PATRIJARH VARNAVA JE OTROVAN? Misterija koja traje, mnogi veruju da je umro zbog ugovora sa VATIKANOM
Patrijarh Varnava, čije svetovno ime je Petar Rosić, bio je 40. patrijarh Srpske pravoslavne crkve od 1930. do 1937. godine kada je preminuo pod nerazjašnjenim okolnostima.
Njegovo puno ime i titula glasili su Njegova svetost arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski gospodin Varnava.
Patrijarh Varnava iznenada je preminuo u noći između 23. i 24. jula 1937. godine. Mnogi smatraju da je otrovan prahom od dijamanata koji mu je podmetnut u hranu i koji razara organe za varenje i izaziva krvarenje do smrti. Rezultati obdukcije su još uvek zatvoreni u arhivi BIA.
Wikipedia
Patrijarh Varnava je privremeno sahranjen u malom Hramu Svetoga Save na Vračaru. Ni do danas nije potvrđeno ni opovrgnuto mišljenje da je otrovan upravo zbog svog nepomirljivog stava oko konkordata.
Njegova smrt ostaje misterija, a mnoge teorije i priče kruže o tome kako je doista preminuo.
Konkordatska kriza je naziv za političku krizu u Kraljevini Jugoslaviji koja je izbila 1937. godine oko sklapanja konkordata sa Vatikanom. U njoj je glavni akter bila Srpska pravoslavna crkva, koja se žestoko protivila potpisivanju konkordata sa Rimokatoličkom crkvom.
Prvi nacrt ugovora između Rimokatoličke crkve i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca sastavljen je 1922. godine. Pregovori oko konačnog teksta nastavljeni su 1933, a završeni su 1935. godine u Rimu, kada su u ime države Vatikan i Kraljevine Jugoslavije konačan tekst Konkordata potpisali kardinal Euđenio Pačeli (potonji papa Pije XII) i ministar pravde Kraljevine Ljudevit Auer. Po ugovoru, Rimokatolička crkva dobijala je znatna prava na polju obrazovanja, socijalnih, javnih i humanitarnih delatnosti.
Kada je Namesništvo početkom novembra 1936. izdalo ukaz kojim je ovlastilo predsednika Vlade da Konkordat uputi Narodnoj skupštini, reagovao je Arhijerejski sabor. Početkom decembra, vladi je upućen memorandum sa porukom da Srpska pravoslavna crkva ne može na takvu odluku da pristane. Od proleća 1937. godine, sveštenstvo i opozicija su razvili žestoku kampanju protiv Konkordata kao opasnosti za srpsko pravoslavlje. Upravo Patrijarh Varnava je tvrdio da se "konkordatom ugrožavaju načela državnog suvereniteta, jer se iznad državne volje stavlja volja Rimske kurije, koja je konkordatom mogla čitav niz pravnih pitanja u državi rešavati propisima kanonskog prava Rimokatoličke crkve".
Odustajanje od konkordata: Usled snažnog protivljenja Srpske pravoslavne crkve i sve većeg pritiska javnosti, konkordat nije ratifikovan u parlamentu. Na kraju, Kraljevina Jugoslavija je odustala od potpisivanja konkordata.
Ova kriza je imala značajan uticaj na političku situaciju u to vreme i ostavila je dubok trag u istoriji odnosa između crkve i države u Kraljevini Jugoslaviji.
Pročitajte još:
"POKOJNA BABA DOŠLA NOĆAS I VEČERALA"! Otac Predrag otkrio šta mu se dogodilo i kako je od sveštenika uzeo 100 evra VIDEO
Često se u narodu mkešalu sujeverje, običaji i tradicija, a običajima i sujeverju daje prednost u odnosu na ono što je izvorno deo hrišćanske vere. Tako postoji običaj da se tokom noći ostavi hrana za pokojnika da bi on, "kad svrati", imao šta da pojede. I sve to pod geslom - valja se.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)