Stara jela iz Timoka: Kako se pravi čorba od gloginja – zaboravljena poslastica sa istoka Srbije
Na obroncima Stare planine, žene su nekada kuvane gloginje pretvarale u okrepljujuću čorbu – lekovito, slatko-kiselo jelo koje danas gotovo niko ne pravi.
U selima oko Knjaževca i Zaječara, u vreme kada se svaka biljka znala po imenu i svaka bobica po svojstvu, jesen nije mogla da prođe bez čorbe od gloginja. Ovo neobično jelo, na granici između čorbe i kompota, služilo je kao okrepljenje nakon napornog dana, posebno za decu, trudnice i stare. Danas se gotovo zaboravilo, ali vreme je da ga vratimo na trpezu – zbog ukusa, tradicije i zdravlja.
Voće koje leči i hrani
Gloginja, ili divlji glog, poznat je po svojim lekovitim svojstvima – snižava pritisak, umiruje srce, jača imunitet. Nekada, u vreme kad apoteke nisu bile dostupne, glog se koristio u svakodnevnoj ishrani.
Možda vas zanima:
SRPSKA BELA MAGIJA: Zašto se bostilj u Vranju kuvao bez vode i kako je postao prirodni lek za kašalj i anemiju
U južnoj Srbiji, šljiva nije samo voće za rakiju. Otkrivamo Bostilj – starinski pekmez sa juga, koji je nastao u Vranju. Ovo "crno zlato" se kuvalo u posebnim kazanima bez kapi vode i šećera, što ga čini prirodnim koncentratom gvožđa i eliksirom za imunitet, daleko boljim od svih uvoznih proizvoda.
HRANA KOЈA LEČI: Zašto su čačanski kiseli krastavci lekovitiji od ostalih i tajna sporog kiseljenja
Čačak je poznat po svojoj zimnici, a čačanski kiseli krastavci su poseban delikates. Otkrivamo zašto se baš ovi krastavci smatraju probiotičkom bombom i kako ih proces sporog kiseljenja u salamuri bez sirćeta čini neuporedivo zdravijim od industrijskih proizvoda.
Možda vas zanima:
SRPSKA BELA MAGIJA: Zašto se bostilj u Vranju kuvao bez vode i kako je postao prirodni lek za kašalj i anemiju
U južnoj Srbiji, šljiva nije samo voće za rakiju. Otkrivamo Bostilj – starinski pekmez sa juga, koji je nastao u Vranju. Ovo "crno zlato" se kuvalo u posebnim kazanima bez kapi vode i šećera, što ga čini prirodnim koncentratom gvožđa i eliksirom za imunitet, daleko boljim od svih uvoznih proizvoda.
HRANA KOЈA LEČI: Zašto su čačanski kiseli krastavci lekovitiji od ostalih i tajna sporog kiseljenja
Čačak je poznat po svojoj zimnici, a čačanski kiseli krastavci su poseban delikates. Otkrivamo zašto se baš ovi krastavci smatraju probiotičkom bombom i kako ih proces sporog kiseljenja u salamuri bez sirćeta čini neuporedivo zdravijim od industrijskih proizvoda.
Možda vas zanima:
SRPSKA BELA MAGIJA: Zašto se bostilj u Vranju kuvao bez vode i kako je postao prirodni lek za kašalj i anemiju
U južnoj Srbiji, šljiva nije samo voće za rakiju. Otkrivamo Bostilj – starinski pekmez sa juga, koji je nastao u Vranju. Ovo "crno zlato" se kuvalo u posebnim kazanima bez kapi vode i šećera, što ga čini prirodnim koncentratom gvožđa i eliksirom za imunitet, daleko boljim od svih uvoznih proizvoda.
HRANA KOЈA LEČI: Zašto su čačanski kiseli krastavci lekovitiji od ostalih i tajna sporog kiseljenja
Čačak je poznat po svojoj zimnici, a čačanski kiseli krastavci su poseban delikates. Otkrivamo zašto se baš ovi krastavci smatraju probiotičkom bombom i kako ih proces sporog kiseljenja u salamuri bez sirćeta čini neuporedivo zdravijim od industrijskih proizvoda.
Ali ne samo u čajevima i tinkturama – od plodova gloga kuvala se čorba. Čorba se nije pravila često – samo kada glog omekša, najčešće krajem oktobra, posle prvog mraza. Tada voće gubi gorčinu i postaje prijatno kiselo-slatko.
