Ima deset godina, odličan je đak ali i vredan poljoprivrednik na porodičnom imanju: Filipovići sa Mačkata tajnu pravljenja dobre pršute decenijama prenose sa kolena na koleno
Dok u selu Zlakasa caruje grnčarija, a u selima oko Topole domaća vina, zlatiborski Mačkat već godinama unazad smatra se prestonicom srpske pršute.
Čuvajuću tradiciju veliki broj meštana odlučio se za preradu mesa, pa tako odavde u svet odlaze najkalitenija svinjska i goveđa pršuta, ali i slanina i kobasice. Ono što doprinosi njihovoj posebnosti jeste spoj mediteranske i kontitinenatlane klime, kao i specifična ruža vetrova. Porodica Filipović decenijama živi samo od poljoprivrede i još su jedan dokaz da ko može i želi da radi, uspeh je neizostavan.
- Kod nas se tradicija sušenja prušute prenosi sa kolena na koleno, to je prvo što se nauči u našem domaćinstvu. Ono što je najvažnije jeste da se nalože bukova drva, a sam proces traje 20 dana i vreme se mora ispoštovati tačno u minut. Tu se ništa ne menja, već se prate stari recepti. Jedino što smo menjali jesu samo objekti, koje smo obnovili zahvaljujući državnim subvencijama“, kaže za RINU Miladin Filipović.
Rina
Uspeh proizvodnje ove porodice sa Zlatibora, kako kažu, leži u zajedništvu i u tome što svi finkcionišu kao jedan, jer samo tako, plodovi rada mogu biti vidljivi. Ne izostaje ni interesovanje najmlađih, pa tako desetogodišnji Milan već ima svoje poslove u domaćinstvu.
Možda vas zanima:
ZLATIBORSKI MAČKAT PRESTONICA SRPSKE PRŠUTE Filipovići tajnu pravljenja decenijama prenose sa kolena na koleno
Dok u selu Zlakasa caruje grnčarija, a u selima oko Topole domaća vina, zlatiborski Mačkat već godinama unazad smatra se prestonicom srpske pršute.
Nesvakidašnja situacija u Čajetini: Muškarac i žena ušli u park i iščupali pa odneli kadifice i ruže, KJP Zlatibor poziva ih da to vrate a oni će im pokloniti drugo cveće
Terase i dvorišta ukrašena cvećem tokom letnje sezone pravi su trend. I dok većina ljudi nabavku sadnica obavlja tamo gde ja za to i predviđeno, ima ljudi koji bi da ih dobiju besplatno pa ih uzimaju sa javne površine. Upravo na Zlatiboru i u Čajetini sve je više onih koji za „nabavku” sezonskih cvetnih rasada posećuju javne površine.
Možda vas zanima:
ZLATIBORSKI MAČKAT PRESTONICA SRPSKE PRŠUTE Filipovići tajnu pravljenja decenijama prenose sa kolena na koleno
Dok u selu Zlakasa caruje grnčarija, a u selima oko Topole domaća vina, zlatiborski Mačkat već godinama unazad smatra se prestonicom srpske pršute.
Nesvakidašnja situacija u Čajetini: Muškarac i žena ušli u park i iščupali pa odneli kadifice i ruže, KJP Zlatibor poziva ih da to vrate a oni će im pokloniti drugo cveće
Terase i dvorišta ukrašena cvećem tokom letnje sezone pravi su trend. I dok većina ljudi nabavku sadnica obavlja tamo gde ja za to i predviđeno, ima ljudi koji bi da ih dobiju besplatno pa ih uzimaju sa javne površine. Upravo na Zlatiboru i u Čajetini sve je više onih koji za „nabavku” sezonskih cvetnih rasada posećuju javne površine.
Možda vas zanima:
ZLATIBORSKI MAČKAT PRESTONICA SRPSKE PRŠUTE Filipovići tajnu pravljenja decenijama prenose sa kolena na koleno
Dok u selu Zlakasa caruje grnčarija, a u selima oko Topole domaća vina, zlatiborski Mačkat već godinama unazad smatra se prestonicom srpske pršute.
