MANASTIR SARINAC JE VELIKA SVETINJA Ovde su tražili blago, a pronašli mošti velike svetiteljke iz kojih je izbijala svetlost
U ataru kragujevačkog sela Velike Pčelice okružen gustom šumom u srcu Šumadije, smestio se Svetovaznesenjski manastir – Sarinac, posvećen Svetoj Sari jednoj od tri sestre i svaka ima svoju zadužbinu.
Naime, tri devojke višeg staleža sakrile su se u ovaj kraj nakon pogibije njihovog oca, bogatog plemića, koji je poginuo u boju na Kosovu polju. Sestre su se zvale Raletina, Dena i Sara i po njima se zovu njihovi manastiri, Sarinac, Raletinac i Denkovac. Mošti sve tri sestre se nalaze u njihovim matičnim manastirima. Stariji meštani još uvek se sećaju priče o tome kako su mošti Svete Sare pronađene.
- Posle Drugog svetskog rata postojale su priče da je na mestu gde je manastir sakriveno neko veliko blago. Poneseni tom pričom, grupa mladića je ovde došla da kopa. Uzeli su lopate i kopali u dvorištu, kada se odjednom začuo tup udarac kao da je udario u ćup. Međutim, bile su to mošti Svete Sare iz kojih je izbijala svetlost. Onda su one prebačene u manastir Raletinac. Postoji priča da se Sveta Sara nekoliko noći zaredom javljala u san igumanu manastira da je vrate u njen manastir i njen grob i tako su vraćene u manastir Sarinac, kažu za RINU meštani.
Mošti Svete Sare i danas se nalaze u njenoj kući, manastiru Sarinac, smeštene u kivotu koji je urađen u duborezu. Njen skelet je u potpunosti sačuvan, mošti su boje voska a iz njih se širi specifičan miomiris. Brojni putnici namernici i verujući narod obilazi sva tri manastira u ovom kraju, a baš u Sarincu svedočili su mnogim čudima i uslišenim molitvama.
- O tome da Sveta Sara čuje molitve vernika govore i zavetne pločice na njenim moštima koje su doneli upravo vernici kojima su želje moleći se pored njenih moštiju uslišene. Ima mnogo takvih primera, ljudi dolaze sa svih strana. Po spas, po zdravlje, po iscelenje. Mi smo blagosloveni što su u našem kraju tri tako velike svetinje, dodaju meštani.
Manastir Sarinac građen u 14. veku, devedesetih godina XX veka počela je obnova ovog svetog mesta, podizanjem nove crkve i konaka. Manastrski hram je skromnih dimenzija, građen u duhu srednjovekovne raške arhitekture ali svakako velika svetinja.
Duhovnik otkrio ko ne sme nikad da se pričesti, jer mu to ne ide na spasenje, već na osudu: Patrijar Pavle smatrao da nesrećni ljudi ovako mogu naći pravi put
Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi. Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina", rekao je čuveni patrijarh Pavle.
Godišnja doba u planinskom selu: Običaji koji prate sneg, svadbu i zadušnice
Na visinama oko Stare planine, običaji ne prate kalendar – već vetar, mesec i miris vlažne zemlje
Krv u vatri: Tajni običaj “prelivanja vatre” kojim su Srbi štitili dom od uroka
Zašto su naši preci gasili vatru posoljenom vodom, pljuvačkom i tišinom?
Velika subota: Noć kad se kuća ne sme pomesti – da se blagoslov ne izbaci napolje
Stari srpski običaj koji zabranjuje metlu, buku i premeštanje stvari pred Uskrs
Večeras pred spavanje svaka žena obavezno treba da urade 1 stvar: Naše bake taj običaj nikako nisu kršile, jer se veruje da ćete tako predvideti svoju sudbinu
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanskoj istoriji, kada je prema verovanju, Isus Hrist osuđen i razapet na Golgoti, gde je i umro.
Komentari(0)