DORUČAK NIJE POSTOJAO Kako se jelo na dvoru, kako na selu i koja su prava srpska jela
Jedno je zajedničko za sve trpeze i sva vremenska razdoblja- nijedan gost nikada nije ostao gladan
Sećate se dokumentarnog filma „Čija je ovo pesma“, u kojem su Srbi, Albanci, Turci, Bugari i Makedonci tvrdili da je baš njihova pesma „Ruse kose curo imaš“?
Pitanje „čije je ovo jelo“, na Balkanu je jednako teško. Sarme su arapskog porekla, gibanica takođe, ili još preciznije, egipatskog, burek je preuzet od Osmanlija, slatko koje su izmislili Kinezi postalo je nezaobilazno posluženje gostiju u Srbiji, ćevapi takođe dolaze iz orijentalne kuhinje. Srpsku kuhinju čine zapravo jela sa sve četiri strane sveta, a kao autentično srpsko jelo istraživači navode – poparu! (sprema se od natopljenog bajatog hleba, uz dodatak sira i kajmaka).
Najstarije pominjanje hleba u dokumentima nalazi se u Prizrenskoj hrisovulji, a dva člana Dušanovog zakonika takođe pominju hleb. Čuvena srpska rakija nije zabeležena u izvorima iz srednjeg veka; običaj pečenja rakije nastao je kasnije, pod turskom vlašću.
Možda vas zanima:
FENOMENALNO Nikada ne biste pogodili šta je MAMALJIGA, u istočnoj Srbiji OVO obožavaju!
Istočna Srbija je poznata po ukusnoj i pikantnoj hrani, a njena kuhinja nudi raznovrsne specijalitete koji će vas oduševiti.
OVO DOKTORI PREPORUČUJU Najzdraviji obrok koji možete dati deci za doručak nisu ni pahuljice ni jogurt
Istraživanja koja su obuhvatila prehrambene navike 48 mališana ne starijih od 10 godina, pokazala su da deca koja ujutro jedu jaja, za ručak unesu 70 kalorija manje od onih koji na primer doručkuju kašu od žitarica.
Možda vas zanima:
FENOMENALNO Nikada ne biste pogodili šta je MAMALJIGA, u istočnoj Srbiji OVO obožavaju!
Istočna Srbija je poznata po ukusnoj i pikantnoj hrani, a njena kuhinja nudi raznovrsne specijalitete koji će vas oduševiti.
OVO DOKTORI PREPORUČUJU Najzdraviji obrok koji možete dati deci za doručak nisu ni pahuljice ni jogurt
Istraživanja koja su obuhvatila prehrambene navike 48 mališana ne starijih od 10 godina, pokazala su da deca koja ujutro jedu jaja, za ručak unesu 70 kalorija manje od onih koji na primer doručkuju kašu od žitarica.
Možda vas zanima:
FENOMENALNO Nikada ne biste pogodili šta je MAMALJIGA, u istočnoj Srbiji OVO obožavaju!
Istočna Srbija je poznata po ukusnoj i pikantnoj hrani, a njena kuhinja nudi raznovrsne specijalitete koji će vas oduševiti.
OVO DOKTORI PREPORUČUJU Najzdraviji obrok koji možete dati deci za doručak nisu ni pahuljice ni jogurt
Istraživanja koja su obuhvatila prehrambene navike 48 mališana ne starijih od 10 godina, pokazala su da deca koja ujutro jedu jaja, za ručak unesu 70 kalorija manje od onih koji na primer doručkuju kašu od žitarica.
Shutterstock/Hleb
Možda vas zanima:
FENOMENALNO Nikada ne biste pogodili šta je MAMALJIGA, u istočnoj Srbiji OVO obožavaju!
Istočna Srbija je poznata po ukusnoj i pikantnoj hrani, a njena kuhinja nudi raznovrsne specijalitete koji će vas oduševiti.
OVO DOKTORI PREPORUČUJU Najzdraviji obrok koji možete dati deci za doručak nisu ni pahuljice ni jogurt
Istraživanja koja su obuhvatila prehrambene navike 48 mališana ne starijih od 10 godina, pokazala su da deca koja ujutro jedu jaja, za ručak unesu 70 kalorija manje od onih koji na primer doručkuju kašu od žitarica.
Možda vas zanima:
FENOMENALNO Nikada ne biste pogodili šta je MAMALJIGA, u istočnoj Srbiji OVO obožavaju!
