveno zvono, pa makar i u daljini.
"Na pitanje da li sme da se radi na crveno slovo, najbolji odgovor daje nam sam Gospod u Svetom pismu. 'Šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor gospodu Bogu tvome'. Naravno, kada je nedelja ili praznik koji je u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom, ne treba raditi krupne i velike poslove. Ali prvo treba otići sa porodicom na svetu liturgiju, zamoliti za zdravlje, sreću i napredak porodice, i zahvaliti se za sve do sada. Posle toga, naravno da treba uraditi nešto po kući i jesti, moramo da spremimo ručak i uradimo osnovno. To može, bez problema. Narod često ne razlikuje šta je ono što treba, a šta ne. Ne treba raditi na crveno slovo ono što možemo da uradimo na neki drugi dan", rekao je on.
Velika razlika vidi se između ljudi koji žive na selu i u gradu kada je reč o poslovima koje ne treba raditi na praznik.
Možda vas zanima:
DA LI JE GREH RADITI NA CRVENO SLOVO:Večita nedoumica pravoslavnih hrišćana
Večita je nedoumica pravoslavnih hrišćana treba li raditi ili ne kada je crveno slovo.
ZABRANJENO JE BILO GRADITI CRKVE – OSIM AKO SE OVO URADI U JEDNOM DANU: Kako su Srbi nadmudrili Turke i očuvali veru
Istorija Srbije puna je priča o junaštvu, ali i neverovatnoj snalažljivosti. U vreme turske okupacije, strogo je bilo zabranjeno zidanje verskih objekata. Ipak, naši preci su pronašli "rupu u zakonu" koja je omogućila opstanak pravoslavlja. To je priča o crkvama koje su nicale preko noći.
Možda vas zanima:
DA LI JE GREH RADITI NA CRVENO SLOVO:Večita nedoumica pravoslavnih hrišćana
Večita je nedoumica pravoslavnih hrišćana treba li raditi ili ne kada je crveno slovo.
ZABRANJENO JE BILO GRADITI CRKVE – OSIM AKO SE OVO URADI U JEDNOM DANU: Kako su Srbi nadmudrili Turke i očuvali veru
Istorija Srbije puna je priča o junaštvu, ali i neverovatnoj snalažljivosti. U vreme turske okupacije, strogo je bilo zabranjeno zidanje verskih objekata. Ipak, naši preci su pronašli "rupu u zakonu" koja je omogućila opstanak pravoslavlja. To je priča o crkvama koje su nicale preko noći.
Možda vas zanima:
DA LI JE GREH RADITI NA CRVENO SLOVO:Večita nedoumica pravoslavnih hrišćana
Večita je nedoumica pravoslavnih hrišćana treba li raditi ili ne kada je crveno slovo.
ZABRANJENO JE BILO GRADITI CRKVE – OSIM AKO SE OVO URADI U JEDNOM DANU: Kako su Srbi nadmudrili Turke i očuvali veru
Istorija Srbije puna je priča o junaštvu, ali i neverovatnoj snalažljivosti. U vreme turske okupacije, strogo je bilo zabranjeno zidanje verskih objekata. Ipak, naši preci su pronašli "rupu u zakonu" koja je omogućila opstanak pravoslavlja. To je priča o crkvama koje su nicale preko noći.
" Izbegavajte poslove koje možete da odložite. Seljak koji vidi da će mu uništiti letinu nevreme koje dolazi, pokupiće, naravno da Bog neće osuditi niti će se naljutiti zbog toga. Treba naći meru, ono što mora, naravno da ćemo uraditi", rekao je otac Dragan.
"Narod nije dovoljno upućen, ne sluša sveštenike i crkvu, već čuje da neko kaže da nešto ne sme. A samo da su citat iz Svetog pisma pročitali, sve bi bilo jasno. Ali narodna verovanja su jača, uslovno rečeno od učenja crkve", rekao je on.
Da li treba da se krstimo pored svetinje, kada čujemo zvono na ulici, kada prolazimo pored manastira ili crkve?
"Mi pravoslavni hrišćani ne treba da se stidimo krsnog znaka, uvek bi trebalo da se prekrstimo, samo da vodimo računa da time ne vređamo osećanja drugih koja su druge vere. Ako ste u gužvi, recimo u gradskom prevozu, neka to bude diskretno, da ne izaziva pažnju drugih, da se ne krstimo da bismo pokazali okolini da smo veliki vernici. Treba veru iskazati na diskretan fin i kulturan način. Isto važi i za kada čujemo zvuk zvona. Ali opet kažem, diskretno", rekao je on.
Gde najčešće grešimo?
"Grešimo što ne slušamo ono što se u ckrvi govori, mnogo mi slušamo neke nadrilekare, vračare i travare. Ima i među njima ljudi koji su od Boga dati, samo da rasudimo ko jeste, a ko nije od Boga. I onda kada smo u muci i nevolji, njima se obraćamo i verujemo. Traže ljudi spas i u crkvi, ali malo više treba da slušaju ono što se u crkvi govori. Treba da živimo hrišćanski, to nije lako ali je najbolji lek. Nažalost, u Beogradu kao dvomilionskom gradu sa puno hramova, poseta u crkvi je i dalje nezadovoljavajuća. Mi smo skloni da idemo iz krajnosti u krajnost, a treba naći pravu meru ali to je opširnija tema", rekao je otac Dragan.
(Mondo)
SKRIVENA PRIČA O ZAKLETVAMA: Kako je Dušanov Zakonik spasio dinastiju i zašto se Knez Pavle najviše plašio "Stare knjige"
Dušanov Zakonik, donesen u 14. veku, nije bio samo skup zakona; on je bio simbol pravde i moralne odgovornosti. Otkrivamo kako je duh ovog srednjovekovnog dokumenta opominjao srpske vladare u 20. veku, i zašto su se Karađorđevići na njega pozivali da bi dokazali svoj legitimitet pred narodom.
PREOTEO ŽENU NAJBOLJEM DRUGU, A U 6. DECENIJI JOVAN DUČIĆ NAPRAVIO JE DETE LEPOTICI OD 19: Pa zgrozio svet ovim potezom
Ljubavni život Jovana Dučića ostavlja bez daha! Pisao je najlepše ljubavne hitove, a u privatni život mu obeležile burne afere.
Poslednji potomak Vuka Karadžića plod je vanbračne afere: Za dlaku izbegao smrt, pa se okrenuo Bogu - slavu stekao posthumno
Od trinestoro potomaka Vuka Karadžića nadživeli su ga samo dvoje, a ovo je interesantna priča o njegovom poslednjem potomku
NEVEROVATNO SRPSKO PREDANJE: Legenda o manastiru kod Niša u kome su žene živele pod muškim imenima da bi se spasile zuluma
Manastir u okolini Niša čuva vekovima staru legendu: Monahinje su se, prema predanju, oblačile u muške mantije i lažno predstavljale, a razlog je tragičan.
TAJNA IMENA AUTOKOMANDE U BEOGRADU: Zašto je kružni tok dobio nemački naziv i kakvu ulogu je imao u Prvom svetskom ratu
Beogradska saobraćajnica nosi naziv koji je ostao kao svedok okupacije: Otkrivamo zašto je taj prostor bio centralna logistička baza Austro-Ugarske vojske.
Komentari(0)