Nesvakidašnja situacija u Čajetini: Muškarac i žena ušli u park i iščupali pa odneli kadifice i ruže, KJP Zlatibor poziva ih da to vrate a oni će im pokloniti drugo cveće
Terase i dvorišta ukrašena cvećem tokom letnje sezone pravi su trend. I dok većina ljudi nabavku sadnica obavlja tamo gde ja za to i predviđeno, ima ljudi koji bi da ih dobiju besplatno pa ih uzimaju sa javne površine. Upravo na Zlatiboru i u Čajetini sve je više onih koji za „nabavku” sezonskih cvetnih rasada posećuju javne površine.
- Imam obaveze oko sušare i štale, pomažem svima u kući,ovo je porodičan posao i svako od nas ima svoj deo poslova. Nije mi teško, živim na selu i podrazumeva se da ima posla. Sve se stigne, odličan sam đak i već znam sve da radim i to mi puno znači, jer ću kada porastem nastaviti ovu porodičnu tradiciju, rekao je Milan.
Rina
Oko 300 kilograma goveđe i svinjske pršute, slanine, stelje i raznih vrsta kobasice mesečno se proizvede u domaćinstvu Filipovića, ali i neizostavni sir ,kajmak i paprika u pavlaci za čiji kvalitet je zadužena Krsta.
- Preradi se oko 90 litara mleka dnevno, a proizvede se oko pet litara kajmaka i isto toliko sira. Nemamo problem sa plasmanom jer smo kvalitetom osigurali plasman. Po struci sam medicinska sestra, ali sam želela da naučim da proizvodim sir i kajmak, i pronašla sam devojku iz kraja koja je zaista majstor svog zanata u proizvodnji belog mrsa i od nje sam dosta naučila. Ja sam primer da nikada nije kasno da se opredeliš i radiš ono što voliš i da od mladih itekako možeš mnogo toga da naučiš", ističe Krsta.
Rina
Gastronomski specijaliteti zlatiborskog kraja itekako su učinili Mačkat prepoznatljivim na turističkoj mapi Srbije. Zaslužne su upravo porodice poput Filipovića koje srpskog domaćina predstavljaju u najlepšem svetlu, onakvog kakav on zaiste i jeste, vredan i gostoprimljiv.
Rina
Najviše kupaca suvomesnatih proizvoda ima tokom leta, kada je sezona odmora. Tada stranci koji obilaze Zlatibor, ne zaobilaze Mačkat i vrlo rado , sa ovih prostora ponesu neki suvenir poput čuvene goveđe i svinjske pršute.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Jelo koje će vas oduševiti: Starinski recept za kraljicu pita, nećete se pokajati ako probate čuveni propeć
Jug Srbije i dalje čuva duh starih gastronomskih pikanterija, a ovo je jedna koja opstaje vekovima
KO MOŽE DA JOJ ODOLI? Dobro poznata pita od BUNDEVE po bakinom receptu
Od slatkog najslađe.
Omiljeno jelo po receptu naših baka: Generacije odrasle na ovom jelu, a vama je ovo odlična ideja za ukusan ručak
Ovaj recept po tradiciji naših baka pruža ne samo nutritivno bogat obrok, već i ukus koji vraća u detinjstvo
Zapanjujuća moć KISELOG KUPUSA: ZDRAVIJI je od većine lekovitih biljaka - kažu da leči čak DEVET tegoba
Lekovitost kiselog kupusa nadilazi lekovitost mnogih poznatih biljaka. Sto grama sirovog kiselog kupusa sadrži čak 20 mg vitamina C. Slede vitamin A, folna kiselina, magnezijum, gvožđe, fosfor, kalcijum, kalijum, natrijum i belančevine. Odličan je izvor vitamina B12, zbog toga se posebno preporučuje vegetarijancima i veganima. Crveni kupus je i do sedam puta lekovitiji od belog
Komentari(0)