Kada se povede razgovor o srpskom jeziku često se govori o turcizmima, odnosno rečima koje su iz turskog ušle u naš jezik i tu se "odomaćile" tokom viševekovne otomanske prisutnosti u Srbiji. Međutim, malo se zna da su i naša kultura i jezik imali značajan uticaj na turski. Jedan od pokazatelja istorijskog značaja srpskog jezika jeste, između ostalih, i njegov status u Osmanskom carstvu.
U diplomatskom svetu Osmanskog carstva srpski jezik je igrao značajnu ulogu, s obzirom na to da je srpski narod u izvesnom smislu inkorporiran u feudalni sistem Otomanske imperije, te je igrao važnu ulogu i u političkom i u društveno-kulturnom životu Carstva. Na osnovu turskih izvora, zaključuje se da je srpski jezik bio diplomatski jezik u srednjovekovnoj Turskoj. Turski izvori svedoče da se na turskom dvoru u 15. i 16. veku učio – srpski jezik.
U biblioteci džamije Sulejmanije postoji iz tog vremena četvorojezični udžbenik za učenje stranih jezika: arapskog, persijskog, grčkog i – srpskog, koji je bio namenjen prinčevima i onima koji su se spremali za najviše državne funkcije.
U obimnoj literaturi o sultanu Mehmedu II može se naći podatak da je on još kao mlad učio pomenuta četiri jezika. U samom naslovu pomenutog četvorojezičnog udžbenika vidi se da je srpski učen na otomanskome dvoru – Lûgat-ı Arabî ve Lûgat-ı Farsî ve Lûgat-ı Rûmî ve Lûgat-ı Serfî (Jezik arapski i jezik persijski i jezik grčki i jezik srpski).
Pored sultanskog monograma (natpisa u vidu dva preklopljena slova) Mahmuda I, na naslovnici se nalazi monogram sultana Bajazita II (1481-1512), iz čega se zaključuje da je udžbenik nastao mnogo pre vladavine Mahmuda I i da je čuvan u ličnim bibliotekama više turskih sultana.
Udžbenik je bio napravljen kao zbirka kratkih rečeničnih fraza za upotrebu u svakodnevnom govoru. Fraze svakog jezika napisane su arapskim pismom i to vrlo precizno kako bi se što lakše savladao izgovor reči.
Izvorni narodni turski jezik smatrao se jezikom niže kulture, kao što je narodni srpski jezik bio “jezik svinjara i govedara”, u odnosu na arapski i persijski koji su dominirali u islamskoj civilizaciji.
"Turcizmi" potiču iz arapskog i persijskog jezika
Tek će se u 19. veku među turskim intelektualcima i piscima roditi svest o potrebi pojednostavljenja jezika i vraćanja narodnom, što će se ostvariti tek u 20. veku. Zbog ove činjenice većina reči koje redovno uzimamo za "turcizme" u srpskom jeziku, zapravo potiču iz arapskog i persijskog jezika.
Posebno treba istaći činjenicu da je u udžbeniku iz sultanske biblioteke zapisan govorni srpski jezik, što je od velikog značaja imajući u vidu da izvora govornog jezika, osim možda nekih sporadičnih proboja u srednjevekovnu crkvenu literaturu, praktično nema.
Neke srpske reči koje su prihvaćene u turskom jeziku su "Božić" (Božduk), zatim kralj, kraljica, četa, višnja... One se koriste u krajevima u kojima je živelo mnogo ljudi sa ovog podneblja. Naši termini iz oblasti rudarstva takođe su bili u upotrebi. U nekom trenutku, srpski jezik bio je jedan od zvaničnih na turskom dvoru, jer je mnogo ljudi sa ovih prostora tu držalo jake pozicije.
(Blic žena)
Naši stari nikada nisu sadili ovo drvo blizu kuće: Kažu da ne donosi ništa dobro, a nije orah
Da li ste znali da smokve nisu idealne za sadnju u blizini kuće?
KO JE BILA JELENA: S njom je Gavrilo proveo noć uoči atentata
Gavrilo Princip noć je proveo ljubivši Jelenu, znao je šta ga sutradan čeka pa je od nje tražio da mu ispuni poslednju želju, ipak ostala je neispunjena do kraja njegovog života u prljavoj samici češkog zatvora
DANAS SLAVIMO PREPODOBNOG JOVANA: Izgovorite sledeće reči za sreću i blagostanje
Prepodobni Jovan bio je učenik Svetog Grigorija Dekapolita
Tajni jezik snega: Verovanje da prvi sneg govori o godini koja dolazi
U srpskoj narodnoj tradiciji, prvi sneg se nije posmatrao samo kao vremenska pojava. Verovalo se da način na koji sneg pada, škripi ili nestaje – otkriva kakva godina dolazi: mirna, teška, plodna ili pusta.
Ogledalo okrenuto ka zidu: Zašto su žene u prošlosti prekrivale ogledala kad se govori istina koja boli
U starim srpskim domaćinstvima, ogledalo nije bilo samo predmet – bilo je svedok. Kad bi se u kući vodili teški razgovori, priznanja, ili izgovarale reči koje dugo nisu smele da se čuju, ogledalo se okretalo ka zidu. Da ne pamti. Da ne ponovi.
Komentari(0)