SVETSKI KUVARI I STRUČNJACI NAPRAVILI LISTU 10 NAJGORIH SRPSKIH JELA Šokiraćete se kada vidite koji specijalitet im se nije dopao, tu su i podvarak i pihtije
Poznati gastronomski sajt "Taste Atlas" koji se bavi istraživanjem najpopularnijih jela u svim zemljama sveta, kao i njihovim ocenjivanjem, dao je negativne ocene našim najpoznatijim specijalitetima.

Iako se Srbi ponose svojim tradicionalnim specijalitetima kao što su sarma, čvarci, podvarak, pa i pihtije, čini se da ona nisu po ukusu profesionalaca. Poznati gastronomski sajt "Taste Atlas" koji se bavi istraživanjem najpopularnijih jela u svim zemljama sveta, kao i njihovim ocenjivanjem, dao je negativne ocene našim najpoznatijim specijalitetima.
Možda vas zanima:

SVETSKI KUVARI NAPRAVILI LISTU 10 NAJGORIH SRPSKIH JELA i udarili nam na ponos, jedno nacionalno jelo je najgore prošlo!
Poznato je da stranci vole srpsku kuhinju, ali da je ono što najčešće zameraju - to što je previše "jaka i kalorična", ali čini se da nemaju razumevanja i za kombinaciju ukusa koju mi ovde obožavamo. Po mišljenju svetskih kuvara, ovo su najgora jela koja se tradicionalno spremaju u Srbiji!

JELO KOJE SU U JUGOSLAVIJI MNOGO OBOŽAVALI Ovo je najbolji recept za posne pihtije, nećete moći da im odolite
U svakom slučaju, veoma je ukusan, a ovaj recept je veoma jednostavan za pripremu.
Evo kojih 10 srpskih jela su po mišljenju profesionalaca najgora, krenuvši od najmanje "loših":
10. Podvarak
Podvarak se pravi od kiselog kupusa, crnog i belog luka, sa mesom (svinjetina i slanina) ili bez. Tradicionalno se priprema i jede tokom kasne jeseni i zime (kada se ukesili kupus). Mnogi Srbi veruju da ima još bolji ukus ako se podgreje sledećeg dana, a neki čak ga koriste kao lek za mamurluk zbog kiselog ukusa i poveće količine belog luka.
9. Čvarci

Čvarci se prave od svinjetine, to su komadići mesa isečenog na kockice koji se prže u sopstvenoj masnoći dok se ne istope. Tokom kuvanja, neophodno ih je često mešati, a neretko se dodaje i mleko kako bi dobili boju karamela. Naravno, dodaje se so (što više, to bolje), a u nekim krajevima se dodaju i beli ili crni luk. Obično prave u kasnu jesen ili zimu, često tokom svinjokolja, a jedu se kao predjelo, uz hleb, kajmak, luk i, nezaobilanu, rakiju.
8. Proja ili projara
Proja je vrsta pogače koja se pravi od mešavine kukuruznog brašna, soli i vode. Čim se u ovo jelo doda mleko, umućena jaja, puter ili ulje, to više nije kukuruzni hleb, već vrsta pogače ili pite koja se zove projara. Nakon što se ispeče, proja se obično seče na kocke i služi topla. Trebalo bi da bude hrskava sa svih strana, a pošto je malo suva, preporuka je da se jede sa sirom, jogurtom, pavlakom, pasuljem, kiselim kupusom, sarmom ili čvarcima.
7. Svadbarski kupus
Nema svadbe pod šatrom bez svadbarskog kupusa! To je tradicionalno jelo koje se sastoji od kiselog kupusa, luka, paprike, lovorovog lista, bibera i mesa (svinjetina, teletina, jagnjetina i slanina). Poznat je po tome što se jako dugo sprema, lagano se krčka u zemljanoj posudi po nekoliko sati. Smatra se da što se duže kuva, to će imati bolji ukus, posebno ako se ponovo zagreje sledećeg dana.
6. Srpska salata
Srpska salata je zapravo malo siromašnija šopska salata koja se pravi od paradajza, krastavca, sirove ili pečene paprike, luka i slanog sira. Srpska salata je skoro potpuno ista, ali bez sira. Povrće se pomeša, zatim začini solju i biberom i pre služenja samo malo pokapa uljem i sirćetom. Ova salata je posebno popularna leti.
5. Riblja čorba
Riblja čorba se najčešće služi na posnim slavama, to je tradicionalno jelo koje se nekada kuvalo u velikom kotlu na otvorenoj vatri. Obično se pravi od raznih slatkovodnih riba kao što su som, štuka i šaran, a od začina je krcata mlevenom crvenom paprikom. Često služi sa domaćim rezancima.
4. Popara

