Lujza je zbog Vojvode Mišića pobegla od kuće, promenila veru i ime: "Nemam više ni kap Nemačke krvi" rekla je posle ovog
Najlepšu ljubavnu priču ima Živojin Mišić. Način na koji je on našao svoju Lujzu, oženio je i usrećio ostavlja bez teksta
"Neću u ovom času nikoga da slušam, kad radim posao za koji nosim odgovornost! Naredio sam povlačenje i ostajem pri tome! Dajte komandu kom hoćete, ali dokle ja komandujem armijom, ima da bude kako ja mislim da je najbolje za ovu zemlju," rekao je Živojin Mišić i upravo zbog te rečenice njegovo ime pamtimo do danas, a rođen je davne 1855. godine, tog vrelog jula u seoskoj porodici kao trinaesto dete Radovana i Anđelije.
U vreme kada se Živojin rodio kao 13. dete, samo njegovih osmoro braće i sestara bilo je živo.
Do šeste godine života bio je patir, a onda kreće u osnovnu školu u kojoj ga deca začikavaju zato što je seosko dete. Ali Živojinu je škola išla dobro, pa je kao dete iz siromašne seoske porodice uspeo da upiše vojnu akademiju. Ali, nije škola od Živojina Mišića napravila čoveka i istorijsku ličnost - ne, to je učinila čast kojom je ovaj čovek zračio.
Možda vas zanima:
NEMA “TEŠKO”, NEĆU DA ČUJEM TU REČ: Citati vojvode Živojina Mišića pogađaju pravo u srce!
Vojvoda Živojin Mišić rođen je 19. jula 1855. godine od oca Radovana, zemljoradnika, i majke Anđelije (rođene Damjanović) u selu Struganiku nadomak Mionice. Na svoju ruku preokrenuo je tok Kolubarske bitke i izvojevao jednu od najveličanstvenijih pobeda Srbije u Prvom svetskom ratu.
NEMA “TEŠKO”, NEĆU DA ČUJEM TU REČ: Citati vojvode Živojina Mišića pogađaju pravo u srce
Legendarni vojvoda je učestvovao u svim ratovima od 1876. do 1921. godine. O njegovim podvizima se uči širom sveta, a ovako je govorio svojim saputnicima.
Možda vas zanima:
NEMA “TEŠKO”, NEĆU DA ČUJEM TU REČ: Citati vojvode Živojina Mišića pogađaju pravo u srce!
Vojvoda Živojin Mišić rođen je 19. jula 1855. godine od oca Radovana, zemljoradnika, i majke Anđelije (rođene Damjanović) u selu Struganiku nadomak Mionice. Na svoju ruku preokrenuo je tok Kolubarske bitke i izvojevao jednu od najveličanstvenijih pobeda Srbije u Prvom svetskom ratu.
NEMA “TEŠKO”, NEĆU DA ČUJEM TU REČ: Citati vojvode Živojina Mišića pogađaju pravo u srce
Legendarni vojvoda je učestvovao u svim ratovima od 1876. do 1921. godine. O njegovim podvizima se uči širom sveta, a ovako je govorio svojim saputnicima.
Možda vas zanima:
NEMA “TEŠKO”, NEĆU DA ČUJEM TU REČ: Citati vojvode Živojina Mišića pogađaju pravo u srce!
Vojvoda Živojin Mišić rođen je 19. jula 1855. godine od oca Radovana, zemljoradnika, i majke Anđelije (rođene Damjanović) u selu Struganiku nadomak Mionice. Na svoju ruku preokrenuo je tok Kolubarske bitke i izvojevao jednu od najveličanstvenijih pobeda Srbije u Prvom svetskom ratu.
NEMA “TEŠKO”, NEĆU DA ČUJEM TU REČ: Citati vojvode Živojina Mišića pogađaju pravo u srce
Legendarni vojvoda je učestvovao u svim ratovima od 1876. do 1921. godine. O njegovim podvizima se uči širom sveta, a ovako je govorio svojim saputnicima.
Svi smo čuli o podvizima Živojina Mišića, ali malo ko zna romantičnu priču vezanu za vojvodu Živojina Mišića.
vikipedija
Ljubavni život Živojina Mišića
Kako to da je Živojin Mišić uspeo da očara ćerku bogatog Švajcarca nemačkog porekla, Lujzu Krikner i učini je svojom ženom, je pitanje koje naše romantične duše tera da tražimo kompletnu priču.
Lujzin otac je radio kao inženjer i bio je angažovan u Bukovačkoj banji na izgradnji "Starog zdanja". Kada su Aranđelovčani priredili bar za oficire bataljona, na tom balu bili su svi viđeni ljudi, a među njima i porodica Lujze Krikner.
U tom bataljonu služio je potporučnik Živojin Mišić koji je na balu ugledao tada 16-godišnju Lujzu i odmah se zaljubio.
Lujzini roditelji nisu bili za brak između nje i Živojina. Semtalo im je štošta ali oni su navodili različite vere. Istina je bila da je njenom ocu najviše smetala činjenica da se njegova ćerka uda za "seljačkog sina, oficira sa malom platom". Ali ljubav je bila jača. Lujza beži sa Živojinom, a roditelji odbijaju da joj daju miraz.
Lujza i Živojin se venčavaju u Vaznesenjskoj ckrvi u Beogradu 30. oktobra 1884. godine.
