DANAS OBELEŽAVAMO SLAVU BEOGRADA, SPASOVDAN ILI VAZNESENJE GOSPODNJE Ovo je običaj koji se praktikuje vekovima i veoma je značajan

Lepote Srbije

10:00

Aktuelno 0

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Spasovdan, jedan od 12 najznačajnijih praznika tokom godine.

spasovdan
Printscreen

Šta se dešavalo na Spasovdan i zašto se baš ovaj praznik smatra jednim od 12 najvažnijih?

Po hrišćanskom verovanju, vaskrsenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao:

– Idite po celom svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spašen, a ko ne poveruje biće osuđen – navodi se u Novom zavetu.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još iz predhrišćanskog vremena. Bio je to praznik koliko ratara, toliko i stočara. Božanstvo Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom:

“Sveti Spase – spasi duše naše”!

Spasovdan je bio mnogobožački dan praznovanja Glavnog četvrtka u godini. Gromovnik Perun, tukao je, po verovanju, gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je uz pomoć žitnog klasa u ruci, spašavalo useve od tuče.

Spasovdan se slavi i kao krsna slava. Za Spasovdan se obavezno klalo jagnje, kao žrtva svecu. Redovno se spremala cicvara. Čobani pripremaju krstiće od ljeskovih grana, pa ih izjutra stavljaju na krovove kuća i pomoćnih zgrada, na torove i pritvorke, a zabadaju ih i na njive s usevima.

cicvara Shutterstock
 

Pre Spasovdana nije se pilo mleko od Nove godine. Na Spasovdan muškarci se ne briju, žene se ne umivaju i deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine, prenosi pink.rs.

Verska proslava Spasovdana sastojala se u odlasku u crkvu na verski obred posvećen ovom prazniku. Posle izlaska iz crkve, domaćini su svoje goste vodili kući, gde ih je čekao bogato pripremljen ručak.

Ljudi su počeli da ga slave i posebno cene još u vreme cara Dušana. Smatra se da nije slučajno što je čuveni Dušanov zakonik obnarodovan 1349. na Spasovdan, a na isti praznik i dopunjen 1354. godine.

Na čelu Spasovdanske litije, koja će se danas od 19 časova na praznik Vaznesenja Gospodnjeg - Spasovdan, slavu Beograda, kretati prestoničkim ulicama od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save biće kivot sa moštima Svetog Justina Ćelijskog.

Kako kažu iz Srpske pravoslavne crkve, mošti će u 19 časova biti iznete iz crkve i u litiji odnete do Hrama Svetog Save, pišu Novosti.

Svečana slavska litija koju će predvoditi patrijarh, sa više stotina sveštenika, članovima beogradskih crkvenih horova i predstavnicima gradskih institucija ići će od Vaznesenjskog hrama, ulicama Kneza Miloša i Kralja Milana, preko Trga Slavija pa Bulevarom oslobođenja do Hrama Svetog Save na Vračaru gde će biti služen moleban za Beograd i njegove žitelje.

Beograd slavi Spasovdan kao svoju slavu otkako je despot Stefan Lazarević 1403. godine gradu dao status srpske prestonice, u čast obnove i napretka. Praznovanje gradske slave povremeno je tokom istorije prekidano, ali i nastavljano.

Na barjaku od crvenog brokata, sa jedne strane je ikona Vaznesenja Gospodnjeg i, slovima od zlatnih niti, natpis: Opština grada Beograda 1938. a sa druge strane, ikona Svete Petke i poruka: Ko krsno ime slavi - onom i pomaže. Iz ove crkve, koja čuva gradsku Slavu, 1992. godine ponovo je, posle 46 godina krenula litija kojoj je načalstvovao Njegova svetost Patrijarh Pavle.

Vaznesenje uvek pada u četvrtak četrdeset dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova.

Komentari(0)

Loading