Popara, balkanska verzija kaše od hleba, možda je najprakrtičnije jelo koje se sprema kada imamo višak starog hleba, a ne bismo da pravimo prženice. Jede se u mnogim zemljama širom regiona, pa tako postoji mnogo različitih načina pripreme. Dva ključna sastojka su hleb, isečen na kockice ili iseckan na manje komade, i tečnost, obično mleko ili voda. Tečnost se obično meša sa puterom, biljnim uljem ili svinjskom mašću kako bi jelo bilo što kaloričnije i obezbedilo potrebnu energiju.
3. Slatko
Slatko najviše podseća na kandirano voće. Pravi se od voća koje je ukuvano u šećeru tako da se napravi sirup. Može da se sprema sa raznim vrstama voća kao što su dunje, kore lubenice, trešnje, maline, jagode, kupine, smokve, grožđe, šljive, suve šljive, pa čak i latice ruže, dok se sirupi na bazi šećera često začine vanilom, limunomovim sokom, cimetom ili karanfilićem. Slatko je znak je gostoprimstva koje se tradicionalno nudi kao topla dobrodošlica gostima. Uvek se servira u malim staklenim činijama i gosti po običaju treba da uživaju samo u kašičici ovog kandiranog voća.
2. Nasuvo ili rezanci sa makom
Omiljeni vojvođanski specijalitet, koji se tamo zove nasuvo, su jednostavni rezanci s dodatkom maka. Prave od široke, tanke testenine koja je prelivena ogromnim količinama rastopljenog putera i posuta makom i šećerom. Nekada se smatralo bogatim i ukusnim obrokom, a danas predstavlja jeftino, ali omiljeno jelo.
1. Pihtije

Pihtije su srpsko jelo koje se pravi od svinjskih iznutrica in delova kao što su glava ili papci. Meso se kuva zajedno sa biberom, crnim lukom, šargarepom i lovorovim listom dok ne postane toliko mekano da se odvaja od kostiju. Zajedno sa masnom tečnošću u kojoj se kuvalo, meso se stavlja u činije ili plehove, pa se ostavi da se ohladi i stegne aspik. Ovaj žele od mesa se služi narezan na kocke kao predjelo, uz hladno kiselo povrće i čašicu rakije.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:

Ovaj recept za bakin kolač je star 50 godina! Pravio se samo u Jugi, otkriven i tajni sastojak
Pravi se brzo uz najjednostavnije sastojke.

Lepinje iz Crne Bare kod Bogatića: Pogače pečene pod peskom i crepuljom
U selu Crna Bara, na obali Drine, žene su nekada svakodnevno mesile tanke lepinje koje su se pekle zakopane u žar, prekrivene peskom i crepuljom. Ova drevna tehnika, danas gotovo zaboravljena, bila je osnova ishrane mačvanske ravnice.

Recept za posne čupavce: Još su sočniji i ukusniji, a zahvaljujući 1 triku čak 5 dana mogu ostati sveži
Još su sočniji i ukusniji, a zahvaljujući 1 triku čak 5 dana mogu ostati svež

Zapečena kaša iz sela Vina kod Negotina: Doručak od tri sastojka koji hrani dušu
U selima Timočke Krajine, zapečena kaša je nekada bila omiljeni doručak težaka. Pravljena od krompira, crnog luka i kukuruznog brašna, jednostavna je, ali zasitna, i pečena do zlatne hrskavosti u zemljanoj posudi. Danas je gotovo zaboravljena, ali još uvek se sprema u nekoliko domaćinstava u okolini Negotina.

Ovaj aromatični pasulj kida koliko je dobar! Stigao pravo iz bakinje kuhinje, spoj sastojaka je fantazija
Priprema je jednostavna, a rezultat je jelo koje će vas podsetiti na bakinu kuhinju.
PA NE VODI SE RAT PROTIV BILO KOJE ZEMLJE A U OVOM SLUCAJU SRBIJE SAMO BOMBAMA ...I OVO JE RAT...KAO STO JE BIO RAT KADA 90TIH NISU DOZVOLILI SRBIMA DA BILO STA IZ SVETA KULTURE I UMETNOSTI UDJE U SRBIJU....OVAJ VAS TEKST JE TAKODJE DEO RATA PROTIV SRPSKOG NACINA ZIVOTA I KULTURE. JEDNOG DANA KAD ITALIJA BUDE DOBILA PO NOSU ICI CE SLICNI TEKSTOVI U KOJIMA CE SE RUGATI SVIMA VAMA KOJI SMRLDJIVU SIROTINJSKU PALACHINKU ZVANU PIZZA SMATRATE HRANOM ZA LJUDE