Potekao iz plemenite srpske porodice, kad je u 12. godini poturčen bližnjima život pretovrio u pakao: Spalio mošti Svetog Save, pa od Boga dobio lekciju
Sinan-paša zaboravio je na svoj korene i činio je sve da unišiti srpski narod
Bio je to trenutak u istoriji kada je pepeo postao simbol – simbol vere, prkosa i trajanja jednog naroda. Kada je 1594. godine na Vračaru planuo oganj u kojem su spaljene mošti Svetog Save, činilo se da će dim progutati sećanje na svetitelja i slomiti duh Srba. Ali dogodilo se suprotno – iz tog pepela uzdigla se ideja koja je vekovima grejala srpski narod. Iza te naredbe stajao je Kodža Sinan-paša, veliki vezir Osmanskog carstva, vojskovođa složenog porekla i još složenije istorijske uloge.
Njegovo ime ostalo je zabeleženo ne samo u hronikama Carigrada, već i u bolnom sećanju naroda čije je svetinje pokušao da uništi. Upravo zato, priča o Sinan-paši nije samo priča o jednom osmanskom velikodostojniku – već o sudaru vera, porekla i identiteta na tlu Balkana, gde se krv, pepeo i legenda često prepliću.
Sinan-paša bio Srbin
Tokom Banatskog ustanka, Sinan-paša je 1594. godine izdao naredbu da se spale mošti Svetog Save kako bi se Srbi kaznili zbog učešća u ratu. Ivan Jastrebov je smatrao da je ovaj paša bio Srbin, kao i ostale paše rodom iz Ljume i drugih krajeva (Mehmed-paša Sokolović, Mahmud-paša Bušatlija, Omer-paša Latas...)
- Uvek su Muslimani u Staroj Raškoj znali da su srpskog porekla i da su pre islamizacije bili pravoslavci. Izuzetak su samo albanski Malisori, koji su došli u jugoistočni deo Raške tokom 18. veka. Zato su čuvali i štitili manastir Mileševu kao svoju svetinju. Klanjali su se moštima Sv. Save, verovali u njihovu čudotvornost. Da bi im sačuvali zdravlje i zaštitili od uroka, mnogi Muslimani su krštavali svoju decu. To je bio jedan od razloga što je islamizirani Albanac Sinan-paša naredio da se mošti Svetog Save iskopaju, prenesu na Vračar i spale. Paša je mislio da će tako uništiti kult tog velikog srpskog prosvetitelja i odbiti Muslimane od Mileševe - istakao je Salih Selimović za "Opanak", srpski istoričar, profesor i publicista iz Sjenice Salih Selimović čuven je po istraživanju podataka u u oblastima istorije islamizacije jugoslovenskih prostora, demografiji i migracijama stanovništva.
Mehmed-paša Sokolović — veliki zaštitnik Srpske crkve i njenih vernika te idejni tvorac obnove Pećke patrijaršije, čija se jurisdikcija u to vreme protezala od Zagreba do Skoplja te od Budima do Skadra — ubijen je od strane poludelog derviša 11. oktobra 1579. godine, najverovatnije po nalogu novog sultana Murata III.
vikipedija
Na položaju velikog vezira nasledio ga je Šemsi Ahmed-paša, čovek albanskog porekla. Njega, pak, Lala Kara Mustafa-paša — Srbin. Zatim je došao Kodža Sinan-paša, Albanac, kojeg je nasledio Kanijeli Sijavuš-paša, poturčeni Hrvat ili Mađar iz Kanjiže. Usledio je Uzdemiroglu Osman-paša, mameluk čerkeskog porekla.
Zatim je došao Hadim Mesih-paša, još jedan bosanski Srbin, da bi se potom ponovo na položaj velikog vezira uspeo Kanijeli Sijavuš-paša. Zatim se po drugi put zavlastio Kodža Sinan-paša, pa onda Serdar Ferhat-paša, još jedan Albanac. Posle njega, po treći put zaseo je na ovaj najviši osmanlijski položaj pod sultanom Kanijeli Sijavuš-paša. Konačno, 28. januara 1593. godine po treći put se zavelikovezirio Kodža Sinan-paša.
U pitanju je krupna i kobna ličnost u istoriji Srba. Rodio se 1506. godine uz selu Topoljane, u današnjoj oblasti Kukeš, na severoistoku Albanije; kraj u kojem se nalazi to mesto zove se Ljuma, a u ono vreme pominje se kao nahija Pećkog sandžaka Osmanskog carstva.
