PATOFNE,BRUSHALTER? GREŠKA! 15 reči koje POGREŠNO izgovaramo
Iako su u rečniku zapisane onako kako se pravilno izgovaraju, mnoge nove reči u srpskom jeziku su pretrpele promene zbog lakšeg izgovaranja u srpskom jeziku i usvojene su kao takve.
Srpski jezik se, kao i svaki živi jezik, stalno menja u skladu sa vremenom i pun je pozajmljenica. Tokom prerioda vladavine Turaka nad ovim prostorima u srpski jezik ušli su brojni turcizmi, a mnogi od njih su se zadržali do danas. Pun je jezičkih nedomica i često se dešava da neke reči pogrešno izgovaramo, a da toga nismo ni svesni.
Na naš maternji jezik uticaj su vršili francuski jezik, kao jezik diplomatije i kulture tadašnje Evrope, zatim nemački tokom ekspanzije Nemačke, a od druge polovine 20. veka engleski uzima primat koji ima i danas. U poslednjih 50 godina srpski jezik je preplavljen rusizmima i anglicizmima koji imaju svoju upotrebu u standardu ili žargonu.
Iako su u rečniku zapisane onako kako se pravilno izgovaraju, mnoge nove reči u srpskom jeziku su pretrpele promene zbog lakšeg izgovaranja u srpskom jeziku i usvojene su kao takve.
Na Instagram profilu „Dnevna doza pravopisa“ često objavljuju jezičke nedoumice, a u jednoj objavi izdvojili su 15 reči koje većina ljudi pogrešno izgovara.
1. Ne kaže se patofne nego pantofle.
2. Reč garnišna nije ispravna, već je pravilno reći karniša.
3. Nije pravilno reći seksipil, već seksepil.
4. Nije ispravno reći šlauf već šlauh.
5. Pravilno je reći maršruta, a ne maršuta.
6. Ispravno je reći katolikinja, a ne katolkinja.
7. Pravilno je reći štriklirati, a ne štiklirati.
8. Nije ispravno reći kaladont, već kalodont.
9. Ispravno je reći inscenirati, a ne iscenirati.
10. Pravilno je reći delinkvent, a ne delikvent.
11. Ako ste govorili đakuzi, niste bili upravu, kaže se džakuzi.
12. Brushalter nije pravilan izgovor, već brusthalter.
13. Nije ispravno reći natkasna, već nahtkasna.
14. Ispravno je reći rolšue, a ne rošule.
15. Ispravan izgovor je rajsferšlus, a ne rajferšlus.
TAMARA ZBOG LJUBAVI IZ KIJEVA DOŠLA U SRPSKU CRNJU: Uči decu da plešu, a meštani su hteli da PRODAJU NJIVE da je pošalju u Holivud
Tamara Kudakova Basta je profesorica ruskog jezika, pedagoška savetnica i učiteljica plesa, a od 1991. godine živi u Srpskoj Crnji. Zbog ljubavi je došla iz Kijeva u malo pogranično selo koje je od Zrenjanina udaljeno nešto više od pedeset kilometara.
MRAČNA PRIČA O SRPSKOM JEZERU: Skoro svake godine se neko utopi, a meštani veruju da ZLO NE MIRUJE zbog potopljenog sela
Misteriozne stvari vezuju se uz priče o jezeru Ćelije nedaleko od Kruševca.
SANJA I ĐORĐE IZABRALI SELO UMESTO BEOGRADA: Mladi bračni parovi za kupovinu stare kuće mogu da dobiju i 10.000 evra
Na kapiji porodične kuće u pograničnom selu Vojvoda Stepa četvoročlana porodica Kalanj, kuća i dvorište su lepo uređeni a deca uživaju u seoskoj idili.
Zašto su naši preci verovali u moć kantariona
Na sunčanim obroncima, livadama i pored puteva širom Srbije raste kantarion – biljka sitnih žutih cvetova koja je vekovima smatrana čudotvornom. U narodnoj medicini koristila se i za lečenje rana i opekotina, i za tugu i nemir duše.
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Komentari(0)