NAJSTARIJA SRPSKA PESMA NASTALA JE U SMEDEREVU: Stigla je čak do Italije, a njeni stihovi kriju GORKE VAPAJE
Najstarija srpska pesma prema pisanjima, nastala je u Smederevu, a zove se Orao se vijaše.
Najskuplja srpska pesma ima zanimljvo poreklo, dok je najstarija na ovim prostorima nastala zahvaljujući narodnu koji u to vreme nije bio ni obrazovan.
Dakle, prva srpska pesma je tzv. bugarštica Orao se vijaše, o despotu Đurđu Brankoviću i Sibinjanin - Janku, iz XV veka. Od svih epskih pesama koje su usmeno nastale, ona je među Srbima i Hrvatima najranije zapisana, dok su ostale srpske epske pesme zapisane tek šets decenija kasnije, piše Opanak.
Pesma opisuje istorisjki događaj, odnosno tamnovanje ugarskog vladara Sibinjanin - Janka (Janka Hunjadija, kapetana Beograda sredinom 15. veka i oca Matije Korvina) u Smederevu.
Nakon njegovog stradanja na Kosovu 1448. godine, Hunjadijeva vojska bila je malobrnojna i nije bila opremljena na zavidnom nivou. Takvoj vojsci, Despot Đurađ nije želeo da se pridruži, budući da je naslućivao kranji ishod.
Radnja pesme govori o vojvodi Janku, koji iz tamnice doziva orla koji se vije nad Smederevom i zaklinje ga da pođe smederevskoj gospodi; neka se za njega mole slavnome despotu Đurđu, da ga pusti iz tamnice, pa ako mu u tome Bog pomogne i slavni despot oslobodi, obećava da će orla nahraniti crvenom turskom krvlju i belim viteškim telom.
Pesma je nastala u Smederevu, a zapisao ju je italijanski pesnik Rođeri de Pačienca. Prema njegovim zapisima, pesma je izvedena od "nekakvih Slovena", na dvoru jednog barona, a u cilju zabave napuljskoj kraljici Izabeli del Balco.
Dakle, Sloveni su zabavljajući kraljicu izveli svoj ples, pili i gromkim glasom pevali pesmu. On je čak pomenuo i imena onih koji su bili učesnici zabave, odnosno plesa: Ratko, Milica, Vučeta, Stana, Vukašin, Raško, Ruža, Vuk...
Sloveni koji su se tada našli u gradiću Đoja del Kole, bili su deo kolonije koja je u njemu postojala.
"Orao se vijaše nad gradom Smederevom. Nitkore nе ćaše s njime govoriti, nego Janko vojvoda govoraše iz tamnice: "Molim ti se, orle, sidi malo nižе da s tobome progovoru: Bogom te brata jimaju pođi do smederevske [gospode] da l’ mole slavnom despotu da m’ otpusti iz tamnice smederevske; i ako mu Bog pomaže i slavni despot pusti iz smederevske tamnice, ja te ću napitati črvene krvce turečke, beloga tela viteškoga."
(Opanak)
Ako imate ovu novčanicu, možete danas da je zamenite za 10.000 evra! Na ovom mestu možete da je predate uz naknadu
Poznavaoci bi platili mnogo novca da postanu ponosni vlasnici ovog novčića od 20 centi.
Milovan je bio Titova desna ruka, svuda sa njim putovao i jela mu pripremao: A onda ispričao kako je prošao kad je video ono što ne treba
Priča o Milovanu Mići Stojanoviću, život pod nadzorom, putovanja sa svetskim liderima, tajne dvora i kulinarske anegdote koje je zabeležio u knjizi
Evo kako je zaista umro Boško Buha: Nije hteo da ostavi čuvenu doktorku koju su trudnu držali u kavezu, u 17-oj jezivo skončao
27. septembra pre 82 godine poginuo je Boško Buha – dečak, partizan, borac protiv fašizma.
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Kako nastaje dobra rakija – Od šljive do kazana, od kazana do čašice
U Srbiji se od davnina kaže da je rakija više od pića – ona je deo doma, običaja i tradicije. Od šljive u Šumadiji, kajsije u Vojvodini, pa sve do dunje i viljamovke u južnim krajevima, pečenje rakije predstavlja poseban događaj u životu porodice i sela. Nije se radilo samo o pripremi zimnice, već o ritualu u kojem se okupljala rodbina, komšije i prijatelji, dok je miris voća i dima iz kazana obavijao avlije.
Komentari(0)