Izvesno je, međutim, da mu se otac zvao Ali-beg i da je Sinan imao neke porodične veze sa mletačkom kućom Ljubica (ital. Gliubizza), jer ga Alesandro Ljubica naziva prvorođakom svoje majke; u pitanju je stara budvanska kuća, dakle srpska, koja se bila poitalijanila a možda delom i poarbanašila, budući da su bili jaki u Ulcinju.
Sinan-paša, koji je od strane svojih turskih savremenika kritikovan zbog guranja albanskih sunarodnika na visoke položaje u otomanskoj administraciji (dobra stara balkanska praksa koju su primenjivali i svi srpski veliki veziri), relativno je sporo napredovao pa je visoku političku karijeru počeo 1567. kao beglerbeg Egipta, na kom je položaju ostao dve godine. Potom se 1571. vratio na isto mesto, i predvodio uspešno osvajanja Jemena, zbog čega je prozvan Fatih-i Jemen, odnosno "jemenskim pobednikom".
Turski istoričar Naima kaže za njega da je bio Arnautin
Razlog je taj što su i u doba Jastrenova Turci u Carigradu nazivali Arnautinom svakog stanovnika prizrenske oblasti pa bio on i pravi Srbin jer se za staru Srbiju zna pod imenom Arnautluk. Za vreme sultana Sulejmana, Sinan je bio dvorski činovnik u svojstvu kapel-majstora, zatim je bio načelnik provincije: Malatij, Kostomuni, Guzi i Tripoli, potom beglerbeg oblasti: Egipta, Alepa i Erzeruma. Muslimanske 977. g. ovladavši Jemenom, vratio se u Carigrad i imenovan je za serdara (načelnika) flote sa zvanjem vezira. Sultan Selim ga je poslao 1569. u Jemen kao kneza (vicekralja) Egipta protiv Mutahira, jemenskog šerifa, koji je sa Arapima napao Murat-pašu, jemenskog beglerbega, i zaklao pašu i sve Turke u Jemenu. 1573. g. osvojio je Tunis s okruzima. 1579. imenovan je za sadrazma namesto Mehmed-paše Sokolovića. 1585. g. bio je načelnik Sirije. 1588. ponovo je bio sadrazam. 1589. penzionian je, ali je 1592. po treći put postao sadrazam. U periodu 1594-1595. opet je bio sadrazam pa smenjen pa imenovan ponovo.
Ferman dokazuje da je Sinan-paša bio spahija sela svoga rodnog kraja i da su svi žitelji bili pravoslavni hrišćani 1585. godine. Turci su i u doba Jastrebova pravoslavne zvali rajom, a katolike latinima. Tadašnji zemljaci Sinan-paše su još sačuvali svoj srpski jezik. Hrišćana pravoslavnih Arnauta nije bilo. S promenom vere usvajali su i arnautski jezik. Tada je još u Ljumi vladao srpski jezik. Topoljanski Sinan-paša važio je za srpskog pastira mada ga turski životopisci nazivaju Arnautinom, za razliku od stranih koji su ga nazivali Srbinom, i uprkos tome što je u to vreme na sultanovom dvoru srpski jezik bio u upotrebi. Gotovo svi veziri su bili Srbi: Sinan-paša iz Topljana. Vilja je dala Sofi Sinan-pašu, Mehmed-paša Sokolović je Srbin iz sela Sokolovići u Bosni...
Kodža Sinan-paša je kupio sela rodnoga kraja, kada se tokom službe već obogatio, raznim nedozvoljenim načinima, kako svedoče istoričari. Hamer ga naziva agom, tj. pomoćnikom 1561. g. Titulu age su imali samo posednici. Sinan je poticao iz vlastelinske plemenite srpske porodice i tu je vladao na osnovu rodovskog prava. Njegovi seljaci nisu ostali nezahvalni pa su se poturčili.
Printscreen
Šta je bio presudni momenat da se spale kosti Svetog Save?
Srbi su digli ustanak u Banatu, tada u sastavu Temišvarskog ejaleta, i zapalili Panonsku niziju buktinjom nade i slobode. Bio je to najveći srpski ustanak pre Prvog srpskog ustanka, i to sa središtem u Vršcu; ustanici su za svog kralja proglasili erdeljskog kneza Žigmunda Batorija a na zastave stavili lik — Svetog Save.