Istočna Srbija je poznata po ukusnoj i pikantnoj hrani, a njena kuhinja nudi raznovrsne specijalitete koji će vas oduševiti.
OVO DOKTORI PREPORUČUJU Najzdraviji obrok koji možete dati deci za doručak nisu ni pahuljice ni jogurt
Istraživanja koja su obuhvatila prehrambene navike 48 mališana ne starijih od 10 godina, pokazala su da deca koja ujutro jedu jaja, za ručak unesu 70 kalorija manje od onih koji na primer doručkuju kašu od žitarica.
Možda vas zanima:
FENOMENALNO Nikada ne biste pogodili šta je MAMALJIGA, u istočnoj Srbiji OVO obožavaju!
Istočna Srbija je poznata po ukusnoj i pikantnoj hrani, a njena kuhinja nudi raznovrsne specijalitete koji će vas oduševiti.
OVO DOKTORI PREPORUČUJU Najzdraviji obrok koji možete dati deci za doručak nisu ni pahuljice ni jogurt
Istraživanja koja su obuhvatila prehrambene navike 48 mališana ne starijih od 10 godina, pokazala su da deca koja ujutro jedu jaja, za ručak unesu 70 kalorija manje od onih koji na primer doručkuju kašu od žitarica.
Možda vas zanima:
FENOMENALNO Nikada ne biste pogodili šta je MAMALJIGA, u istočnoj Srbiji OVO obožavaju!
Istočna Srbija je poznata po ukusnoj i pikantnoj hrani, a njena kuhinja nudi raznovrsne specijalitete koji će vas oduševiti.
OVO DOKTORI PREPORUČUJU Najzdraviji obrok koji možete dati deci za doručak nisu ni pahuljice ni jogurt
Istraživanja koja su obuhvatila prehrambene navike 48 mališana ne starijih od 10 godina, pokazala su da deca koja ujutro jedu jaja, za ručak unesu 70 kalorija manje od onih koji na primer doručkuju kašu od žitarica.
Možda vas zanima:
FENOMENALNO Nikada ne biste pogodili šta je MAMALJIGA, u istočnoj Srbiji OVO obožavaju!
Istočna Srbija je poznata po ukusnoj i pikantnoj hrani, a njena kuhinja nudi raznovrsne specijalitete koji će vas oduševiti.
OVO DOKTORI PREPORUČUJU Najzdraviji obrok koji možete dati deci za doručak nisu ni pahuljice ni jogurt
Istraživanja koja su obuhvatila prehrambene navike 48 mališana ne starijih od 10 godina, pokazala su da deca koja ujutro jedu jaja, za ručak unesu 70 kalorija manje od onih koji na primer doručkuju kašu od žitarica.
Srbi su sve do sredine 19. veka za trpezu sedali dva puta dnevno – u 10 pre podne i uveče, doručak ni kao pojam nije postojao. Prvi kolači bile su pogače i uštipci od pšeničnog brašna i meda, a prve torte i sendviči spravljani su u domu Anke, ćerke Jevrema Obrenovića.
Ove zanimljive podatke pronašli smo u knjizi „Dijalozi za trpezom”, dugogodišnje direktorke Etnografskog instituta SANU, prof. dr Dragane Radojičić.
U njoj su na dve stotine stranica sačuvani od zaborava recepti, ali i brojni izrazi koji još žive samo u sećanju ili govoru naših starih u selima.
– Početak nacionalne kuhinje obično se vezuje za dinastiju Nemanjića. Na srpsku kuhinju u srednjem veku nesumnjivo je uticala Vizantija, kao što je uticala i na celokupnu kulturu svakodnevnog života na dvorovima, od oblačenja i higijene do jela i ponašanja za stolom.
Dokumenti svedoče da su se na srpskim dvorovima, za trpezama zastrtim belim platnom (koje je služilo i kao salveta), zlatnim i srebrnim priborom jeli kavijar od dunavske morune i pečenje začinjeno belim lukom. O kvalitetu hleba je brinuo veliki hlebar, na svakom dvoru je postojao veliki podrumar, a hrana se spremala na masti, loju ili maslinovom ulju. Korišćeni su i začini koji su u Srbiju stizali preko Jadrana, ali i sa Istoka, poput bibera, šafrana, cimeta, mirođije… Običan narod hranio se hlebom, lukom i vodom, ponekad i jogurtom koji se spravljao poput današnjeg kiselog mleka, a meso se jelo samo o slavljima. Dolaskom Turaka, stižu i nova jela i začini – otkriva za “Politiku” ovaj deo istorije našeg naroda profesorka Radojičić.
