ORIGINALAN KAFANSKI RECEPT ZA ŠOPSKU SALATU: Malo ljudi zna kako je ovo popularno jelo dobilo ime i ko su bili ŠOPI
Šopska salata je proglašena najpopularnijim nacionalnim jelom Evrope.
Šopska salata je popularno jelo karakteristično za balkansku kuhinju, posebno u Bugarskoj i Srbiji. Ova salata je osvežavajuća i jednostavna, a sastoji se od svežeg povrća i sira.
Već decenijama predstavlja omiljeni dodatak svakog većeg obroka u Srbiji, a dok većina ljudi voli ovu osvežavajuću đakoniju od povrća, malo je onih koji znaju - ko su Šopi koji su “krstili” popularnu salatu?
Za početak treba reći da je šopska salata tradicionalno jelo balkanske kuhinje i da je kao svoje nacionalno jelo najviše ističu Bugari, ali i Makedonci, Srbi, kao i pojedini Turci i Grci.
Možda vas zanima:
BIĆE BOLJA OD ONE U KAFANI Uz ovaj recept napravite najbolju šopsku salatu koja postoji
Idealna za tople dane.
Lepinje iz Crne Bare kod Bogatića: Pogače pečene pod peskom i crepuljom
U selu Crna Bara, na obali Drine, žene su nekada svakodnevno mesile tanke lepinje koje su se pekle zakopane u žar, prekrivene peskom i crepuljom. Ova drevna tehnika, danas gotovo zaboravljena, bila je osnova ishrane mačvanske ravnice.
Možda vas zanima:
BIĆE BOLJA OD ONE U KAFANI Uz ovaj recept napravite najbolju šopsku salatu koja postoji
Idealna za tople dane.
Lepinje iz Crne Bare kod Bogatića: Pogače pečene pod peskom i crepuljom
U selu Crna Bara, na obali Drine, žene su nekada svakodnevno mesile tanke lepinje koje su se pekle zakopane u žar, prekrivene peskom i crepuljom. Ova drevna tehnika, danas gotovo zaboravljena, bila je osnova ishrane mačvanske ravnice.
Možda vas zanima:
BIĆE BOLJA OD ONE U KAFANI Uz ovaj recept napravite najbolju šopsku salatu koja postoji
Idealna za tople dane.
Lepinje iz Crne Bare kod Bogatića: Pogače pečene pod peskom i crepuljom
U selu Crna Bara, na obali Drine, žene su nekada svakodnevno mesile tanke lepinje koje su se pekle zakopane u žar, prekrivene peskom i crepuljom. Ova drevna tehnika, danas gotovo zaboravljena, bila je osnova ishrane mačvanske ravnice.
Ono što dodatno naglašava njen značaj jeste činjenica da je šopska salata stekla izuzetnu popularnost izvan granica Balkanskog poluostrva. To je potvrđeno i na takmičenju koje je organizovao Evropski parlament 2014. godine, gde je šopska salata proglašena najpopularnijim nacionalnim jelom Evrope. Sa preko 20.000 glasova stanovnika Evrope, ova salata je zauzela prvo mesto, dok je, u poređenju, drugoplasirana hladna supa od cvekle iz Litvanije dobila "samo" 5.000 glasova.
Ko su Šopi iz šopske salate?
Šopska salata se smatra nasleđem Šopa, pripadnika južnoslovenskih plemena koje je tokom srednjeg veka naseljavalo centralne delove Balkanskog poluostrva.
Prema Jovanu Cvijiću, Šopi ili Šopovi su živeli na prostoru zapadne Bugarske, istročne Makedonije, jugoistočne Srbije, kao i na malom delu današnje Grčke. Kažu da je "šopski dijalekat" krajem 19. veka bio spona između srpskog i bugarskog jezika.
Feliks Kanic u svom putopisu “Srbija, zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja XIX veka” kaže da “Šopovi žive na teritoriji balkanskog prevoja Ginci do južno od Sofije”.
Ovo stanovištvo bavilo se stočarstvom. Leto je provodilo u svojim katunima ili bačijama isterujući ovce na pašu i u svojoj ishrani najviše koristilo mlečne proizvode, a pre svega sir. Možda baš u ovoj činjenici treba tražiti začetak priče o čuvenoj salati!
Pod najezdom Turaka, Šopi su se selili i vremenom mešali sa drugim balkanskim narodima, a pre svega Bugarima, Srbima i Makedoncima. Najveći broj njih danas je prihvatio nacionalni identitet ovih naroda, mada još uvek ima i onih koji pamte korene i izjašnjavaju se kao Šopi.
Najveći deo šopske populacije danas živi u zapadnoj Bugarskoj. Sofija se smatra za središte ovog područja. Kod nas, prema popisu iz 2022. godine, u Srbiji živi 256 Šopa.
A što se šopske salate tiče, nju danas kao svoje jelo ponajviše prisvajaju Bugari, prenosi Istorijskizabavnik.rs
Evo osnovnog recepta za pripremu Šopske salate:
Sastojci:
3-4 paradajza
1-2 krastavca
1 crvena paprika
1 glavica crnog luka
200 g feta sira
Maslinovo ulje
Sirće (najčešće se koristi vinski ili jabučno sirće)
So i biber po ukusu
Peršun za dekoraciju
Priprema:
Operite i iseckajte paradajz, krastavce, crvenu papriku i crni luk na sitne komade.
Feta sir naseckajte na kockice.
Pomešajte iseckano povrće i sir u većoj činiji.
Dodajte maslinovo ulje i sirće prema vašem ukusu. Počnite s manjim količinama pa dodajte prema potrebi.
Posolite i pobiberite po ukusu.
Nežno promešajte sastojke kako biste ravnomerno rasporedili ulje, sirće i začine.
Dekorišite seckanim peršunom.
Ovaj recept za bakin kolač je star 50 godina! Pravio se samo u Jugi, otkriven i tajni sastojak
Pravi se brzo uz najjednostavnije sastojke.
Recept za posne čupavce: Još su sočniji i ukusniji, a zahvaljujući 1 triku čak 5 dana mogu ostati sveži
Još su sočniji i ukusniji, a zahvaljujući 1 triku čak 5 dana mogu ostati svež
Zapečena kaša iz sela Vina kod Negotina: Doručak od tri sastojka koji hrani dušu
U selima Timočke Krajine, zapečena kaša je nekada bila omiljeni doručak težaka. Pravljena od krompira, crnog luka i kukuruznog brašna, jednostavna je, ali zasitna, i pečena do zlatne hrskavosti u zemljanoj posudi. Danas je gotovo zaboravljena, ali još uvek se sprema u nekoliko domaćinstava u okolini Negotina.
Ovaj aromatični pasulj kida koliko je dobar! Stigao pravo iz bakinje kuhinje, spoj sastojaka je fantazija
Priprema je jednostavna, a rezultat je jelo koje će vas podsetiti na bakinu kuhinju.
Pura s kajmakom iz sela Glogovac kod Jagodine: zaboravljeni doručak koji se vraća na srpske trpeze
Domaći recept iz Šumadije koji su jeli težaci pre odlaska u polje, danas je retkost, ali se još pamti u seoskim kuhinjama. Pura kuvana u glinenom loncu i prelivena domaćim kajmakom bila je znak da u kući ima i truda i ukusa.
Komentari(0)