Najtužniju pesmu ikada napisanu u Jugoslaviji, Tito je strogo zabranio: Zbog mučnih reči uz nju su ljudi sebi oduzimali život
Autor numere je Dragiša Nedović koji je ostavio značajan trag u muzičkoj istoriji bivše Jugoslavije i brojne hitove
Među pesmama koje su ostavile neizbrisiv trag u muzičkoj i kulturnoj istoriji prostora bivše Jugoslavije, posebno mesto zauzima potresna balada „Pluća su mi bolna“. Iako je danas poznata po svom snažnom emotivnom naboju i autentičnom izrazu bola, ova pesma neko vreme nije smela da se javno izvodi. U razdoblju socijalističke Jugoslavije, u godinama posle Drugog svetskog rata, pesma je bila strogo zabranjena – lično ju je zabranio Josip Broz Tito, i to iz razloga koji su tada delovali kao pitanje života i smrti.
Autor ove pesme bio je Dragiša Nedović, pesnik narodne duše i jedan od najosećajnijih stvaralaca svoje generacije. Rođen u Kragujevcu, Nedović je ostavio neizbrisiv trag u narodnoj muzici, stvarajući stihove koji su jednako pripadali i srpskom i bošnjačkom i hrvatskom muzičkom nasleđu. Pisao je pesme koje su bile jednostavne po formi, ali duboko dirljive po sadržaju – poput poznatih „U lijepom starom Višegradu“, „Stani, stani Ibar vodo“, „Na Moravi vodenica stara“ i mnogih drugih. Ipak, pesma „Pluća su mi bolna“ izdvaja se svojom posebnom i tragičnom pričom.
Nakon povratka u rodni Kragujevac 1950. godine, iscrpljen ratnim godinama i siromaštvom, Dragiša Nedović je saznao da boluje od tuberkuloze – tada neizlečive i često smrtonosne bolesti. Suočen s bolešću, siromaštvom i osećanjem da mu život ističe, napisao je pesmu u kojoj je pretočio svoj lični bol i slutnju kraja. Stihovi koje je ostavio svetli su primer pesničke iskrenosti i unutrašnje borbe:
Možda vas zanima:
BILA JE NAVREDNIJA U JUGOSLAVIJI Novčanica sa likom Josipa Broza Tita imala je jednu veliku grešku o kojoj se i danas polemiše (VIDEO)
Imena države su se menjala, ali ne i dinar, koji je stekao kultni status pa je prestao da bude „jugoslovenski“ kad ga je Srbija zamenila srpskim dinarom, a Crna Gora evrom – godinama nakon što se nekadašnja Jugoslavija raspala.
Možda vas zanima:
BILA JE NAVREDNIJA U JUGOSLAVIJI Novčanica sa likom Josipa Broza Tita imala je jednu veliku grešku o kojoj se i danas polemiše (VIDEO)
Imena države su se menjala, ali ne i dinar, koji je stekao kultni status pa je prestao da bude „jugoslovenski“ kad ga je Srbija zamenila srpskim dinarom, a Crna Gora evrom – godinama nakon što se nekadašnja Jugoslavija raspala.
Možda vas zanima:
BILA JE NAVREDNIJA U JUGOSLAVIJI Novčanica sa likom Josipa Broza Tita imala je jednu veliku grešku o kojoj se i danas polemiše (VIDEO)
Imena države su se menjala, ali ne i dinar, koji je stekao kultni status pa je prestao da bude „jugoslovenski“ kad ga je Srbija zamenila srpskim dinarom, a Crna Gora evrom – godinama nakon što se nekadašnja Jugoslavija raspala.
Pluća su mi bolna, zdravlja više nemam,
Jer su sasvim blizu, moji zadnji dani.
Živeću još danas, a možda i sutra,
A onda zauvek, zbogom moj živote.
Nije meni žao, bednoga života,
Jer ja sreće nikad, osetio nisam.
Samo bol i patnja, gorke suze lio,
U životu svome, srećan nisam bio.
Prvi ju je snimio Zaim Imamović, poznati izvođač sevdalinki, a pesma je momentalno izazvala snažnu emocionalnu reakciju kod publike. Međutim, ono što je trebalo da bude umetnički izraz lične tragedije, ubrzo je postalo društveni problem. Pesma se toliko duboko urezala u svest ljudi, naročito onih koji su i sami bolovali od tuberkuloze, da je usled njenog slušanja zabeležen porast samoubistava. Bolesni, uplašeni i usamljeni ljudi prepoznali su u stihovima odraz sopstvenog očaja i beznađa, i to ih je gurnulo preko ivice.
Zbog ovih tragičnih posledica, Centralni komitet je reagovao odlučno. Pesma je povučena iz radijskih i gramofonskih programa, a njen javni nastup strogo zabranjen. Odluku o zabrani lično je potpisao Josip Broz Tito, procenjujući da je u pitanju pitanje očuvanja javnog mentalnog zdravlja. Pesma je tako postala svojevrsni tabu – umetnički zabranjeni plod koji je više svedočio o tami ljudske patnje nego što je slavio život.
Danas, decenijama nakon tih događaja, „Pluća su mi bolna“ se sluša s novim razumevanjem. Ona se više ne smatra opasnom, već dragocenim dokumentom jednog vremena i čoveka koji je kroz stihove ogolio svoju dušu. Pesma je postala simbol tuge, ali i snage umetničkog izraza koji se ne da ućutkati ni kad mu zabrane reči. U njoj živi uspomena na Dragišu Nedovića – pesnika patnje, ali i neumoljive istine.
Ako želiš, mogu dopuniti još konteksta o životu Dragiše Nedovića, o muzičkoj sceni tog doba ili o reakcijama koje su usledile kad je zabrana ukinuta.
U senci kneza Lazara: Tajanstveni život vojvode Ivana Kosančića
Ime mu se šapuće u stihovima, ali istorija o njemu gotovo da ćuti. Ivan Kosančić je jedan od najmističnijih srpskih junaka — slavljen u epskim pesmama, ali skriven u senkama istorijskih zapisa. Ko je zapravo bio vojvoda koji je pre polaska na Kosovo ugledao tursku vojsku i doneo kobnu vest?
Krstonoša ne stari: Običaj koji nosi i leči
Krstonoše su više od nosilaca ikona — one su čuvari običaja, predanja i zajedničke molitve. U mnogim selima Srbije, još uvek postoji nepokidana nit između naroda i svetih litija koje se vekovima obnavljaju, bez prekida.
Ovo je najjezivija srpska izreka! Mnogi nisu ni svesni njenog jezivog značenja, korene vuče iz doba Osmajlija
Ova izreka se spominje u našoj poznatoj srpskoj pesmi
Kuda je išao put cara Dušana kroz Srbiju? Tragovima vladara koji je sanjao carstvo
Srpski car Dušan nije imao jednu prestonicu, ni jednu stazu. Njegov put bio je mapa naraslog carstva, isprepleten crkvama, tvrđavama i granama moći koje su se pružale ka jugu i istoku.
Šapat hrasta i krst u kori: Kako drvo postaje sveto u Srbiji?
U srcu srpske tradicije ne stoji crkva, već drvo. Sa uklesanim krstom, zapis čuva uspomene na molitve pod otvorenim nebom i tišinu u kojoj su ljudi verovali da Bog sluša.
Komentari(0)