MALO KO ZNA: Svi rado jedemo šopsku salatu, a evo ko su Šopi i koliko ih ima
Šopska salata je omiljeni dodatak mnogim jelima na Balkanu, poznata po jednostavnosti i svežini. Spoj paradajza, krastavca, paprike, luka i narendanog sira osvaja sve generacije. Dok uživamo u njoj, retko se zapitamo po kome je dobila ime.
Pre nego što otkrijemo ko su Šopi, evo recepta za ovu neodoljivu salatu.
Recept za šopsku salatu:
3 paradajza
Možda vas zanima:
OMILJENA U NARODU: Po kome je šopska salata dobila ime
Neizostavni je deo tradicije i trpeze.
ORIGINALAN KAFANSKI RECEPT ZA ŠOPSKU SALATU: Malo ljudi zna kako je ovo popularno jelo dobilo ime i ko su bili ŠOPI
Šopska salata je proglašena najpopularnijim nacionalnim jelom Evrope.
Možda vas zanima:
OMILJENA U NARODU: Po kome je šopska salata dobila ime
Neizostavni je deo tradicije i trpeze.
ORIGINALAN KAFANSKI RECEPT ZA ŠOPSKU SALATU: Malo ljudi zna kako je ovo popularno jelo dobilo ime i ko su bili ŠOPI
Šopska salata je proglašena najpopularnijim nacionalnim jelom Evrope.
Možda vas zanima:
OMILJENA U NARODU: Po kome je šopska salata dobila ime
Neizostavni je deo tradicije i trpeze.
ORIGINALAN KAFANSKI RECEPT ZA ŠOPSKU SALATU: Malo ljudi zna kako je ovo popularno jelo dobilo ime i ko su bili ŠOPI
Šopska salata je proglašena najpopularnijim nacionalnim jelom Evrope.
2 krastavca
1 zelena paprika
1 glavica crnog luka
200 g belog sira (najčešće feta)
maslinovo ulje
so, biber po ukusu
peršun za dekoraciju
Priprema:
Paradajz, krastavce, papriku i luk iseckajte na kockice ili tanke trake. Posolite povrće i prelijte ga maslinovim uljem. Sve sastojke pažljivo izmešajte, a preko narendajte beli sir. Dodajte biber po ukusu i ukrasite svežim peršunom.
Dok uživamo u omiljenoj salati, vredi se podsetiti da je dobila ime po Šopima, narodu koji je naseljavao Balkansko poluostrvo.
Šopi su staro pleme južnoslovenskog porekla, koje je živelo na području zapadne Bugarske, jugoistočne Srbije, istočne Makedonije i severne Grčke. Ovaj narod je specifičan po tome što je bio blizak Srbima, uprkos tome što je teritorijalno i jezički bio povezan sa Bugarima. Šopi su bili pretežno pravoslavni hrišćani, a mnogi njihovi običaji i tradicija, poput slavljenja krsne slave, slični su srpskim običajima.
Iako su govorili dijalektom bližim bugarskom jeziku, njihova kultura i običaji ih više povezuju sa Srbima. U 19. veku, oni su čak tražili da se priključe Srbiji. Bavili su se stočarstvom, a mlečni proizvodi, posebno sir, bili su ključni deo njihove ishrane, što verovatno objašnjava nastanak poznate salate, koja danas nosi njihovo ime. Ova salata je postala simbol balkanske kuhinje vezuje se za Šope, što joj i im e govori, iako različite nacije, poput Bugara i Srba, danas prisvajaju njeno poreklo.
Na teritoriji Srbije, prema popisu iz 2011. godine, živelo je 142 stanovnika koji su se izjašanjavali kao Šopi prema nacionalnoj pripadnosti, a jedno od najčešćih šopskih prezimena je Arizenović. Ipak, za većinu Srba ovaj narod i njegovo poreklo je nepoznat.
Danas, kao što vidite, mali broj ljudi se još uvek identifikuje kao Šopi, ali njihovi koreni i nasleđe i dalje žive kroz jezik, kulturu i naravno preko imena poznate salate.
POSTOJE 4 SVETE PETKE: Samo jedna od njih je zaštitnica žena svih vera i nacija, Srbi JE OBOŽAVAJU I SLAVE, a evo KO SU OSTALE 3
Sveta Petka uživa veliko poštovanije u našem narodu, a posebno je poštovana među ženama.
ČUVENOG SRPSKOG PISCA ZATVORILI U LUDNICU Verovao je da je zdrav, a na večni počinak je ispraćen u crvenim papučama i šajkači
Petar Kočić rođen je 1877. u selu Stričići, kod Banje Luke. Osnovnu školu je pohađao u manastiru Gomionica gde mu je otac, zakaluđerivši se kao udovac, bio iguman. Upravo te prve godine u mnogome su odredile Petrov ceo život – pripadao je generaciji srpskih intelektualaca koja se mnogo borila za svoje ideale, ali i mnogo zbog toga stradala.
SRBI DELE IME SA JOŠ JEDNIM NARODOM U EVROPI Jedno od najstarijih i najarhaičnijih u slovenskom svetu
Značenje imena Srbi potiče još iz naše prapostojbine
PRVA ŽENA LEKAR U SRBIJI Jedno od najboljih svedočanstava o tome kako su žene u Srbiji bile tretirane u 19. veku
Draga Ljočić je rođena u Šapcu 22. februara 1855. godine. Bila je prva srpska lekarka, feministkinja i pripadnica pokreta za jednako pravo glasa muškaraca i žena.
OTAC SRPSKE EKONOMIJE Čovek koji je stvorio srpski dinar i rasterao dilere sa beogradskih ulica i NE SAMO TO!
Beograd 19. veka bilo je stecište uličnih dilera (safara) koji su razmenjivali i različite valute pretvarali jednu u drugu. I naravno, bogatili se u ovom procesu.
Komentari(0)