ZLATIBORSKI MAČKAT PRESTONICA SRPSKE PRŠUTE Filipovići tajnu pravljenja decenijama prenose sa kolena na koleno
Dok u selu Zlakasa caruje grnčarija, a u selima oko Topole domaća vina, zlatiborski Mačkat već godinama unazad smatra se prestonicom srpske pršute.
Čuvajuću tradiciju veliki broj meštana odlučio se za preradu mesa, pa tako odavde u svet odlaze najkalitenija svinjska i goveđa pršuta, ali i slanina i kobasice. Ono što doprinosi njihovoj posebnosti jeste spoj mediteranske i kontitinenatlane klime, kao i specifična ruža vetrova. Porodica Filipović decenijama živi samo od poljoprivrede i još su jedan dokaz da ko može i želi da radi, uspeh je neizostavan.
- Kod nas se tradicija sušenja prušute prenosi sa kolena na koleno, to je prvo što se nauči u našem domaćinstvu. Ono što je najvažnije jeste da se nalože bukova drva, a sam proces traje 20 dana i vreme se mora ispoštovati tačno u minut. Tu se ništa ne menja, već se prate stari recepti. Jedino što smo menjali jesu samo objekti, koje smo obnovili zahvaljujući državnim subvencijama“, kaže za RINU Miladin Filipović.
Uspeh proizvodnje ove porodice sa Zlatibora, kako kažu, leži u zajedništvu i u tome što svi finkcionišu kao jedan, jer samo tako, plodovi rada mogu biti vidljivi. Ne izostaje ni interesovanje najmlađih, pa tako desetogodišnji Milan već ima svoje poslove u domaćinstvu.
Možda vas zanima:
Prestonica srpske pršute: Filipovići sa Mačkata mesečno proizvode čak 300 kilograma domaćih suvomesnatih prozvoda (FOTO)
Najzaslužniji za to su bukova drva i povoljna klima
Ima deset godina, odličan je đak ali i vredan poljoprivrednik na porodičnom imanju: Filipovići sa Mačkata tajnu pravljenja dobre pršute decenijama prenose sa kolena na koleno
Dok u selu Zlakasa caruje grnčarija, a u selima oko Topole domaća vina, zlatiborski Mačkat već godinama unazad smatra se prestonicom srpske pršute.
Možda vas zanima:
Prestonica srpske pršute: Filipovići sa Mačkata mesečno proizvode čak 300 kilograma domaćih suvomesnatih prozvoda (FOTO)
Najzaslužniji za to su bukova drva i povoljna klima
Ima deset godina, odličan je đak ali i vredan poljoprivrednik na porodičnom imanju: Filipovići sa Mačkata tajnu pravljenja dobre pršute decenijama prenose sa kolena na koleno
Dok u selu Zlakasa caruje grnčarija, a u selima oko Topole domaća vina, zlatiborski Mačkat već godinama unazad smatra se prestonicom srpske pršute.
Možda vas zanima:
Prestonica srpske pršute: Filipovići sa Mačkata mesečno proizvode čak 300 kilograma domaćih suvomesnatih prozvoda (FOTO)
Najzaslužniji za to su bukova drva i povoljna klima
Ima deset godina, odličan je đak ali i vredan poljoprivrednik na porodičnom imanju: Filipovići sa Mačkata tajnu pravljenja dobre pršute decenijama prenose sa kolena na koleno
Dok u selu Zlakasa caruje grnčarija, a u selima oko Topole domaća vina, zlatiborski Mačkat već godinama unazad smatra se prestonicom srpske pršute.
Možda vas zanima:
Prestonica srpske pršute: Filipovići sa Mačkata mesečno proizvode čak 300 kilograma domaćih suvomesnatih prozvoda (FOTO)
Najzaslužniji za to su bukova drva i povoljna klima
Ima deset godina, odličan je đak ali i vredan poljoprivrednik na porodičnom imanju: Filipovići sa Mačkata tajnu pravljenja dobre pršute decenijama prenose sa kolena na koleno
Dok u selu Zlakasa caruje grnčarija, a u selima oko Topole domaća vina, zlatiborski Mačkat već godinama unazad smatra se prestonicom srpske pršute.