U braku sa Živojinom, Lujza rađa šestoro dece: tri sina - Radovana, Aleksandra i Vojislava i tri ćerke - Elenoru, Olgu i Anđeliju.
Njihov brak bio je srećan, ali su imali malo vremena da zajedno uživaju. Živojin i njihovi sinovi išli su iz rata u rat, iz boja u boj, dok je Lujza sa ćerkama delila sudbinu muških članova svoje porodice - selila se od nemila do nedraga.
Krajem 1915. godine povlači se sa srpskom vojskom preko Albanije sve do Drača. Vojvoda Mišić, tada već proslavljeni vojskovođa i sinovi, oficiri srpske vojske, odlaze na Krf, a ona sa ostalim našim izbeglicama u Francusku. Godine 1917, pred sam proboj Solunskog fronta, Lujza se vraća iz Francuske i pridružuje se mužu, koji se tada sa svojim štabom nalazi u Solunu. Odatle sa srpskom vojskom stiže u Beograd.
Iz rata se vojvoda Mišić vraća slavan, ali narušenog zdravlja. Lujza bdi nad njim danonoćno, zajedno sa lekarima, ali 21. januara 1921. godine Živojin Mišić umire na njenim rukama.
Sina Radovana, zarobljavaju a sina Aleksandra streljaju Nemci iste godine. Nakon ovog događaja, Lujza je promenila protestantsku veru i prešla u pravoslavlje, a zatim je promenila i ime, pa je postala Magdalena Mišić.
Posle smrti svog supruga Živojina, odlučuje se da mu ispuni želju i sa decom se preseli u Struganik (njegovo mesto rođenja).
Prodala je sve u Beogradu i izgradila novu kuću u Struganiku, pored stare porodične kuće porodice Mišić.
Kada su joj Nemci ubili sina Aleksandra, govorila je da iz njenih vena istekla nemačka polovina krvi.
Nemci su uhapsili i sina Vojislava, koji je bio simpatizer partizana. Kad je to čula, Lujza je uzela memoare Augusta fon Makenzena, komandanta svih neprijateljskih snaga koje su 1915. godine napale Srbiju, u kojima on veliča hrabrost srpskih vojnika i vojničku veštinu, strategiju i čovečnost vojvode Mišića. Posle nekoliko dana Beme je poslao automobil po Lujzu. U njegovom kabinetu čekao ju je sin Vojislav. Vojislav je, 1943. godine otišao u partizane, odakle se vratio kao kapetan.
U pohodu na Ravnu goru, decembra 1941. godine, nemačka kaznena ekspedicija spalila je kuću Lujze Mišić u Struganiku. Ostatak života je provela u Beogradu, u svom stanu. Ponekad je odlazila u svoj voljeni Struganik kod Mišićeve familije, a preminula je 7. decembra 1956. godine u Beogradu.
Na zidu muzeja u Struganiku vise dve krštenice. Na jednoj piše: Lujza Krikner, a na drugoj: Magdalena Mišić.
PRE JEDNOG VEKA: Srbija je imala najviše STOGODIŠNJAKA na svetu, a evo šta su tada pisali o nama!
Da li smo pre jednog veka držali svetski rekord u dugovečnosti? Srbija je 1915. smatrana zemljom stogodišnjaka.Ako je verovati tadašnjim američkim novinama, u Srbiji je pre jednog veka živelo 575 stanovnika starijih od 100 godina – tri i po puta više nego danas.
SRBI SU NA PROSTORU LUGANSKA I DONJECKA IMALI SVOJE DVE DRŽAVE Dva Jovana povela su Srbe u seobe, pa postali KRVNI NEPRIJATELJI!
Kriza u Ukrajini tema je koja interesuje ceo svet. Sve oči uprte su u poteze Rusije, NATO pakta, međunarodne zajednice, Ukrajine i svih ostalih bitnih političkih faktora u svetu.
Kad su kneza Mihaila iskasapili na Košutnjaku, on je došao da se uveri da je mrtav: Lovci na njegovu glavu spremili su odmazdu, a ceh je platio Karađorđev sin
Gotovo sva ubistva srpskih državnika povezuje jedna činjenica, a to je da su pred atentat kao po pravilu svi oni ostajali bez podrške velikih sila. Pošto nije bilo nijedne od tih najmoćnijih država koja bi ih zaštitila, oni bi bili prepušteni određenim činiocima unutar zemlje, koji su ionako želeli njihovo uklanjanje.
Rusi su neko vreme u Beogradu, ali na ovih 10 stvari nikako ne mogu da se naviknu: To ne postoji čak ni u Rusiji
Bez obzira koliko dugo žive u našoj zemlji, Rusi su i dalje šokirani zbog ovih 10 stvari!
Glava mu bila iskasapljena, njegovo krvavo odelo i danas se čuva: Za atentat na kneza Mihaila osuđen je i Karađorđev sin, a ovo su mu bile poslednje reči
Mnogima je bilo u interesu da Mihailo bude ubijen. Engleskoj koja je bila protiv samostalnosti Srbije, Austriji koja je u Srbiji videla prepreku ka širenju na Bosnu i Hercegovinu, kao i zbog saveza koji je Mihailo sklopio sa Mađarima neposredno pre atentata.
Komentari(0)