ZLATIBORSKI MAČKAT PRESTONICA SRPSKE PRŠUTE Filipovići tajnu pravljenja decenijama prenose sa kolena na koleno
Dok u selu Zlakasa caruje grnčarija, a u selima oko Topole domaća vina, zlatiborski Mačkat već godinama unazad smatra se prestonicom srpske pršute.
Čuvajuću tradiciju veliki broj meštana odlučio se za preradu mesa, pa tako odavde u svet odlaze najkalitenija svinjska i goveđa pršuta, ali i slanina i kobasice. Ono što doprinosi njihovoj posebnosti jeste spoj mediteranske i kontitinenatlane klime, kao i specifična ruža vetrova. Porodica Filipović decenijama živi samo od poljoprivrede i još su jedan dokaz da ko može i želi da radi, uspeh je neizostavan.
- Kod nas se tradicija sušenja prušute prenosi sa kolena na koleno, to je prvo što se nauči u našem domaćinstvu. Ono što je najvažnije jeste da se nalože bukova drva, a sam proces traje 20 dana i vreme se mora ispoštovati tačno u minut. Tu se ništa ne menja, već se prate stari recepti. Jedino što smo menjali jesu samo objekti, koje smo obnovili zahvaljujući državnim subvencijama“, kaže za RINU Miladin Filipović.
Uspeh proizvodnje ove porodice sa Zlatibora, kako kažu, leži u zajedništvu i u tome što svi finkcionišu kao jedan, jer samo tako, plodovi rada mogu biti vidljivi. Ne izostaje ni interesovanje najmlađih, pa tako desetogodišnji Milan već ima svoje poslove u domaćinstvu.
Možda vas zanima:
Prestonica srpske pršute: Filipovići sa Mačkata mesečno proizvode čak 300 kilograma domaćih suvomesnatih prozvoda (FOTO)
Najzaslužniji za to su bukova drva i povoljna klima
Ima deset godina, odličan je đak ali i vredan poljoprivrednik na porodičnom imanju: Filipovići sa Mačkata tajnu pravljenja dobre pršute decenijama prenose sa kolena na koleno
Dok u selu Zlakasa caruje grnčarija, a u selima oko Topole domaća vina, zlatiborski Mačkat već godinama unazad smatra se prestonicom srpske pršute.
Možda vas zanima:
Prestonica srpske pršute: Filipovići sa Mačkata mesečno proizvode čak 300 kilograma domaćih suvomesnatih prozvoda (FOTO)
Najzaslužniji za to su bukova drva i povoljna klima
Ima deset godina, odličan je đak ali i vredan poljoprivrednik na porodičnom imanju: Filipovići sa Mačkata tajnu pravljenja dobre pršute decenijama prenose sa kolena na koleno
Dok u selu Zlakasa caruje grnčarija, a u selima oko Topole domaća vina, zlatiborski Mačkat već godinama unazad smatra se prestonicom srpske pršute.
Možda vas zanima:
Prestonica srpske pršute: Filipovići sa Mačkata mesečno proizvode čak 300 kilograma domaćih suvomesnatih prozvoda (FOTO)
Najzaslužniji za to su bukova drva i povoljna klima
Ima deset godina, odličan je đak ali i vredan poljoprivrednik na porodičnom imanju: Filipovići sa Mačkata tajnu pravljenja dobre pršute decenijama prenose sa kolena na koleno
Dok u selu Zlakasa caruje grnčarija, a u selima oko Topole domaća vina, zlatiborski Mačkat već godinama unazad smatra se prestonicom srpske pršute.
Možda vas zanima:
Prestonica srpske pršute: Filipovići sa Mačkata mesečno proizvode čak 300 kilograma domaćih suvomesnatih prozvoda (FOTO)
Najzaslužniji za to su bukova drva i povoljna klima
Ima deset godina, odličan je đak ali i vredan poljoprivrednik na porodičnom imanju: Filipovići sa Mačkata tajnu pravljenja dobre pršute decenijama prenose sa kolena na koleno
Dok u selu Zlakasa caruje grnčarija, a u selima oko Topole domaća vina, zlatiborski Mačkat već godinama unazad smatra se prestonicom srpske pršute.
