Lujza je zbog Vojvode Mišića pobegla od kuće, promenila veru i ime: "Nemam više ni kap Nemačke krvi" rekla je posle ovog
Najlepšu ljubavnu priču ima Živojin Mišić. Način na koji je on našao svoju Lujzu, oženio je i usrećio ostavlja bez teksta
"Neću u ovom času nikoga da slušam, kad radim posao za koji nosim odgovornost! Naredio sam povlačenje i ostajem pri tome! Dajte komandu kom hoćete, ali dokle ja komandujem armijom, ima da bude kako ja mislim da je najbolje za ovu zemlju," rekao je Živojin Mišić i upravo zbog te rečenice njegovo ime pamtimo do danas, a rođen je davne 1855. godine, tog vrelog jula u seoskoj porodici kao trinaesto dete Radovana i Anđelije.
U vreme kada se Živojin rodio kao 13. dete, samo njegovih osmoro braće i sestara bilo je živo.
Do šeste godine života bio je patir, a onda kreće u osnovnu školu u kojoj ga deca začikavaju zato što je seosko dete. Ali Živojinu je škola išla dobro, pa je kao dete iz siromašne seoske porodice uspeo da upiše vojnu akademiju. Ali, nije škola od Živojina Mišića napravila čoveka i istorijsku ličnost - ne, to je učinila čast kojom je ovaj čovek zračio.
Možda vas zanima:
Čudesna i tragična sudbina srpskog junaka: Kako je sin vojvode Živojina Mišića zamajavao Nemce da je Draža i pomogao da utekne poteri
Četnički pokret Draže Mihailovića ili Jugoslovenska vojska u otadžbini, kako je zvanično nazivan, bio je i ostao jedan od najkontroverznijih pojava u Drugom svetskom ratu, ne samo srpske, odnosno jugoslovenske, već i evropske istorije.
NEMA “TEŠKO”, NEĆU DA ČUJEM TU REČ: Citati vojvode Živojina Mišića pogađaju pravo u srce!
Vojvoda Živojin Mišić rođen je 19. jula 1855. godine od oca Radovana, zemljoradnika, i majke Anđelije (rođene Damjanović) u selu Struganiku nadomak Mionice. Na svoju ruku preokrenuo je tok Kolubarske bitke i izvojevao jednu od najveličanstvenijih pobeda Srbije u Prvom svetskom ratu.
Možda vas zanima:
Čudesna i tragična sudbina srpskog junaka: Kako je sin vojvode Živojina Mišića zamajavao Nemce da je Draža i pomogao da utekne poteri
Četnički pokret Draže Mihailovića ili Jugoslovenska vojska u otadžbini, kako je zvanično nazivan, bio je i ostao jedan od najkontroverznijih pojava u Drugom svetskom ratu, ne samo srpske, odnosno jugoslovenske, već i evropske istorije.
NEMA “TEŠKO”, NEĆU DA ČUJEM TU REČ: Citati vojvode Živojina Mišića pogađaju pravo u srce!
Vojvoda Živojin Mišić rođen je 19. jula 1855. godine od oca Radovana, zemljoradnika, i majke Anđelije (rođene Damjanović) u selu Struganiku nadomak Mionice. Na svoju ruku preokrenuo je tok Kolubarske bitke i izvojevao jednu od najveličanstvenijih pobeda Srbije u Prvom svetskom ratu.
Možda vas zanima:
Čudesna i tragična sudbina srpskog junaka: Kako je sin vojvode Živojina Mišića zamajavao Nemce da je Draža i pomogao da utekne poteri
Četnički pokret Draže Mihailovića ili Jugoslovenska vojska u otadžbini, kako je zvanično nazivan, bio je i ostao jedan od najkontroverznijih pojava u Drugom svetskom ratu, ne samo srpske, odnosno jugoslovenske, već i evropske istorije.
NEMA “TEŠKO”, NEĆU DA ČUJEM TU REČ: Citati vojvode Živojina Mišića pogađaju pravo u srce!
Vojvoda Živojin Mišić rođen je 19. jula 1855. godine od oca Radovana, zemljoradnika, i majke Anđelije (rođene Damjanović) u selu Struganiku nadomak Mionice. Na svoju ruku preokrenuo je tok Kolubarske bitke i izvojevao jednu od najveličanstvenijih pobeda Srbije u Prvom svetskom ratu.
Svi smo čuli o podvizima Živojina Mišića, ali malo ko zna romantičnu priču vezanu za vojvodu Živojina Mišića.
vikipedija
Ljubavni život Živojina Mišića
Kako to da je Živojin Mišić uspeo da očara ćerku bogatog Švajcarca nemačkog porekla, Lujzu Krikner i učini je svojom ženom, je pitanje koje naše romantične duše tera da tražimo kompletnu priču.
Lujzin otac je radio kao inženjer i bio je angažovan u Bukovačkoj banji na izgradnji "Starog zdanja". Kada su Aranđelovčani priredili bar za oficire bataljona, na tom balu bili su svi viđeni ljudi, a među njima i porodica Lujze Krikner.
