MALO KO ZNA: Svi rado jedemo šopsku salatu, a evo ko su Šopi i koliko ih ima
Šopska salata je omiljeni dodatak mnogim jelima na Balkanu, poznata po jednostavnosti i svežini. Spoj paradajza, krastavca, paprike, luka i narendanog sira osvaja sve generacije. Dok uživamo u njoj, retko se zapitamo po kome je dobila ime.
Pre nego što otkrijemo ko su Šopi, evo recepta za ovu neodoljivu salatu.
Recept za šopsku salatu:
3 paradajza
Možda vas zanima:
OMILJENA U NARODU: Po kome je šopska salata dobila ime
Neizostavni je deo tradicije i trpeze.
ORIGINALAN KAFANSKI RECEPT ZA ŠOPSKU SALATU: Malo ljudi zna kako je ovo popularno jelo dobilo ime i ko su bili ŠOPI
Šopska salata je proglašena najpopularnijim nacionalnim jelom Evrope.
Možda vas zanima:
OMILJENA U NARODU: Po kome je šopska salata dobila ime
Neizostavni je deo tradicije i trpeze.
ORIGINALAN KAFANSKI RECEPT ZA ŠOPSKU SALATU: Malo ljudi zna kako je ovo popularno jelo dobilo ime i ko su bili ŠOPI
Šopska salata je proglašena najpopularnijim nacionalnim jelom Evrope.
Možda vas zanima:
OMILJENA U NARODU: Po kome je šopska salata dobila ime
Neizostavni je deo tradicije i trpeze.
ORIGINALAN KAFANSKI RECEPT ZA ŠOPSKU SALATU: Malo ljudi zna kako je ovo popularno jelo dobilo ime i ko su bili ŠOPI
Šopska salata je proglašena najpopularnijim nacionalnim jelom Evrope.
2 krastavca
1 zelena paprika
1 glavica crnog luka
200 g belog sira (najčešće feta)
maslinovo ulje
so, biber po ukusu
peršun za dekoraciju
Priprema:
Paradajz, krastavce, papriku i luk iseckajte na kockice ili tanke trake. Posolite povrće i prelijte ga maslinovim uljem. Sve sastojke pažljivo izmešajte, a preko narendajte beli sir. Dodajte biber po ukusu i ukrasite svežim peršunom.
Dok uživamo u omiljenoj salati, vredi se podsetiti da je dobila ime po Šopima, narodu koji je naseljavao Balkansko poluostrvo.
Šopi su staro pleme južnoslovenskog porekla, koje je živelo na području zapadne Bugarske, jugoistočne Srbije, istočne Makedonije i severne Grčke. Ovaj narod je specifičan po tome što je bio blizak Srbima, uprkos tome što je teritorijalno i jezički bio povezan sa Bugarima. Šopi su bili pretežno pravoslavni hrišćani, a mnogi njihovi običaji i tradicija, poput slavljenja krsne slave, slični su srpskim običajima.
Iako su govorili dijalektom bližim bugarskom jeziku, njihova kultura i običaji ih više povezuju sa Srbima. U 19. veku, oni su čak tražili da se priključe Srbiji. Bavili su se stočarstvom, a mlečni proizvodi, posebno sir, bili su ključni deo njihove ishrane, što verovatno objašnjava nastanak poznate salate, koja danas nosi njihovo ime. Ova salata je postala simbol balkanske kuhinje vezuje se za Šope, što joj i im e govori, iako različite nacije, poput Bugara i Srba, danas prisvajaju njeno poreklo.
Na teritoriji Srbije, prema popisu iz 2011. godine, živelo je 142 stanovnika koji su se izjašanjavali kao Šopi prema nacionalnoj pripadnosti, a jedno od najčešćih šopskih prezimena je Arizenović. Ipak, za većinu Srba ovaj narod i njegovo poreklo je nepoznat.
Danas, kao što vidite, mali broj ljudi se još uvek identifikuje kao Šopi, ali njihovi koreni i nasleđe i dalje žive kroz jezik, kulturu i naravno preko imena poznate salate.
MISTERIJA BEOGRADSKIH KLUBOVA: Zašto legenda tvrdi da duh kneza Mihaila luta oko Kalemegdana i gde je zaista ubijen?
Kultna lokacija noćnog života krije urbanu priču: Otkrivamo zašto se priča o atentatu povezuje sa centrom grada, iako se dogodio u Košutnjaku.
Ovo je najposebnije srpsko selo u kom se rađaju riđa deca: Tvrde da je u njemu kralj Milutin zakopao blago i da sledeći znaci to i dokazuju
Štava – selo gde je vreme stalo, a istorija šapuće kroz kamen i riđu kosu meštana
Potekao iz plemenite srpske porodice, kad je u 12. godini poturčen bližnjima život pretovrio u pakao: Spalio mošti Svetog Save, pa od Boga dobio lekciju
Sinan-paša zaboravio je na svoj korene i činio je sve da unišiti srpski narod
Tvrđava na Avali dignuta u vazduh: Da li je uništen zbog spomenika ili da bi se nešto sakrilo zauvek?
Na najvišem vrhu Avale nekada je stajala srednjovekovna tvrđava Žrnov, koju su Srbi gradili na rimskim temeljima, a kasnije proširili Osmanlije. U septembru 1934. godine, grad je srušen da bi na se na tom mestu podigao Spomenik Neznanom junaku.
Sveštenik otkrio tajnu zagrobnog života: Raj i pakao nisu ono što ste do sada mislili
Ruski sveštenik kaže da se u Svetom pismu raj spominje tri puta, a pakao samo dva, te da s razumevanjem treba da čitamo svaki redak
Komentari(0)