Kako su se u zapadnoj Srbiji deca i odrasli “lečili” od pretrpljenog šoka pomoću planinskog potoka
Na padinama Javora i u selima između Ivanjice i Nove Varoši, do pre samo nekoliko decenija praktikovao se neobičan ritual – “bacanje senke u vodu”. Kada bi se neko uplašio, naročito dete, starije žene su ga vodile do potoka i tiho obavljale obred: pranje ruku, šapat i puštanje senke da “pobegne niz vodu”. Verovalo se da je strah živa sila koja se “zalepi za telo”, a voda je jedina može poneti sa sobom.
Strah kao bolest u narodnoj medicini
U srpskoj narodnoj kulturi, strah nije samo emocionalno stanje – on je dijagnostifikovan kao uzrok bolesti. Čajkanović piše da su “upali strahovi” imali svoje obrede izlečenja, a ovaj sa vodom je jedan od najstarijih oblika ritualnog rasterećenja. Posebno kod dece, verovalo se da strah ulazi u senku i mora biti odveden u prirodu.
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Možda vas zanima:
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Kako se ritual izvodi
Obično se ide ujutru, kada je voda “čista i prva”. Dete se postavlja da stoji iznad potoka tako da mu senka pada u vodu. Žena pere ruke detetu i šapuće: “Voda nosi, senka pušta, strah odlazi kud ne znaš.” Ponekad se u vodu baca i komadić hleba, jabuka ili kamen – kao “dar” vodi za pomoć.
Senka kao duhovni otisak
U narodnim verovanjima, senka nije samo odraz svetla – to je deo duše, produžetak čovekove energije. Ako se nešto zalepi za senku, ono ostaje uz čoveka dok se ne očisti. Voda je viđena kao duhovni čistač, jer stalno teče, menja se i “nosi dalje”. Zato je potok bio idealno mesto da se osoba oslobodi nevidljivog tereta.
Gde se običaj i dalje praktikuje
Iako gotovo nestao, običaj se povremeno obnavlja u selima kao što su Kušići, Smiljevac i Močioci. Neki mlađi ljudi ga obavljaju više iz poštovanja prema starima, ali često posvedoče da se “dete posle rituala umiri”. Ovaj jednostavan, tih obred spaja psihološki efekat utehe s dubokom duhovnom tradicijom.
Ovo ime za devojčice je bilo najlepše u Jugoslaviji: Roditelji ga danas baš izbegavaju
Vrlo su rezervisane u odnosu sa drugim ljudima
Ulica Majke Jevrosime: Put koji čuva sećanje na hrabrost iz Prvog srpskog ustanka
U samom srcu Beograda, nedaleko od Trga Nikole Pašića i Tašmajdanskog parka, prostire se Ulica Majke Jevrosime – prometna gradska saobraćajnica koja u svom imenu nosi priču o majci koja je postala simbol patriotske žrtve.
Biljka koju medved jede posle zimskog sna: Sremuš sa Stare planine protiv bolesti i umora
Na obroncima Stare planine, u vlažnim šumama i pored planinskih potoka, u proleće se pojavljuje biljka koju mnogi nazivaju sremuš ili divlji beli luk (Allium ursinum).
Izgnanstvo kraljice Drage Mašin: Žena koju su prvo odbacili dvor, pa istorija
Kada je 1903. godine pala dinastija Obrenović u krvavom Majskom prevratu, zlatne zavese kraljevskog dvora upile su i poslednji uzdah kraljice Drage Mašin – žene koju je Srbija više ogovarala nego poznavala. Njen uspon, izolacija i brutalni kraj često se svode na par rečenica u udžbenicima, ali istinska priča o Dragi otkriva složen portret ambiciozne, obrazovane, politički svesne žene – i društva koje je nije moglo da prihvati jer je bila „suviše“.
Kako su Srbi branili Beč 1683. godine: Hajduci u senci velike bitke koja je promenila istoriju Evrope
Kada se osmanska vojska pod vođstvom velikog vezira Kara Mustafe 1683. godine našla pred zidinama Beča, istorija Evrope našla se na prekretnici. Bitka za Beč često se prikazuje kao sukob između Habsburške monarhije i Osmanlijskog carstva, uz pomoć poljskog kralja Jovana Sobjeskog. Međutim, retko se pominje da su u toj borbi učestvovali i Srbi – kao hajduci, pomoćne čete i vodiči kroz Balkansko zaleđe, koje je bilo ključno za protivudar savezničkih snaga.
Komentari(0)