Printscreen
A ovako se jelo na selu:
Na selu se jelo iz zajedničke posude, a svako je imao svoju kašiku. Pošto je šećer bio veoma skup, koristio se med. Tipična srpska trpeza je do 17. veka bila prilično oskudna: repa, zelje, grašak, a posebno bob jer je dugo pružao osećaj sitosti.
– Prava gastronomska revolucija nastaje dolaskom krompira, pasulja i paprike iz prekookeanskih zemalja, kojima se kasnije pridružio i paradajz. Uticaj Austrougarske bio je posebno jak u Vojvodini – otuda nam je stigao rinflajš, ćušpajz, gulaš, paprikaš, štrudla… Dok je čorba u srpsku kuhinju stigla s Turcima, „domaću supu” su doneli Nemci, a đuveč i podvarak su došli sa Istoka – podseća sagovornica.
Kao važan gastronomski prevrat ona navodi period posle Drugog svetskog rata i dolazak stanovništva iz Bosne i Hercegovine, sa Like i Korduna, iz Crne Gore… koji su u Srbiju doneli jela i navike iz svojih zavičaja.
Iako se u Srbiji u dobroj meri zadržala tradicionalna kuhinja, posebno kod pripadnika starije i srednje generacije, savremeni uslovi života diktiraju i novi odnos prema hrani. Evropsko radno vreme takođe je uticalo da se okrenemo brzoj hrani i pekarama.
– Šta ćemo danas jesti? Pitanje je koje se postavlja u svakom vremenu i svim kulturama. Tom pitanju je moderno vreme dodalo i nova – kako se hraniti zdravo, a ne potrošiti mnogo novca. U Srbiji još ne postoji dovoljna svest o potrebi kontinuirane, državno organizovane edukaciji dece kada je reč o kulturi ishrane. A to je važno ne samo iz zdravstvenih razloga već i zbog očuvanja jednog od segmenata kulturnog identiteta. Ovo pitanje je u mnogim državama predmet institucionalnog planiranja, a kod nas je prepušteno entuzijazmu pojedinaca – zaključuje dr Radojičić.
Pexels
I za kraj, šta je jedino što se u Srbiji nije promenilo, bez obzira na protok vekova?
– Da nijedan gost nikada nije ostao gladan – spremno odgovara autorka monografije „Dijalozi za trpezom”.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
RECEPT ZA TRADICIONALNU CICVARU: Uz kačamak, poparu i proju još jedno jelo koje vraća u detinjstvo
Recept za starinsko jelo spremljeno na tradicionalan način
SELJAČKA PITA SA MESOM OD KUPOVNIH KORA: Starinski recept za najukusniji obrok koji se može zamisliti
Seljačka pita sa mesom pravi se brzo, nije komplikovana, ali je zato preukusna za jelo
DVA BRZA I ZDRAVA RECEPTA Posne poslastice sa medom, gotove za deset minuta, svi će ih OBOŽAVATI!
Bliži se kraj Vaskršnjeg posta. Cvetna nedelja je u toku i već se oseća radost Vaskrsa. danas donosimo dva brza i zdrava recepta da se zasladite.
3 STARINSKA JELA OD KOPRIVE: Srbi su vekovima verovali da JAČAJU TELO u proleće i da obavezno treba da se nađu na stolu
Kopriva u Srbiji ima status maltene svete biljke, dok naši stari obožavaju jela koja u sebi sadrže ovu biljku
ZDRAVA I UKUSNA Posna čorba od KOPRIVE, naberete je i za čas napravite ovo ODLIČNO jelo!
Posna čorba od kopriva je ukusno i zdravo jelo koje možete lako pripremiti, pogotovu što je sada vreme kada kopriva može lako da se pronađe i nabere, a veoma je bogata vitaminima.
Komentari(1)
Дакле сита се налупа ова иѕ Етнографског....Па Неманјици су имали кухинју какву нико у Европи није имао...И ста реце...Срби су имали само репу а онда после Другог светског рата уѕели од Босанаца и Личана...Дал она има појма о ономе што прича...Наравно да су се кухиње мешале...и Турци су преузели готово све од Персијанаца и Грка...па данас ни то не признају...Персијанци су узели од Хиндуса...и тако то природно иде...Али да Срби ништа немају...јад и беда од стручњака...