Kako su se u zapadnoj Srbiji deca i odrasli “lečili” od pretrpljenog šoka pomoću planinskog potoka
Na padinama Javora i u selima između Ivanjice i Nove Varoši, do pre samo nekoliko decenija praktikovao se neobičan ritual – “bacanje senke u vodu”. Kada bi se neko uplašio, naročito dete, starije žene su ga vodile do potoka i tiho obavljale obred: pranje ruku, šapat i puštanje senke da “pobegne niz vodu”. Verovalo se da je strah živa sila koja se “zalepi za telo”, a voda je jedina može poneti sa sobom.
Strah kao bolest u narodnoj medicini
U srpskoj narodnoj kulturi, strah nije samo emocionalno stanje – on je dijagnostifikovan kao uzrok bolesti. Čajkanović piše da su “upali strahovi” imali svoje obrede izlečenja, a ovaj sa vodom je jedan od najstarijih oblika ritualnog rasterećenja. Posebno kod dece, verovalo se da strah ulazi u senku i mora biti odveden u prirodu.
Možda vas zanima:
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
OBIČAJ „PUSTIH STOLICA“: Kako su naši preci obeležavali prisustvo duhova predaka na porodičnim slavljima?
U srpskoj narodnoj tradiciji postojao je običaj poznat kao „puste stolice“, gde su na velikim porodičnim okupljanjima, praznicima ili slavljima, ostavljana prazna mesta za pokojne pretke. Ovaj običaj odražava duboko ukorenjeno poštovanje prema precima i verovanje da njihovi duhovi i dalje učestvuju u životima svojih potomaka.
Možda vas zanima:
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
OBIČAJ „PUSTIH STOLICA“: Kako su naši preci obeležavali prisustvo duhova predaka na porodičnim slavljima?
U srpskoj narodnoj tradiciji postojao je običaj poznat kao „puste stolice“, gde su na velikim porodičnim okupljanjima, praznicima ili slavljima, ostavljana prazna mesta za pokojne pretke. Ovaj običaj odražava duboko ukorenjeno poštovanje prema precima i verovanje da njihovi duhovi i dalje učestvuju u životima svojih potomaka.
Možda vas zanima:
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
OBIČAJ „PUSTIH STOLICA“: Kako su naši preci obeležavali prisustvo duhova predaka na porodičnim slavljima?
U srpskoj narodnoj tradiciji postojao je običaj poznat kao „puste stolice“, gde su na velikim porodičnim okupljanjima, praznicima ili slavljima, ostavljana prazna mesta za pokojne pretke. Ovaj običaj odražava duboko ukorenjeno poštovanje prema precima i verovanje da njihovi duhovi i dalje učestvuju u životima svojih potomaka.
Kako se ritual izvodi
Obično se ide ujutru, kada je voda “čista i prva”. Dete se postavlja da stoji iznad potoka tako da mu senka pada u vodu. Žena pere ruke detetu i šapuće: “Voda nosi, senka pušta, strah odlazi kud ne znaš.” Ponekad se u vodu baca i komadić hleba, jabuka ili kamen – kao “dar” vodi za pomoć.
Senka kao duhovni otisak
U narodnim verovanjima, senka nije samo odraz svetla – to je deo duše, produžetak čovekove energije. Ako se nešto zalepi za senku, ono ostaje uz čoveka dok se ne očisti. Voda je viđena kao duhovni čistač, jer stalno teče, menja se i “nosi dalje”. Zato je potok bio idealno mesto da se osoba oslobodi nevidljivog tereta.
Gde se običaj i dalje praktikuje
Iako gotovo nestao, običaj se povremeno obnavlja u selima kao što su Kušići, Smiljevac i Močioci. Neki mlađi ljudi ga obavljaju više iz poštovanja prema starima, ali često posvedoče da se “dete posle rituala umiri”. Ovaj jednostavan, tih obred spaja psihološki efekat utehe s dubokom duhovnom tradicijom.
STIŽU VELIKE ZADUŠNICE: Šta sve vernici treba da ispoštuju?
Pravoslavni hrišćani ovu subotu posvećuju umrlim precima i posećuju grobove, pale sveće i služe pomene
Srpsko ime sa dva značenja: Jedno je PRELEPO, a drugo JEZIVO
Verovatno jedino ime koje ima dva potpuno oprečna značenja.
UKLETI SRPSKI ZAMAK Na svakog Sv. Iliju dešava se ista stvar
Vojvođanski dvorac Kapetanovo nalazi se na području opštine Plandište u blizini sela Stari Lec.
JEROTIĆ OBJASNIO: Gde grešimo kada u životu naiđemo na krizu
Vladeta Jerotić bio je čuveni psihijatar, filozof, književnik, član SANU i profesor na Pravnom i Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu.
Zašto svako od nas mora da zna svoje pretke DO SEDMOG KOLENA
Znate li ko su vam bili preci? Kako su se zvali, kakvu su sudbinu imali? Da sad uzmete da pišete porodično stablo, koliko generacija unazad ćete znati?
Komentari(0)