MANASTIR SARINAC JE VELIKA SVETINJA Ovde su tražili blago, a pronašli mošti velike svetiteljke iz kojih je izbijala svetlost
U ataru kragujevačkog sela Velike Pčelice okružen gustom šumom u srcu Šumadije, smestio se Svetovaznesenjski manastir – Sarinac, posvećen Svetoj Sari jednoj od tri sestre i svaka ima svoju zadužbinu.
Naime, tri devojke višeg staleža sakrile su se u ovaj kraj nakon pogibije njihovog oca, bogatog plemića, koji je poginuo u boju na Kosovu polju. Sestre su se zvale Raletina, Dena i Sara i po njima se zovu njihovi manastiri, Sarinac, Raletinac i Denkovac. Mošti sve tri sestre se nalaze u njihovim matičnim manastirima. Stariji meštani još uvek se sećaju priče o tome kako su mošti Svete Sare pronađene.
- Posle Drugog svetskog rata postojale su priče da je na mestu gde je manastir sakriveno neko veliko blago. Poneseni tom pričom, grupa mladića je ovde došla da kopa. Uzeli su lopate i kopali u dvorištu, kada se odjednom začuo tup udarac kao da je udario u ćup. Međutim, bile su to mošti Svete Sare iz kojih je izbijala svetlost. Onda su one prebačene u manastir Raletinac. Postoji priča da se Sveta Sara nekoliko noći zaredom javljala u san igumanu manastira da je vrate u njen manastir i njen grob i tako su vraćene u manastir Sarinac, kažu za RINU meštani.
Mošti Svete Sare i danas se nalaze u njenoj kući, manastiru Sarinac, smeštene u kivotu koji je urađen u duborezu. Njen skelet je u potpunosti sačuvan, mošti su boje voska a iz njih se širi specifičan miomiris. Brojni putnici namernici i verujući narod obilazi sva tri manastira u ovom kraju, a baš u Sarincu svedočili su mnogim čudima i uslišenim molitvama.
- O tome da Sveta Sara čuje molitve vernika govore i zavetne pločice na njenim moštima koje su doneli upravo vernici kojima su želje moleći se pored njenih moštiju uslišene. Ima mnogo takvih primera, ljudi dolaze sa svih strana. Po spas, po zdravlje, po iscelenje. Mi smo blagosloveni što su u našem kraju tri tako velike svetinje, dodaju meštani.
Manastir Sarinac građen u 14. veku, devedesetih godina XX veka počela je obnova ovog svetog mesta, podizanjem nove crkve i konaka. Manastrski hram je skromnih dimenzija, građen u duhu srednjovekovne raške arhitekture ali svakako velika svetinja.
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Zašto je Stefan Lazarević jedan od najvažnijih vladara srpske istorije -vladar iz reda Zmaja i tvorac Manasije
Među svim vladarima srednjovekovne Srbije, retko ko se ističe kao despot Stefan Lazarević (1377–1427). Sin kneza Lazara i kneginje Milice, naslednik Kosovske tradicije i poslednji veliki vitez srpske srednjovekovne države, Stefan je ostavio neizbrisiv trag u istoriji i kulturi. Njegova vladavina bila je most između izgubljenog carstva Nemanjića i buduće borbe za opstanak pod Osmanlijama.
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
Sakriven među stenama Jerme: manastir Poganovo i njegove čuvene legende
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Đeravica, Albanska golgota i legende Prokletija - sneg, bol i ponos srpske istorije
Na krajnjem jugozapadu Srbije, Kosovu i Metohiji, na tromeđi sa Crnom Gorom i Albanijom, uzdiže se najdramatičniji planinski venac Balkana – Prokletije. Ove „Uklete planine“ oduvek su budile strahopoštovanje svojim strogim grebenima, večnim snegom i nepristupačnim vrhovima, ali i privlačile one koji žele da osete moć netaknute prirode.
Komentari(0)