Kako su se u zapadnoj Srbiji deca i odrasli “lečili” od pretrpljenog šoka pomoću planinskog potoka
Na padinama Javora i u selima između Ivanjice i Nove Varoši, do pre samo nekoliko decenija praktikovao se neobičan ritual – “bacanje senke u vodu”. Kada bi se neko uplašio, naročito dete, starije žene su ga vodile do potoka i tiho obavljale obred: pranje ruku, šapat i puštanje senke da “pobegne niz vodu”. Verovalo se da je strah živa sila koja se “zalepi za telo”, a voda je jedina može poneti sa sobom.
Strah kao bolest u narodnoj medicini
U srpskoj narodnoj kulturi, strah nije samo emocionalno stanje – on je dijagnostifikovan kao uzrok bolesti. Čajkanović piše da su “upali strahovi” imali svoje obrede izlečenja, a ovaj sa vodom je jedan od najstarijih oblika ritualnog rasterećenja. Posebno kod dece, verovalo se da strah ulazi u senku i mora biti odveden u prirodu.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Kako se ritual izvodi
Obično se ide ujutru, kada je voda “čista i prva”. Dete se postavlja da stoji iznad potoka tako da mu senka pada u vodu. Žena pere ruke detetu i šapuće: “Voda nosi, senka pušta, strah odlazi kud ne znaš.” Ponekad se u vodu baca i komadić hleba, jabuka ili kamen – kao “dar” vodi za pomoć.
Senka kao duhovni otisak
U narodnim verovanjima, senka nije samo odraz svetla – to je deo duše, produžetak čovekove energije. Ako se nešto zalepi za senku, ono ostaje uz čoveka dok se ne očisti. Voda je viđena kao duhovni čistač, jer stalno teče, menja se i “nosi dalje”. Zato je potok bio idealno mesto da se osoba oslobodi nevidljivog tereta.
Gde se običaj i dalje praktikuje
Iako gotovo nestao, običaj se povremeno obnavlja u selima kao što su Kušići, Smiljevac i Močioci. Neki mlađi ljudi ga obavljaju više iz poštovanja prema starima, ali često posvedoče da se “dete posle rituala umiri”. Ovaj jednostavan, tih obred spaja psihološki efekat utehe s dubokom duhovnom tradicijom.
Na krovu Svete Gore: Kapela Preobraženja na 2033 metra visine
U zoru kada cela Evropa još spava, prvi sunčev zrak obasja mesto koje se nalazi bliže nebu nego ljudskoj svakodnevici – vrh planine Atos. Na njemu, skromno i tiho, stoji kamena kapela posvećena Preobraženju Gospodnjem.
OVO SU 3 NAJPAMETNIJE SRPSKE POSLOVICE KOJE SVAKOG OD NAS TREBA DA VODE KROZ ŽIVOT: Uz njih ćete UVEK dobro postupiti
Od davnina naš narod je veoma mudrno zborio, prretočivši neprocenjivo iskustvo u poslovice koje se i danas vrlo često koriste u brojnim situacijama.
Greška koja skupo košta! Veroučiteljka Andrea otkrila šta se nikako ne jede tokom posta, a Srbi to rade stalno
Šta je najvažnije da ne jedemo tokom posta?
Kareja: Mesto tišine gde je Sveti Sava ostavio srce
Na Svetoj Gori, među uskim kaldrmisanim ulicama Kareje, skriva se sveta tišina – isposnica Svetog Save, mesto gde je prvi srpski arhiepiskop živeo, pisao i molio se.
Kula Prosforion u Uranopolisu – čuvar kapije Svete Gore koja krije legendu o luli cara Dušana
Na obali Egejskog mora, na samom pragu Svete Gore, stoji impozantna kamena kula iz 14. veka – istorijska stražarnica, simbol moći i duhovnosti pravoslavnog sveta.
Komentari(0)