Da li znate koja je slanina bolja za organizam?
Koju slaninu vi najviše volite da jedete?
Lekari su saglasni, zahvaljujući brojnim sastojcima, ova poprilično masna hrana zapravo pozitivno deluje na naš organizam, naravno, ukoliko se uzima umereno.
Ako volite da jedete slaninu, sigurno vam je dosta stručnjaka koji kažu da ovoj namirnici ne treba da priđete ni blizu.
Nekako je vremenom slaninica svrstana u „lošu“ hranu, ali prema rečima stručnjaka, nije baš sasvim tako, jer ova namirnica ima i loših, ali i dobrih strana.
Možda vas zanima:
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
Suva drva i suši se malo duže, ali zato je i slađe: Goran ima svoj biznis od kog polazi voda na usta, proizvodi od "moravki" obilaze Srbiju
Goran Bojović iz čačanskog sela Brezovice nastavlja tradiciju sušenja mesa na način koji su radili njegovi preci. Kada je post završen, njegovi suhomesnati proizvodi postaju omiljeni delikatesi na trpezama širom Srbije, a Goran je poznat po svom radu sa autohtonom rasom svinja „Moravke”.
Možda vas zanima:
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
Suva drva i suši se malo duže, ali zato je i slađe: Goran ima svoj biznis od kog polazi voda na usta, proizvodi od "moravki" obilaze Srbiju
Goran Bojović iz čačanskog sela Brezovice nastavlja tradiciju sušenja mesa na način koji su radili njegovi preci. Kada je post završen, njegovi suhomesnati proizvodi postaju omiljeni delikatesi na trpezama širom Srbije, a Goran je poznat po svom radu sa autohtonom rasom svinja „Moravke”.
Možda vas zanima:
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
Suva drva i suši se malo duže, ali zato je i slađe: Goran ima svoj biznis od kog polazi voda na usta, proizvodi od "moravki" obilaze Srbiju
Goran Bojović iz čačanskog sela Brezovice nastavlja tradiciju sušenja mesa na način koji su radili njegovi preci. Kada je post završen, njegovi suhomesnati proizvodi postaju omiljeni delikatesi na trpezama širom Srbije, a Goran je poznat po svom radu sa autohtonom rasom svinja „Moravke”.
Lekari su saglasni, zahvaljujući brojnim sastojcima, ova poprilično masna hrana zapravo pozitivno deluje na naš organizam, naravno, ukoliko se uzima umereno.
Naučnici i lekari kažu da je optimalno da pojedete 20-30 grama slanine dnevno, ne više. Tako ćete podići energiju, opskrbiti telo vitaminima i drugim korisnim hranljivim materijama.
Šta sadrži slanina:
- vitamine rastvorljive u mastima, uključujući A, D, E
- esencijalne aminokiseline – linolensku, stearinsku, palmitinsku i druge
- nezasićene i zasićene masne kiseline
- minerale u tragovima (cink, natrijum, kalcijum i selen)
Koja je bolja za organizam, dimljena ili barena?
Nedavno su naučnici otkrili da dimljena slanina zadržava sve korisne supstance svinjskog mesa. Odnosno, čak i nakon toplotne obrade, nutrijenti se uopšte ne gube. Takođe, nakon dimljenja se ne menja ni količina kalorija – 700-740 kcal na 100 g.
S druge strane, u barenoj takođe nema nekih većih izmena u sastavu nakon termičke obrade. Razlika je što je ova slanina obično masnija, jer se takvo meso bira za ovu vrstu obrade. U tom smislu, barena slanina može biti štetnija, kažu lekari i napominju da zapravo najveći problem, a koji važi za sve prerađevine, jesu nitrati, odnosno pojačivači ukusa koji se dodaju namirnicama.
Evo šta možete da očekujete ako jedete slaninu i šta je važno da znate.
Unosite dosta soli
Slanina sadrži dosta soli, što ne znači da ne treba uopšte da je jedete, već da to imate na umu, kako biste obratili pažnju i na količinu. U četiri nešto deblja parčića slanine nalazi se, u proseku, oko 880 miligrama natrijuma, što je oko 40 odsto preporučenog dnevnog unosa za odrasle.
Preteran unos soli povećava rizik od srčanih bolesti, oštećenja bubrega, kao i osteoporoze.
Unećete vitamine i minerale
Slanina nije samo mast, kako mnogi misle. Ona, zapravo, sadrži i pristojnu količinu vitamina i minerala, i ako je deo dobro izbalansirane ishrane, pomoći će vam da unesete potrebne nutrijente.
Slaninica je, kao i mnogi mesni proizvodi, dobar izvor vitamina B, koji su važni za funkcionisanje ćelija i pomažu da se hrana pretvori u energiju.
Osim toga, sadrži i fosfor i selen, od čega prvi pomaže bubrezima da filtriraju toksine, jača kosti i zube, a drugi obezbeđuje telu antioksidante koji pomažu u ublažavanju uticaja slobodnih radikala na ćelije. U slanini ima i kalijuma, koji je, između ostalog, značajan za kosti i mišiće, ali i kardiovaskularno zdravlje.
Unosite nitrate
Nitrati su supstance koje se sastoje od kiseonika i azota i prirodno se nalaze u nekim namirnicama i ljudskom telu. Međutim, nekim namirnicama se i dodaju da bi duže trajale, a kada se zagreju, menjaju sastav i postaju potencijalno loše po zdravlje.
Pazite na zasićene masti
Kada pojedete četiri deblje rezana parčića slanine, unećete oko osam grama zasićenih masti, što je otprilike 40 odsto preporučene dnevne doze. Ova vrsta masti povećava rizik od srčanih bolesti, pa zato nije baš pametno da slaninicu jedete previše često.
Sadrži i zdrave masti
S druge strane, slanina sadrži i zdravije masti – oko polovine su mononezasićene masti, a polovina od toga dolazi iz oleinske kiseline, koja je dobra za srce. Još 10 odsto masti u slanini su polinezasićene masti, kje uključuju omega-3 masne kiseline.
Krstarica
NAJJEDNOSTAVIJI POSNI KOLAČ IZ JUGOSLAVIJE: Džem, cimet i kakao - jeftin, a ukusan (RECEPT)
Najjednostaviji posni kolač sa džemom, cimetom i kakaom iz Jugoslavije koji su sve žene pravile jer je jeftin i ukusan
Vranjanska samsa – kako se pravi kraljica pita juga Srbije
U srcu juga Srbije, u Vranju, rađa se jedno od najmirisnijih jela tradicionalne kuhinje – vranjanska samsa. Hrskava pita punjena sitno seckanim mesom i začinima nije samo ukusno jelo, već i deo identiteta ovog kraja.
NAJJEDNOSTAVNIJI POSNI KOLAČ KOJI MOŽETE SPREMITI: Najsočnije zadovoljstvo sa višnjom koje postoji (MERA NA ŠOLJE)
Recept za posni kolač od višnje koji uspeva svakome
Zlatni zalogaji iz šume – stari recepti sa lisičarkama
Kad krošnje zazelene, a mahovina se ovlaži od prvih letnjih kiša, šume Srbije ožive zlatnim kapicama lisičarki. Aromatične, hranljive i nežne, ove pečurke vekovima su obogaćivale trpeze, spajajući ukus prirode sa toplinom doma.
SRPSKE DOMAĆICE PRAVE NAJUKUSNIJI STARINSKI KOLAČ: Oblande sa orasima - svaka žena napamet zna recept
Srpske domaćice prave najukusniji starinski kolač, a to su oblande sa orasima i svaka žena napamet zna recept
Komentari(0)