U tom bataljonu služio je potporučnik Živojin Mišić koji je na balu ugledao tada 16-godišnju Lujzu i odmah se zaljubio.
Lujzini roditelji nisu bili za brak između nje i Živojina. Semtalo im je štošta ali oni su navodili različite vere. Istina je bila da je njenom ocu najviše smetala činjenica da se njegova ćerka uda za "seljačkog sina, oficira sa malom platom". Ali ljubav je bila jača. Lujza beži sa Živojinom, a roditelji odbijaju da joj daju miraz.
Lujza i Živojin se venčavaju u Vaznesenjskoj ckrvi u Beogradu 30. oktobra 1884. godine.
U braku sa Živojinom, Lujza rađa šestoro dece: tri sina - Radovana, Aleksandra i Vojislava i tri ćerke - Elenoru, Olgu i Anđeliju.
Njihov brak bio je srećan, ali su imali malo vremena da zajedno uživaju. Živojin i njihovi sinovi išli su iz rata u rat, iz boja u boj, dok je Lujza sa ćerkama delila sudbinu muških članova svoje porodice - selila se od nemila do nedraga.
Krajem 1915. godine povlači se sa srpskom vojskom preko Albanije sve do Drača. Vojvoda Mišić, tada već proslavljeni vojskovođa i sinovi, oficiri srpske vojske, odlaze na Krf, a ona sa ostalim našim izbeglicama u Francusku. Godine 1917, pred sam proboj Solunskog fronta, Lujza se vraća iz Francuske i pridružuje se mužu, koji se tada sa svojim štabom nalazi u Solunu. Odatle sa srpskom vojskom stiže u Beograd.
Iz rata se vojvoda Mišić vraća slavan, ali narušenog zdravlja. Lujza bdi nad njim danonoćno, zajedno sa lekarima, ali 21. januara 1921. godine Živojin Mišić umire na njenim rukama.
Sina Radovana, zarobljavaju a sina Aleksandra streljaju Nemci iste godine. Nakon ovog događaja, Lujza je promenila protestantsku veru i prešla u pravoslavlje, a zatim je promenila i ime, pa je postala Magdalena Mišić.
Posle smrti svog supruga Živojina, odlučuje se da mu ispuni želju i sa decom se preseli u Struganik (njegovo mesto rođenja).
Prodala je sve u Beogradu i izgradila novu kuću u Struganiku, pored stare porodične kuće porodice Mišić.
Kada su joj Nemci ubili sina Aleksandra, govorila je da iz njenih vena istekla nemačka polovina krvi.
Nemci su uhapsili i sina Vojislava, koji je bio simpatizer partizana. Kad je to čula, Lujza je uzela memoare Augusta fon Makenzena, komandanta svih neprijateljskih snaga koje su 1915. godine napale Srbiju, u kojima on veliča hrabrost srpskih vojnika i vojničku veštinu, strategiju i čovečnost vojvode Mišića. Posle nekoliko dana Beme je poslao automobil po Lujzu. U njegovom kabinetu čekao ju je sin Vojislav. Vojislav je, 1943. godine otišao u partizane, odakle se vratio kao kapetan.
U pohodu na Ravnu goru, decembra 1941. godine, nemačka kaznena ekspedicija spalila je kuću Lujze Mišić u Struganiku. Ostatak života je provela u Beogradu, u svom stanu. Ponekad je odlazila u svoj voljeni Struganik kod Mišićeve familije, a preminula je 7. decembra 1956. godine u Beogradu.
Na zidu muzeja u Struganiku vise dve krštenice. Na jednoj piše: Lujza Krikner, a na drugoj: Magdalena Mišić.
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Zašto se preko praga prelazi desnom nogom– simbolika i zaštita doma u srpskoj tradiciji
U narodnoj tradiciji Srbije, prag kuće nije samo komad drveta ili kamena na ulazu – on je simbol granice između spoljnog sveta i sigurnosti doma. Mnoge generacije su verovale da prelazak preko praga nosi posebnu simboliku, a ponekad i opasnost, pa su se razvili brojni običaji i pravila vezani za ovaj čin.
OVAJ MELEM PODIŽE IMUNITET I ŠTITI OD PREHLADE, ALI SAMO AKO GA OVAKO NAPRAVITE: Odrasli "PREŽIVLJAVAJU" na njemu
Kriške limuna staviti na dno tegle i dodati đumbir, zatim preliti medom po izvoru, zatim novi red limuna i đumbira uz dodavanje meda i tako dok se tegla ne napuni.
U Srbiji se prave lažne svadbe s lažnim mladencima, kumovima i svatovima! Novi fenomen zaludeo ljude: Plaćaju 40€ da bi bili viđeni i doterani
Sve je lažno osim restorana, muzike, hrane i pića, upad košta 40 evra po osobi, može da se dođe sam ili u društvu, a kada se zagreje atmosfera, svako bi pomislio da je u pitanju pravo pravcato veselje
Veruje se da ova biljka donosi nesreću: Nikada je ne sadite, a ako je dobijete na poklon – odmah je bacite iz kuće!
Prema narodnim verovanjima, određene biljke donose nesreću u dom.
Komentari(0)