Zbog toga je Kodža Sinan-paša 10. maja (po gregorijanskom kalendaru, 27. aprila po julijanskom) naredio da se na Vračaru, tako da to može da se vidi iz Banata, spale mošti našeg najvećeg svetitelja koje su prethodno donesene iz manastira Mileševa (možda se veliki vezir plašio da se ustanak ne proširi i na srce okupiranih srpskih zemalja): cilj je bio da se ubije borbeni i svaki drugi duh srpskih ustanika, ali je dugoročna posledica ovoga bila samo veće ukorenjivanje svetosavskog kulta u svesti Srba — na neki način, dok je vetar raznosio pepeo moštiju Rastka Nemanjića, pepeo je udahnuo čitav srpski narod.
Ustanak je brzo ugušen, a masa srpskih izbeglica je prešla u Erdelj. Banat je opusteo, ali je već februara 1595. godine Sinan-paša opet smenjen sa dužnosti, tačno mesec dana nakon zasultanjenja Mehmeda III, i prognan u Malkaru, grad na evropskoj obali Mramornog mora. Tako smo se vratili na kraj onog spiska velikih vezira sa početka priče. Ali ne i na kraj Sinan-pašine priče, jer je već u julu ponovo postao veliki vezir, po četvrti put.
vikipedija
Umro u 90. godini
Tokom poslednjih godina svog života Sinan-paša je zidao džamijski kompleks u Stambolu, ali je džamije, karavansaraje, kupatila i mostove gradio širom carstva. Još uvek u Damasku postoji Sinan-pašina džamija, baš kao i u Kačaniku na Kosovu; ova naša je zaštićeni spomenik kulture pod pravnom nadležnošću Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Kosova i Metohije.
U istom mestu podigao je i tvrđavu, narodnu kuhinju, dva hana i hamam. Izgleda je građevinske poduhvate imao i po Beogradu, koji je u to doba bio jedan od dva ili tri najvažnija otomanska grada u Evropi (ne računajući Carigrad), ali šta tačno — ne zna se pouzdano.
Umro je 3. aprila 1596. u 90. godini života. Nad telom su čitane molitve u džamiji Aja Sofija u Carigradu, i sahranjeno je u turbe pored rešetkastih vrata. Na grobu nije bilo nikakvih natpisa, ali u tom turbetu, između mnogih drugih grobova, stražar je rado pokazivao grob Sinan-paše sadrazma. Pet puta je bio sadrazam.
Tokom života, nakon što je potpuno zaboravio na svoje pravo poreklo, sporo je napredovao, a važne pozicije su mu izmicale. Što se više trudio da uništi Srbe i pravoslavnu veru, ona je postajala jača, a narod složniji, a tome se Selim-paša nije nadao.
Ovo je najposebnije srpsko selo u kom se rađaju riđa deca: Tvrde da je u njemu kralj Milutin zakopao blago i da sledeći znaci to i dokazuju
Štava – selo gde je vreme stalo, a istorija šapuće kroz kamen i riđu kosu meštana
Potekao iz plemenite srpske porodice, kad je u 12. godini poturčen bližnjima život pretovrio u pakao: Spalio mošti Svetog Save, pa od Boga dobio lekciju
Sinan-paša zaboravio je na svoj korene i činio je sve da unišiti srpski narod
Tvrđava na Avali dignuta u vazduh: Da li je uništen zbog spomenika ili da bi se nešto sakrilo zauvek?
Na najvišem vrhu Avale nekada je stajala srednjovekovna tvrđava Žrnov, koju su Srbi gradili na rimskim temeljima, a kasnije proširili Osmanlije. U septembru 1934. godine, grad je srušen da bi na se na tom mestu podigao Spomenik Neznanom junaku.
Sveštenik otkrio tajnu zagrobnog života: Raj i pakao nisu ono što ste do sada mislili
Ruski sveštenik kaže da se u Svetom pismu raj spominje tri puta, a pakao samo dva, te da s razumevanjem treba da čitamo svaki redak
Prošla je pored njega, ispustila maramicu i pogledala ga spremna za flert: Priča o odnosu Nikole Tesle i slavne glumice
Prvi susret čuvenog naučnika i jedne od najlepših Evropljanki tog vremena prepričava se već duže od veka iako namera glumice da zavede Teslu nije uspela...
Komentari(0)