Recept star vekovima: kako su to radile naše prabake
Sastojci:
- 2 šolje zrelih gloginja (oprane i očišćene od drški)
- 2 srednja krompira
- 1 glavica crnog luka
- šaka suvih šljiva ili jabuka
- 1 kašika domaćeg meda (ili šećera)
- prstohvat soli
- voda
Priprema:
U lonac sipati malo ulja, propržiti sitno seckan luk dok ne omekša.
Dodati oguljen krompir isečen na kockice, i naliti vodom da ogrezne.
Kada krompir omekša, ubaciti gloginje i suvo voće.
Kuvati još 15 minuta, pa dodati kašiku meda i prstohvat soli.
Po želji, čorba može da se zgusne brašnom ili da ostane ređa, kao slatko-kisela supa.
Jelo se služilo toplo, najčešće uz parče hleba ili pečenu pogaču, a u pojedinim selima se posipalo i pečenim susamom.
Simbol zdravlja i blagosti
U narodnoj tradiciji istočne Srbije, glog se vezivao za zdravlje, zaštitu i „smirenje duše“. Verovalo se da čorba od gloginja "umiruje srce i briše brige", i često se služila u dane posta, ali i kada neko u porodici „nije bio svoj“.
Postojalo je i verovanje da domaćica koja zna da skuva dobru čorbu od gloginja ima "meku ruku" i donosi mir u kuću.
Zašto je zaboravljena?
Modernizacija, napuštanje sela i sve manja upotreba divljeg voća doveli su do toga da se glog danas retko bere, a još ređe kuva. Mlade generacije ga često ne razlikuju od trnja, a njegov ukus je mnogima stran.
Ipak, u nekim selima kao što su Trgovište, Donja Kamenica i Vina, starije žene još uvek povremeno pripremaju ovo jelo – više iz sećanja nego iz navike. Čorba od gloginja se retko može pronaći čak i u etno restoranima, što je čini još vrednijom za očuvanje.
Povratak jednostavnom ukusu
U eri kada tražimo „superhranu“ i recepte koji kombinuju ukus i zdravlje, čorba od gloginja zaslužuje svoje mesto u savremenoj kuhinji. Jednostavna je, lekovita i ima ono što malo koja savremena supa nudi – dušu naroda koji je umeo da živi u skladu sa prirodom.
Ako vas put nanese na istok Srbije, pitajte starije meštane – možda se neko još uvek seća mirisa ove čorbe, i možda vam otkrije tajnu ukusa koji vredi sačuvati.
SRPSKA BELA MAGIJA: Zašto se bostilj u Vranju kuvao bez vode i kako je postao prirodni lek za kašalj i anemiju
U južnoj Srbiji, šljiva nije samo voće za rakiju. Otkrivamo Bostilj – starinski pekmez sa juga, koji je nastao u Vranju. Ovo "crno zlato" se kuvalo u posebnim kazanima bez kapi vode i šećera, što ga čini prirodnim koncentratom gvožđa i eliksirom za imunitet, daleko boljim od svih uvoznih proizvoda.
Ovako su domaćice pre 70 godina pravile sarmu: Caka je u ovom tajnom sastojku, odmah zapišite recept
Nedavno je jedan recept za sarmu star više od pola veka prilično probudio interesovanje.
HRANA KOЈA LEČI: Zašto su čačanski kiseli krastavci lekovitiji od ostalih i tajna sporog kiseljenja
Čačak je poznat po svojoj zimnici, a čačanski kiseli krastavci su poseban delikates. Otkrivamo zašto se baš ovi krastavci smatraju probiotičkom bombom i kako ih proces sporog kiseljenja u salamuri bez sirćeta čini neuporedivo zdravijim od industrijskih proizvoda.
Starinski recept iz Banata prste da poližete: Spremite mekanu i sočnu bundevaru, ko jednom proba poželeće ponovo
Uživaćete u svakom zalogaju.
KRALJEVSKI KESTEN IZ SRBIЈE: Zašto je pitomi kesten sa Fruške Gore zaboravljen i kako se pravi najzdraviji posni hleb
Dok se Francuzi kunu u kesten, mi smo zaboravili na naše blago! Otkrivamo zašto je pitomi kesten sa Fruške Gore vekovima bio osnova ishrane u siromašnim krajevima. Ovaj zaboravljeni plod je prirodna energetska bomba i jedini sastojak za posni, bezglutenski hleb koji su naše bake mesile.
Komentari(0)