Postoje STROGA PRAVILA PONAŠANJA u manastiru Ostrog koja morate da poštujete: Mnogi prave OVU grešku, a to nipošto ne bi smeli da rade
Manastir Ostrog, posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom, jedan je od najpoznatijih i najposećenijih u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Sam manastir je u steni, a put do njega predstavlja malo hodočašće.
Do manastira Ostrog mnogi vernici se penju bosi kamenim stepenicama kroz šumu u znak poštovanja svetitelju, a kada stignu, iz manastira se vidi predivno prostronstvo spajanja brda i neba, a sam pogled daje neverovatan osećaj.
Jedno od glavnih pravila kada se posećuje svetinja jeste da svaki vernik treba da pristupa čistog srca u molitvi, u nadi i veri u moć Svetog Vasilija Ostroškog. U manastiru se ljudi mole za zdravlje, svoje bližnje, porodicu, a posećuju ga i pripadnici drugih vera.
Na ulasku u manastir postoji istaknuto i pravilo oblačenja – žene treba da nose suknje i marame, a muškarci pantalone i majice dugih rukava. Poklonici dobre volje, nose i darove monasima, to može biti kafa, šecer, ulje i drugi darovi, takođe ostavljaju se dobrovoljni prilozi. Vernici nakon poklanjanja moštima Svetog Vasilija Ostroškog, mogu da zapišu na papirićima imena za zdravlje i za upokojene koje monasi čitaju u molitvama.
Možda vas zanima:
Beograđanka prespavala pod Ostrogom, a usred noći je monah probudio: Rekao mi nešto što niko o meni nije znao, a onda...
O manastiru Ostrog sigurno ste već čuli mnogo legendi i tvrdnji, a mnogi su i sami bili svedoci čuda Svetog Vasilija Ostroškog, čije svete mošti počivaju u ovom manastiru
MANASTIR NEDALEKO OD OSTROGA ČUVA TAJNU MOŠTIJU SVETOG SAVE?! Istoričari tvrde da mošti nisu spaljene na Vračaru
Nedaleko od Danilovgrada, 17 kilometara od Ostroga, nalazi se Manastir Ždrebaonik, koji navodno čuva najveću tajnu pravoslavlja - netruležne mošti Svetog Save.
Možda vas zanima:
Beograđanka prespavala pod Ostrogom, a usred noći je monah probudio: Rekao mi nešto što niko o meni nije znao, a onda...
O manastiru Ostrog sigurno ste već čuli mnogo legendi i tvrdnji, a mnogi su i sami bili svedoci čuda Svetog Vasilija Ostroškog, čije svete mošti počivaju u ovom manastiru
MANASTIR NEDALEKO OD OSTROGA ČUVA TAJNU MOŠTIJU SVETOG SAVE?! Istoričari tvrde da mošti nisu spaljene na Vračaru
Nedaleko od Danilovgrada, 17 kilometara od Ostroga, nalazi se Manastir Ždrebaonik, koji navodno čuva najveću tajnu pravoslavlja - netruležne mošti Svetog Save.
Možda vas zanima:
Beograđanka prespavala pod Ostrogom, a usred noći je monah probudio: Rekao mi nešto što niko o meni nije znao, a onda...
O manastiru Ostrog sigurno ste već čuli mnogo legendi i tvrdnji, a mnogi su i sami bili svedoci čuda Svetog Vasilija Ostroškog, čije svete mošti počivaju u ovom manastiru
MANASTIR NEDALEKO OD OSTROGA ČUVA TAJNU MOŠTIJU SVETOG SAVE?! Istoričari tvrde da mošti nisu spaljene na Vračaru
Nedaleko od Danilovgrada, 17 kilometara od Ostroga, nalazi se Manastir Ždrebaonik, koji navodno čuva najveću tajnu pravoslavlja - netruležne mošti Svetog Save.
Postoji staro pravilo koje se poštuje u narodu i koje glasi da sa Ostroga ne smete ništa da uzmete iz manastira, čak ni kamen i cvet. Vernici mogu u manastirskoj prodavnici da uzmu osveštanu vodu i ulje iz kandila.
Po legendi, Sveti Vasilije svake noći obilazi manastir, pa monasi ujutro zatiču crne tragove na čarapama svetitelja. Zato verujući narod koji kreće put Ostroga često, pored ulja i vina, na dar svecu nosi i štrikane vunene čarape. Vernici takođe donose stvari bliskih ljudi koji ne mogu da posete svetinju, ostavljaju ih da prenoće pored kivota, a onda ih nose dragim ljudima.
U manastiru postoji konak kako u donjem tako i gornjem manastiru, ali su u njima često sva mesta zauzeta. Baš zbog toga veliki broj vernika spava napolju ispred manastira i za sve njih su obezbeđena ćebad. Iskustvo mnogih vernika pokazuje da je spavanje pod otvorenim nebom na Ostrogu zaista posebno, piše Sensa.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)