DA LI JE ŠTETNIJI ŠEĆER ILI SO? Naučnici tvrde ovo, bićete totalno šokirani
Namirnice koje se dosta nalaze u hrani u skrivenom obliku dovode do toga da nismo zapravo svesni u kolikoj meri ih unosimo.
Prosečan unos šećera za odraslu osobu na dnevnom nivou iznosi 25 g odnosno 6 kafenih kašičica.
Za so ta brojka je malo drugačija, pa iznosi jednu kašičicu, tj najviše 6 grama.
Šećeri
Prirodni šećeri koji se nalaze u hrani nisu štetni koliko oni prerađeni, koji nemaju nutritivnu vrednost, samo su bogati kalorijama. Zbog pojačane proizvodnje insulina, neophodnog da svari ove šećere, može da dođe do nastanka insulinske rezistencije. Preveliki unos šećera može da dovede i do pojave dijabetesa tipa 2. Iako pri pomisli na visok krvi pritisak većina razmišlja o unosu soli, dokazano je da šećer može da poveća rizik i od ovog stanja.
So
So je neophodna organizmu za prenos elektrolita u telu i regulaciju tečnosti u organizmu. So može da dovede do nadutosti, problema sa jetrom i bubrezima, kao i srčanih problema.
Stručnjaci ističu umerenost konzumiranja obe namirnice, ali i to da je, ako se porede, šećer ipak više štetan, prenosi portal Samhealth.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Persida Karađorđević je upravljala državom, rodila 10 dece i dobila turski orden: Nema osobe koja ne plače kada pročita njene reči upućene preminuloj ćerki
Kneginja Persida Karađorđević je upamćena kao velika i uticajna žena, kao ličnost za sebe. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića, supruga kneza Aleksandra Karađorđevića i majka kralja Petra Prvog
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Troskot – zaboravljena lekovita biljka iz srpskih sela
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
Komentari(0)