Da li znate koja je slanina bolja za organizam?
Koju slaninu vi najviše volite da jedete?
Lekari su saglasni, zahvaljujući brojnim sastojcima, ova poprilično masna hrana zapravo pozitivno deluje na naš organizam, naravno, ukoliko se uzima umereno.
Ako volite da jedete slaninu, sigurno vam je dosta stručnjaka koji kažu da ovoj namirnici ne treba da priđete ni blizu.
Nekako je vremenom slaninica svrstana u „lošu“ hranu, ali prema rečima stručnjaka, nije baš sasvim tako, jer ova namirnica ima i loših, ali i dobrih strana.
Možda vas zanima:
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
Suva drva i suši se malo duže, ali zato je i slađe: Goran ima svoj biznis od kog polazi voda na usta, proizvodi od "moravki" obilaze Srbiju
Goran Bojović iz čačanskog sela Brezovice nastavlja tradiciju sušenja mesa na način koji su radili njegovi preci. Kada je post završen, njegovi suhomesnati proizvodi postaju omiljeni delikatesi na trpezama širom Srbije, a Goran je poznat po svom radu sa autohtonom rasom svinja „Moravke”.
Možda vas zanima:
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
Suva drva i suši se malo duže, ali zato je i slađe: Goran ima svoj biznis od kog polazi voda na usta, proizvodi od "moravki" obilaze Srbiju
Goran Bojović iz čačanskog sela Brezovice nastavlja tradiciju sušenja mesa na način koji su radili njegovi preci. Kada je post završen, njegovi suhomesnati proizvodi postaju omiljeni delikatesi na trpezama širom Srbije, a Goran je poznat po svom radu sa autohtonom rasom svinja „Moravke”.
Možda vas zanima:
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
Suva drva i suši se malo duže, ali zato je i slađe: Goran ima svoj biznis od kog polazi voda na usta, proizvodi od "moravki" obilaze Srbiju
Goran Bojović iz čačanskog sela Brezovice nastavlja tradiciju sušenja mesa na način koji su radili njegovi preci. Kada je post završen, njegovi suhomesnati proizvodi postaju omiljeni delikatesi na trpezama širom Srbije, a Goran je poznat po svom radu sa autohtonom rasom svinja „Moravke”.
Lekari su saglasni, zahvaljujući brojnim sastojcima, ova poprilično masna hrana zapravo pozitivno deluje na naš organizam, naravno, ukoliko se uzima umereno.
Naučnici i lekari kažu da je optimalno da pojedete 20-30 grama slanine dnevno, ne više. Tako ćete podići energiju, opskrbiti telo vitaminima i drugim korisnim hranljivim materijama.
Šta sadrži slanina:
- vitamine rastvorljive u mastima, uključujući A, D, E
- esencijalne aminokiseline – linolensku, stearinsku, palmitinsku i druge
- nezasićene i zasićene masne kiseline
- minerale u tragovima (cink, natrijum, kalcijum i selen)
Koja je bolja za organizam, dimljena ili barena?
Nedavno su naučnici otkrili da dimljena slanina zadržava sve korisne supstance svinjskog mesa. Odnosno, čak i nakon toplotne obrade, nutrijenti se uopšte ne gube. Takođe, nakon dimljenja se ne menja ni količina kalorija – 700-740 kcal na 100 g.
S druge strane, u barenoj takođe nema nekih većih izmena u sastavu nakon termičke obrade. Razlika je što je ova slanina obično masnija, jer se takvo meso bira za ovu vrstu obrade. U tom smislu, barena slanina može biti štetnija, kažu lekari i napominju da zapravo najveći problem, a koji važi za sve prerađevine, jesu nitrati, odnosno pojačivači ukusa koji se dodaju namirnicama.
Evo šta možete da očekujete ako jedete slaninu i šta je važno da znate.
Unosite dosta soli
Slanina sadrži dosta soli, što ne znači da ne treba uopšte da je jedete, već da to imate na umu, kako biste obratili pažnju i na količinu. U četiri nešto deblja parčića slanine nalazi se, u proseku, oko 880 miligrama natrijuma, što je oko 40 odsto preporučenog dnevnog unosa za odrasle.
Preteran unos soli povećava rizik od srčanih bolesti, oštećenja bubrega, kao i osteoporoze.
Unećete vitamine i minerale
Slanina nije samo mast, kako mnogi misle. Ona, zapravo, sadrži i pristojnu količinu vitamina i minerala, i ako je deo dobro izbalansirane ishrane, pomoći će vam da unesete potrebne nutrijente.
Slaninica je, kao i mnogi mesni proizvodi, dobar izvor vitamina B, koji su važni za funkcionisanje ćelija i pomažu da se hrana pretvori u energiju.
Osim toga, sadrži i fosfor i selen, od čega prvi pomaže bubrezima da filtriraju toksine, jača kosti i zube, a drugi obezbeđuje telu antioksidante koji pomažu u ublažavanju uticaja slobodnih radikala na ćelije. U slanini ima i kalijuma, koji je, između ostalog, značajan za kosti i mišiće, ali i kardiovaskularno zdravlje.
Unosite nitrate
Nitrati su supstance koje se sastoje od kiseonika i azota i prirodno se nalaze u nekim namirnicama i ljudskom telu. Međutim, nekim namirnicama se i dodaju da bi duže trajale, a kada se zagreju, menjaju sastav i postaju potencijalno loše po zdravlje.
Pazite na zasićene masti
Kada pojedete četiri deblje rezana parčića slanine, unećete oko osam grama zasićenih masti, što je otprilike 40 odsto preporučene dnevne doze. Ova vrsta masti povećava rizik od srčanih bolesti, pa zato nije baš pametno da slaninicu jedete previše često.
Sadrži i zdrave masti
S druge strane, slanina sadrži i zdravije masti – oko polovine su mononezasićene masti, a polovina od toga dolazi iz oleinske kiseline, koja je dobra za srce. Još 10 odsto masti u slanini su polinezasićene masti, kje uključuju omega-3 masne kiseline.
Krstarica
Recept star vekovima: Posna sarma sa Hilandara kraljica je svake slavske trpeze
Kako je sezona slava stigla, domaćice se sve više trude da na stolu imaju najbolje specijalitete za svoje goste
RECEPT ZA STARINSKE OBLANDE: Prave se od samo 4 sastojaka, a ukus je neodoljiv
Jednostavni kolači često su oni koji i osvajaju srca mnogih, a ova seljačka ali ukusna oblanda je pravi primer.
Zaboravljeni recept koji su naše bake znale napamet: Specijalitet s juga Srbije prste da poližete
Ovu pitu sa juga Srbije morate da napravite.
OVO JE ZAPRAVO RECEPT ZA PRAVU RUSKU SALATU: Jedan sastojak je drastično razlikuje od one koju mi pravimo
Po čemu se razlikuje ruska salta koju prave Rusi, od one koju smo mi navikli da pravimo
Ovo je najzdraviji doručak za creva na svetu! Probava se odmah pokreće, lako se vari, sve se iščisti za par sati
Palenta se pravi od kukuruznog griza i, osim što je jednostavna za pripremu, bogata je brojnim hranljivim materijama
Komentari(0)