Zaboravljeni specijalitet iz Homolja: Gulaš od koprive koji su čobanice pravile na ognjištu
Starinski posni recept sa Homoljskih planina vraća se u kuhinje kao zdrava i ukusna zamena za mesna jela.
Na padinama Homoljskih planina, gde su zime duge a proleća kratka, žene su vekovima pripremale jednostavna, ali lekovita jela. Među njima, posebno mesto zauzima gulaš od koprive – tradicionalni specijalitet koji je hranio čobane, lečio slabokrvnost i danas se smatra kulinarskim blagom zaboravljene Srbije.
Gulaš bez mesa – hranljiv, posan i lekovit
Dok se danas gulaš gotovo isključivo vezuje za meso, u homoljskim selima se i dalje prepričava kako su ga nekada pravile žene za vreme posta – i to bez ijednog grama mesa. Umesto toga, koristila se mlada kopriva, koja se u aprilu i maju bere u ranim jutarnjim satima, kada je najbogatija vitaminima i gvožđem.
Možda vas zanima:
Ritual dve kašike: Slatko od ružinih latica kao mirisna dobrodošlica
Jedna od najlepših srpskih tradicija krije se u jednostavnoj poslastici – slatku od ružinih latica, simbolu gostoprimstva i topline doma.
Od voćke na prozoru do zimnice na stolu-Kako se pravi najmirisnije slatko od dunja
U starim kućama, miris dunja bio je znak da jesen ulazi u svoj zlatni deo. Teško voće, čvrste kore i prepoznatljive arome, stajalo je na ormarima i prozorima, šireći miris po celoj kući. Kada bi stigao pravi trenutak, domaćice su od njih pravile jedno od najlepših zimskih zadovoljstava – slatko od dunja.
Možda vas zanima:
Ritual dve kašike: Slatko od ružinih latica kao mirisna dobrodošlica
Jedna od najlepših srpskih tradicija krije se u jednostavnoj poslastici – slatku od ružinih latica, simbolu gostoprimstva i topline doma.
Od voćke na prozoru do zimnice na stolu-Kako se pravi najmirisnije slatko od dunja
U starim kućama, miris dunja bio je znak da jesen ulazi u svoj zlatni deo. Teško voće, čvrste kore i prepoznatljive arome, stajalo je na ormarima i prozorima, šireći miris po celoj kući. Kada bi stigao pravi trenutak, domaćice su od njih pravile jedno od najlepših zimskih zadovoljstava – slatko od dunja.
Možda vas zanima:
Ritual dve kašike: Slatko od ružinih latica kao mirisna dobrodošlica
Jedna od najlepših srpskih tradicija krije se u jednostavnoj poslastici – slatku od ružinih latica, simbolu gostoprimstva i topline doma.
Od voćke na prozoru do zimnice na stolu-Kako se pravi najmirisnije slatko od dunja
U starim kućama, miris dunja bio je znak da jesen ulazi u svoj zlatni deo. Teško voće, čvrste kore i prepoznatljive arome, stajalo je na ormarima i prozorima, šireći miris po celoj kući. Kada bi stigao pravi trenutak, domaćice su od njih pravile jedno od najlepših zimskih zadovoljstava – slatko od dunja.
Pored koprive, jelo uključuje samo nekoliko sastojaka: crni i beli luk, krompir, domaće sušene paprike, so i ulje. Sve se kuva dugo, na tihoj vatri, da bi se oslobodili svi ukusi, a jelo zgusnulo do savršene teksture.
Recept iz kamene kuće: kako su to radile naše bake
Sastojci za 4 osobe:
- 2 veće šake sveže koprive (oprane i blanširane)
- 2 glavice crnog luka
- 2 čena belog luka
- 3 srednja krompira
- 1 suva paprika (ili dimljena)
- so, biber, aleva paprika po ukusu
- malo ulja ili domaće masti ako se ne posti
Priprema:
- Na ulju propržiti sitno seckan luk dok ne postane staklast.
- Dodati beli luk, suvu papriku i krompir sečen na kockice.
- Kada krompir počne da omekšava, ubaciti blanširanu i sitno seckanu koprivu.
- Začiniti, naliti vodom da ogrezne i kuvati na laganoj vatri oko 40 minuta.
- Pred kraj kuvanja, po želji dodati malo brašna ili projinog brašna za zgušnjavanje.
Jelo se tradicionalno služilo u zemljanim posudama, uz krišku proje i kvas – domaće piće napravljeno od fermentisanog kukuruznog brašna.
Više od hrane – ritual početka proleća
Gulaš od koprive nije bio samo jelo. U Homolju se verovalo da kopriva ima moć da "pročisti krv" i "otera zimu iz tela". Žene bi, pri prvom branju, govorile: „Da kopriva otera bolest, a zdravlje da ostane s nama“. Branje se uvek obavljalo pažljivo, bez rukavica, jer se verovalo da žarenje jača imunitet.
Čobani bi ovo jelo nosili u drvenim činijama u torbi, a često se delilo sa prolaznicima – u Homolju je to bio znak gostoprimstva.
Zašto se ovo jelo danas retko sprema
Zbog urbanizacije, iseljavanja i promene navika, gulaš od koprive se danas sprema samo u nekoliko domaćinstava u selima oko Žagubice i Krepoljina. Ipak, poslednjih godina, pojedini etno-restorani u istočnoj Srbiji pokušavaju da vrate ovo jelo na trpezu, posebno u vreme posta.
Zanimljivo je da nutricionisti danas potvrđuju lekovitost koprive – bogata je gvožđem, kalcijumom, vitaminima C i A, a ima i protivupalna svojstva. To znači da su naše bake, bez fakulteta i Google-a, znale više nego što mislimo.
Povratak zaboravljenom ukusu
U vremenu kada tragamo za zdravom i autentičnom hranom, gulaš od koprive iz Homolja nudi upravo to – povratak prirodi, jednostavnosti i ukusu koji ima dušu. Možda je vreme da ga vratimo na naše trpeze, baš onako kako su to radile čobanice pre stotinu godina – sa ljubavlju, strpljenjem i poštovanjem prema darovima zemlje.
Pravi se od samo 4 sastojka i očas posla: Starinski isproban recept za slatko od belog grožđa
Za ovaj specijalitet mnogi kažu da je zlato u teglici, a savršeno je uz prvu jutranju kaficu
Recept za slatko od šumskih jagoda – dragocen desert za posebne goste
Pripremano u malim količinama i služeno samo odabranim gostima, ovo slatko i danas nosi miris tradicije i dragocene šumske voćke.
STARE BUGARKE PRAVE NAJUKUSNIJI KOH: Sočan i vazdušast - recept koji sve generacije zapisuju
Stare Bugarke prave najukusniji koh koji je sočan i vazdušast, a recept zapisuju sve generacije
Ritual dve kašike: Slatko od ružinih latica kao mirisna dobrodošlica
Jedna od najlepših srpskih tradicija krije se u jednostavnoj poslastici – slatku od ružinih latica, simbolu gostoprimstva i topline doma.
Mama Buba napravila PROJU po receptu iz 19. veka i raspametila domaćice: VELIKI SRPSKI KUVAR od zaborava sačuvao pravo blago
Recept za proju iz 19. veka sadrži i neke neobične dodatke, na primer šećer. Proja, staro srpsko jelo, tradicionalno se pravi od kukuruznog brašna, vode i soli.
Komentari(0)