Možda vas zanima:
Prestonica srpske pršute: Filipovići sa Mačkata mesečno proizvode čak 300 kilograma domaćih suvomesnatih prozvoda (FOTO)
Najzaslužniji za to su bukova drva i povoljna klima
Ima deset godina, odličan je đak ali i vredan poljoprivrednik na porodičnom imanju: Filipovići sa Mačkata tajnu pravljenja dobre pršute decenijama prenose sa kolena na koleno
Dok u selu Zlakasa caruje grnčarija, a u selima oko Topole domaća vina, zlatiborski Mačkat već godinama unazad smatra se prestonicom srpske pršute.
- Imam obaveze oko sušare i štale, pomažem svima u kući,ovo je porodičan posao i svako od nas ima svoj deo poslova. Nije mi teško, živim na selu i podrazumeva se da ima posla. Sve se stigne, odličan sam đak i već znam sve da radim i to mi puno znači, jer ću kada porastem nastaviti ovu porodičnu tradiciju, rekao je Milan.
Oko 300 kilograma goveđe i svinjske pršute, slanine, stelje i raznih vrsta kobasice mesečno se proizvede u domaćinstvu Filipovića, ali i neizostavni sir, kajmak i paprika u pavlaci za čiji kvalitet je zadužena Krsta.
- Preradi se oko 90 litara mleka dnevno, a proizvede se oko pet litara kajmaka i isto toliko sira. Nemamo problem sa plasmanom jer smo kvalitetom osigurali plasman. Po struci sam medicinska sestra, ali sam želela da naučim da proizvodim sir i kajmak, i pronašla sam devojku iz kraja koja je zaista majstor svog zanata u proizvodnji belog mrsa i od nje sam dosta naučila. Ja sam primer da nikada nije kasno da se opredeliš i radiš ono što voliš i da od mladih itekako možeš mnogo toga da naučiš", ističe Krsta.
Gastronomski specijaliteti zlatiborskog kraja itekako su učinili Mačkat prepoznatljivim na turističkoj mapi Srbije. Zaslužne su upravo porodice poput Filipovića koje srpskog domaćina predstavljaju u najlepšem svetlu, onakvog kakav on zaiste i jeste, vredan i gostoprimljiv.
Najviše kupaca suvomesnatih proizvoda ima tokom leta, kada je sezona odmora. Tada stranci koji obilaze Zlatibor, ne zaobilaze Mačkat i vrlo rado , sa ovih prostora ponesu neki suvenir poput čuvene goveđe i svinjske pršute.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
STARE BUGARKE PRAVE POPARU NA NAJBOLJI NAČIN: Dodaju 2 sastojka - kremasta i sočna
Stare Bugarke prave poparu na najstariji način uz dva sastojka zbog kojih je kremasta i sočna
Slani bakin kolač sto puta lepši od slatke varijante: Recept za ukusnu večeru ili doručak koju ćete stalno praviti
Brz recept za bakin kolač od 6 sastojaka.
PITA SA PEČURKAMA KAO IZ SNOVA: Uz ovakvu pripremu je NIKAD UKUSNIJA (VIDEO) (RECEPT)
Pita se najčešće pravi od šampinjona, zato što je njihova cena najpristupačnija, a i zato što se mogu bez problema jesti u tim količinama
Plavi biser planina: Tajne i lekovita moć srpske borovnice i recept za tradicionalnu pitu
Sitna, tamnoplava bobica koja krije izuzetnu lekovitost i vekovima je hranila planince i čuvala njihovo zdravlje.
Zaboravljeni recept iz srpskih planina: Kako se nekada spremala jagnjetina iz vrelog luga
Starinski način pečenja mesa u zagrejanoj zemlji čuvao je sočnost i miris jagnjetine kakav danas retko možemo da probamo.
Komentari(0)