Čorba od koprive i korena celera: Stari prolećni lek iz centralne Srbije
U selima oko Gruže, Jagodine i Kruševca, proleće nije počinjalo bez čorbe od prve koprive i korena celera. Lagana, okrepljujuća i bogata mineralima, ova čorba je bila prirodni lek posle duge zime.
U tradicionalnoj srpskoj kuhinji, proleće nije bilo vreme za tešku hranu. Nakon zime provedene uz masna jela i suvo meso, domaćice su znale da je potrebno „očistiti krv“ i ojačati telo. Zato su u martu i aprilu, kada se priroda tek budi, kuvale čorbu od koprive i korena celera – jednostavno, posno i lekovito jelo koje se jelo za okrepljenje, ne iz uživanja.
Kopriva i celer – prirodni prolećni savez
Kopriva je bila prva biljka koju su žene brale čim sneg spadne.
Možda vas zanima:
Recept za „poparu na vodi“ – sirotinjski doručak koji je skoro nestao
Popara na vodi bila je tipičan doručak u najsiromašnijim kućama 19. i početkom 20. veka. Za razliku od klasične popare sa mlekom ili sirom, pravila se samo od hleba, masti i tople vode. Danas se gotovo nigde ne priprema, a nosi snažan miris prošlih vremena kada je hrana morala da bude jednostavna, a da ipak zasiti.
Srpski recept koji se zaboravlja: Kako se pravila pasulj-čorba “na tihoj vatri” u glinenom loncu
Zaboravljeni ukus domaće kuhinje koji vraća miris detinjstva i toplinu ognjišta
Možda vas zanima:
Recept za „poparu na vodi“ – sirotinjski doručak koji je skoro nestao
Popara na vodi bila je tipičan doručak u najsiromašnijim kućama 19. i početkom 20. veka. Za razliku od klasične popare sa mlekom ili sirom, pravila se samo od hleba, masti i tople vode. Danas se gotovo nigde ne priprema, a nosi snažan miris prošlih vremena kada je hrana morala da bude jednostavna, a da ipak zasiti.
Srpski recept koji se zaboravlja: Kako se pravila pasulj-čorba “na tihoj vatri” u glinenom loncu
Zaboravljeni ukus domaće kuhinje koji vraća miris detinjstva i toplinu ognjišta
Možda vas zanima:
Recept za „poparu na vodi“ – sirotinjski doručak koji je skoro nestao
Popara na vodi bila je tipičan doručak u najsiromašnijim kućama 19. i početkom 20. veka. Za razliku od klasične popare sa mlekom ili sirom, pravila se samo od hleba, masti i tople vode. Danas se gotovo nigde ne priprema, a nosi snažan miris prošlih vremena kada je hrana morala da bude jednostavna, a da ipak zasiti.
Srpski recept koji se zaboravlja: Kako se pravila pasulj-čorba “na tihoj vatri” u glinenom loncu
Zaboravljeni ukus domaće kuhinje koji vraća miris detinjstva i toplinu ognjišta
Možda vas zanima:
Recept za „poparu na vodi“ – sirotinjski doručak koji je skoro nestao
Popara na vodi bila je tipičan doručak u najsiromašnijim kućama 19. i početkom 20. veka. Za razliku od klasične popare sa mlekom ili sirom, pravila se samo od hleba, masti i tople vode. Danas se gotovo nigde ne priprema, a nosi snažan miris prošlih vremena kada je hrana morala da bude jednostavna, a da ipak zasiti.
Srpski recept koji se zaboravlja: Kako se pravila pasulj-čorba “na tihoj vatri” u glinenom loncu
Zaboravljeni ukus domaće kuhinje koji vraća miris detinjstva i toplinu ognjišta
Koren celera, sa svojim snažnim aromatičnim svojstvima, dodavao je čorbi ton svežine i snage.
Zajedno, ove dve biljke činile su jelo koje nije bilo teško, ali je hranilo svaki deo organizma.
Čorba se kuvala bez mnogo dodataka – jer su naši preci verovali da prolećni lek treba da bude jednostavan, da priroda kaže svoje, a ne da se prekriva začinima.
Kako se pripremala čorba od koprive i korena celera
Domaćice bi prve koprive brale pažljivo, s rukavicama ili prebirući prstima naviknutim na žarenje.
Celer bi se vadio iz zemlje ili koristio osušeni iz podruma.
Za pripremu je bilo potrebno:
- šaka mlade koprive,
- jedan manji koren celera,
- voda, so, kašika brašna, i kap ulja ili masti – ako se ne posti.
Kopriva se kratko blanšira da izgubi jačinu, dok se celer seče na tanke trake i kuva dok ne omekša.
Na kraju se priprema lagana zaprška – voda sa brašnom i kašičicom ulja – koja se samo blago umeša da čorba dobije gustinu.
Sve zajedno ostavi se da „proključa jedanput“ – jer, kako su govorili stari, „prolećni lek ne treba kuvati, nego pustiti da se sam kaže.“
Kada se jela čorba
Čorba od koprive i celera bila je obavezna za:
- prvi veliki post,
- prve radove na njivi,
- dane kada su se deca budila umorna, a stariji žalili na „tešku krv“.
U mnogim domaćinstvima, prva porcija ove čorbe služena je bez hleba – da telo oseti biljke, bez ometanja.
Zašto se danas retko sprema
Nestajanjem običaja sezonskog branja kopriva, zaboravilo se i na ovu čorbu.
Kopriva se sve više vezuje samo za čajeve i dodatke ishrani, dok se u modernoj kuhinji gubi ona jednostavna, lekovita verzija iz sela.
Ipak, lako se može vratiti.
Jer u samo nekoliko šaka koprive i jednom korenu celera krije se ukus pravog proleća – čist, okrepljujuć, zdrav.
Slavica otkrila starinski recept za najbolji pinđur: Njena porodica ga tamani, a obožavaćete ga i vi
Porodica Rokvić i ove godine spremno dočekuje zimu.
Majstorski burek prste da poližete: Starinski recept kojem niko ne može da odoli, obožavaće ga i najveći gurmani
Ukoliko probate ovaj recept pekara vam više neće pasti na pamet.
Proces pravljenja duvan čvaraka: korak po korak do užičkog blaga
Među svim specijalitetima od mesa, jedno jelo zauzima posebno mesto u srcima gurmana – duvan čvarci. Ovaj užički specijalitet odavno je postao simbol tradicije, a zbog svog ukusa i posebnog načina pripreme proglašen je i zaštićenim proizvodom sa geografskim poreklom.
Najlepša poslastica za početak jeseni: Kolač sa šljivama gotov za tren oka, miriše na detinjstvo
Umutite jaja sa šećerom dok smesa ne postane svetlije žuta
Kako se sprema varivo od koprive: zdravo jelo naših baka
Kopriva, biljka koju mnogi smatraju korovom, vekovima je bila dragocen sastojak srpske kuhinje i narodne medicine. U rano proleće, dok priroda tek buja, mladi listovi koprive pretvarali su se u ukusno varivo koje je hranilo i jačalo organizam. Ovo starinsko jelo danas se vraća na trpeze kao simbol zdrave i jednostavne ishrane.
Komentari(0)