KRČMA DŽERIMA Evo priče o čuvenoj kafani iz pesme, izgleda da će biti i obnovljena!
Kafana Džerima, koja se nalazi u naselju Branko Bjegović u Nišu, ušla je u legendu kad je opevana u čuvenoj pesmi “Kazuj krčmo Džerimo”, koju je maestralno izvodila Usnija Redžepova.
Ova kafana je svoje zlatno doba doživela još sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka. Iako je danas ruinirana zgrada koja stoji pored autoputa, nekada je bila omiljeno mesto mnogih Nišlija i putnika namernika.
Printscreen/google maps
Gazda kafane, Rade Živković Džerima, bio je krčmar kakav se poželeti može. Iako je bio "na svoju ruku", bio je dobar čovek, prostodušan i lafčina. Kafedžija Džerima nepogrešivo je prepoznavao “istomišljenike”, ljude sličnog kova, i prema njima se odnosio popustljivo. Nekada je čak pozajmljivao pare gostima kako bi mogli da se “provode”, plaćaju muziku i naručuju hranu i piće.
U kafani Džerima često je bilo incidenata, tuča i lomnjave čaša, flaša i inventara, ali je gazda uvek bio pripravan da na vreme reaguje. Držao je motku ispod šanka i koristio je kako bi primirio remetioca.
Možda vas zanima:
Kako su stare mehane oblikovale kulturu kafana u Srbiji
Od hanova do modernih kafana – razvoj srpskog ugostiteljstva kroz vekove
DA LI CRKVA DOZVOLJAVA DA SE SLAVI SLAVA U KAFANI? Ova praksa sve je češća MEĐU SRBIMA, ali mnogi ne znaju ISTINU!
Usled nedostatka vremena i prostora u gradovima se neretko dešava da domaćini slavu obeležavaju u kafani ili restoranu
Možda vas zanima:
Kako su stare mehane oblikovale kulturu kafana u Srbiji
Od hanova do modernih kafana – razvoj srpskog ugostiteljstva kroz vekove
DA LI CRKVA DOZVOLJAVA DA SE SLAVI SLAVA U KAFANI? Ova praksa sve je češća MEĐU SRBIMA, ali mnogi ne znaju ISTINU!
Usled nedostatka vremena i prostora u gradovima se neretko dešava da domaćini slavu obeležavaju u kafani ili restoranu
Možda vas zanima:
Kako su stare mehane oblikovale kulturu kafana u Srbiji
Od hanova do modernih kafana – razvoj srpskog ugostiteljstva kroz vekove
DA LI CRKVA DOZVOLJAVA DA SE SLAVI SLAVA U KAFANI? Ova praksa sve je češća MEĐU SRBIMA, ali mnogi ne znaju ISTINU!
Usled nedostatka vremena i prostora u gradovima se neretko dešava da domaćini slavu obeležavaju u kafani ili restoranu
Pesma “Kazuj, krčmo, Džerimo” već je ušla u istoriju srpske narodne muzike i ispevana je u slavu ove kafane. Džerima je zatvorena ali njena priča i legende koje se prepričavaju i dalje žive u sećanjima mnogih ljudi. Nedavno je najavljeno da će kafana Džerima biti renovirana, što je izazvalo veliko interesovanje i iščekivanje meštana da ovo mesto ponovo oživi.
Mada danas samo zgrada ruiniranog izgleda, Džerima, njeno ime i priča ostaju deo bogate niške tradicije i kulture. Sve Nišlije, pa i šire, cela bivša Jugoslavija, priželjkuju da se ovom krčmom opet prolomi pesma.
Ko je misteriozni dečak na freski u Gračanici? Zove se Todor i unuk je junaka koji je u srpskoj istoriji zapamćen kao izdajnik
Todor na freski ima desetak godina i nalazi se u malo pognutom stavu ispruženih ruku. Njegov lik naslikan je sa izrazitim portretskim crtama toga vremena – ističu se plave oči, smeđe i blago izvijene obrve, visoko čelo, malo povijen nos i talasasta kestenjasta kosa koja se kovrdža na vratu.
Nemac jevrejskog porekla svoje srce ostavio je na Kajmakčalanu: Do smrti ostao u Srbiji, u njoj je sahranjen i sve svoje njoj je ostavio, a porodice se odrekao
Arčibald Rajs veliki doprinos je dao srpskom narodu i vojsci Srbije
DA LI JE PROKLETA JERINA PRAVEDNO TAKO PROZVANA Borila se za slobodu pravoslavnih robova i na sve moguće načine ih je oslobađala!
Pet vekova je narod slušajući o njoj uz gusle stekao utisak da je ona unesrećila Srbiju i svoju porodicu, a zapravo Jerina je u jednom trenutku za svoju državu žrtvovala nešto najdragocenije što je imala – svoju decu.
"Iskopaše ti oči, lepa sliko" Freska srpske kraljice u Gračanici krije veliku tajnu, evo kako su počeli da veruju da su je Albanci oskrnavili
Freska Simonide u manastiru Gračanica na Kosovu i Metohiji, naslikanoj oko 1320. godine, se smatra jednom od najvrednijih fresaka srpskog srednjovekovnog slikarstva.
"Želim da zagrlim oca, ali ne smem" Knez Mihailo imao vanbračnog sina: Velimir je ostao željan očeve ljubavi, niko od Obrenovića mu nije došao na sahranu
Velimiru posle studija nije bilo dozvoljeno da se vrati u Srbiju. Obrenovići su gajili netrepeljivost prema njemu, iako on nije imao ikakvih ambicija da vlada.
Komentari(0)