Ana je bila teniserka, a sad je postala monahinja: Na motoru iz Beograda došla u manastir i promenila život
Bivša teniserka Ana je postala monahinja
Nekada je bila teniserka, a sada je monahinja. Ana je u jednom periodu života držala reket u rukama, igrala na turnirima, bavila se sportom u kom su mnogi Srbi dominirali poput Novaka Đokovića, Ane Ivanović, Jelene Janković i drugih. A, sada je njen život potpuno drugačiji.
U epizodi serijala "Balkan Trip" Ana je pričala o tome. Ne o svojoj teniskoj karijeri, već o odluci da promeni život u potpunosti i da se posveti veri. Zanimljivo je i da je u manastir "Blagoveštenje Rudničko" došla na motoru "Harli Dejvidsonu".
"Da, tačno je da sam došla belim 'Harlijem'. Prodali smo ga i kupili kvad, jer više priliči i všie nam znači", rekla je Ana sa širokim osmehom na licu. Jasno se vidi da uživa u svom novom životnom poglavlju.
Možda vas zanima:
"Nisam verovala u Boga, plašila sam se smrti": Zašto je mlada Srpkinja napustila sve i postala monahinja
Monahinja Haritina Tomić otkriva kako je iz umetničkog nemira i unutrašnje praznine pronašla veru, smisao i duhovni mir u manastiru.
Srpkinja, doktorka iz SAD usnila čudan san - postala MONAHINJA
Mati Justina studirala je medicinu i pomagala ljudima, u početku nije razumela pozive od Boga...
Možda vas zanima:
"Nisam verovala u Boga, plašila sam se smrti": Zašto je mlada Srpkinja napustila sve i postala monahinja
Monahinja Haritina Tomić otkriva kako je iz umetničkog nemira i unutrašnje praznine pronašla veru, smisao i duhovni mir u manastiru.
Srpkinja, doktorka iz SAD usnila čudan san - postala MONAHINJA
Mati Justina studirala je medicinu i pomagala ljudima, u početku nije razumela pozive od Boga...
Možda vas zanima:
"Nisam verovala u Boga, plašila sam se smrti": Zašto je mlada Srpkinja napustila sve i postala monahinja
Monahinja Haritina Tomić otkriva kako je iz umetničkog nemira i unutrašnje praznine pronašla veru, smisao i duhovni mir u manastiru.
Srpkinja, doktorka iz SAD usnila čudan san - postala MONAHINJA
Mati Justina studirala je medicinu i pomagala ljudima, u početku nije razumela pozive od Boga...
Gde je pre živela?
Tokom razgovora u emisiji koja će tek da bude objavljena u potpunosti je Ana pričala o odluci da ostavi reket i da dođe u manastir. "Čudni su putevi Gospodnji. Ovde sam se zamonašila. Živela sam svuda, poslednjih pet godina u Beogradu pre dolaska ovde. Pre toga sam bila u Vankuveru, Čikagu, na Kipru."
Spomenula je i da su ti gradovi bili na njenom teniskom putu. "Jeste, bilo je vezano za tenis. Jeste, nikad čovek ne zna gde će život da vas odvede Slava Bogu", zaključila je monahinja Ana.
TAMARA ZBOG LJUBAVI IZ KIJEVA DOŠLA U SRPSKU CRNJU: Uči decu da plešu, a meštani su hteli da PRODAJU NJIVE da je pošalju u Holivud
Tamara Kudakova Basta je profesorica ruskog jezika, pedagoška savetnica i učiteljica plesa, a od 1991. godine živi u Srpskoj Crnji. Zbog ljubavi je došla iz Kijeva u malo pogranično selo koje je od Zrenjanina udaljeno nešto više od pedeset kilometara.
MRAČNA PRIČA O SRPSKOM JEZERU: Skoro svake godine se neko utopi, a meštani veruju da ZLO NE MIRUJE zbog potopljenog sela
Misteriozne stvari vezuju se uz priče o jezeru Ćelije nedaleko od Kruševca.
SANJA I ĐORĐE IZABRALI SELO UMESTO BEOGRADA: Mladi bračni parovi za kupovinu stare kuće mogu da dobiju i 10.000 evra
Na kapiji porodične kuće u pograničnom selu Vojvoda Stepa četvoročlana porodica Kalanj, kuća i dvorište su lepo uređeni a deca uživaju u seoskoj idili.
Zašto su naši preci verovali u moć kantariona
Na sunčanim obroncima, livadama i pored puteva širom Srbije raste kantarion – biljka sitnih žutih cvetova koja je vekovima smatrana čudotvornom. U narodnoj medicini koristila se i za lečenje rana i opekotina, i za tugu i nemir duše.
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Komentari(0)