Možda vas zanima:
Prestonica srpske pršute: Filipovići sa Mačkata mesečno proizvode čak 300 kilograma domaćih suvomesnatih prozvoda (FOTO)
Najzaslužniji za to su bukova drva i povoljna klima
Ima deset godina, odličan je đak ali i vredan poljoprivrednik na porodičnom imanju: Filipovići sa Mačkata tajnu pravljenja dobre pršute decenijama prenose sa kolena na koleno
Dok u selu Zlakasa caruje grnčarija, a u selima oko Topole domaća vina, zlatiborski Mačkat već godinama unazad smatra se prestonicom srpske pršute.
- Imam obaveze oko sušare i štale, pomažem svima u kući,ovo je porodičan posao i svako od nas ima svoj deo poslova. Nije mi teško, živim na selu i podrazumeva se da ima posla. Sve se stigne, odličan sam đak i već znam sve da radim i to mi puno znači, jer ću kada porastem nastaviti ovu porodičnu tradiciju, rekao je Milan.
Oko 300 kilograma goveđe i svinjske pršute, slanine, stelje i raznih vrsta kobasice mesečno se proizvede u domaćinstvu Filipovića, ali i neizostavni sir, kajmak i paprika u pavlaci za čiji kvalitet je zadužena Krsta.
- Preradi se oko 90 litara mleka dnevno, a proizvede se oko pet litara kajmaka i isto toliko sira. Nemamo problem sa plasmanom jer smo kvalitetom osigurali plasman. Po struci sam medicinska sestra, ali sam želela da naučim da proizvodim sir i kajmak, i pronašla sam devojku iz kraja koja je zaista majstor svog zanata u proizvodnji belog mrsa i od nje sam dosta naučila. Ja sam primer da nikada nije kasno da se opredeliš i radiš ono što voliš i da od mladih itekako možeš mnogo toga da naučiš", ističe Krsta.
Gastronomski specijaliteti zlatiborskog kraja itekako su učinili Mačkat prepoznatljivim na turističkoj mapi Srbije. Zaslužne su upravo porodice poput Filipovića koje srpskog domaćina predstavljaju u najlepšem svetlu, onakvog kakav on zaiste i jeste, vredan i gostoprimljiv.
Najviše kupaca suvomesnatih proizvoda ima tokom leta, kada je sezona odmora. Tada stranci koji obilaze Zlatibor, ne zaobilaze Mačkat i vrlo rado , sa ovih prostora ponesu neki suvenir poput čuvene goveđe i svinjske pršute.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Zapečena kaša iz sela Vina kod Negotina: Doručak od tri sastojka koji hrani dušu
U selima Timočke Krajine, zapečena kaša je nekada bila omiljeni doručak težaka. Pravljena od krompira, crnog luka i kukuruznog brašna, jednostavna je, ali zasitna, i pečena do zlatne hrskavosti u zemljanoj posudi. Danas je gotovo zaboravljena, ali još uvek se sprema u nekoliko domaćinstava u okolini Negotina.
Ovaj aromatični pasulj kida koliko je dobar! Stigao pravo iz bakinje kuhinje, spoj sastojaka je fantazija
Priprema je jednostavna, a rezultat je jelo koje će vas podsetiti na bakinu kuhinju.
Starinski recept za najbolji sutlijaš, poslastica uz koju su odrasle generacije: Brzo se pravi, a još brže smaže
Pravi se brzo i lako, a nestaće sa stola odmah.
Zaboravljeni recept za jelo "komat" iz Gornje Jablanice – srpska varijanta slane pite
Jelo koje se pravilo „kad ništa drugo nije bilo u kući“: Komat, skromna pita iz narodne kuhinje juga Srbije
Tradicionalna metoda pravljenja sira iz mješine u Pešterskoj visoravni
Sir sa ukusom vetra i vune: Kako se vekovima pravi najautentičniji pešterski sir u ovčijoj mješini
Komentari(0)