NAJSTARIJA SRPSKA PESMA NASTALA JE U SMEDEREVU: Stigla je čak do Italije, a njeni stihovi kriju GORKE VAPAJE
Najstarija srpska pesma prema pisanjima, nastala je u Smederevu, a zove se Orao se vijaše.
Najskuplja srpska pesma ima zanimljvo poreklo, dok je najstarija na ovim prostorima nastala zahvaljujući narodu koji u to vreme nije bio ni obrazovan.
Dakle, prva srpska pesma je tzv. bugarštica Orao se vijaše, o despotu Đurđu Brankoviću i Sibinjanin - Janku, iz XV veka. Od svih epskih pesama koje su usmeno nastale, ona je među Srbima i Hrvatima najranije zapisana, dok su ostale srpske epske pesme zapisane tek šets decenija kasnije, piše Opanak.
Pesma opisuje istorisjki događaj, odnosno tamnovanje ugarskog vladara Sibinjanin - Janka (Janka Hunjadija, kapetana Beograda sredinom 15. veka i oca Matije Korvina) u Smederevu.
Možda vas zanima:
Istina i mit o Prokletoj Jerini: Od vizantijske plemkinje do narodne legende
Od grčke plemkinje i despotice do „proklete“ graditeljke, Jerina Branković ostala je upamćena kao jedno od najkontroverznijih imena naše prošlosti. Njena sudbina utkala se u tvrđave i legende širom Srbije.
NAJSTARIJA SRPSKA PESMA NASTALA JE U SMEDEREVU: Stigla je čak do Italije, a njeni stihovi kriju GORKE VAPAJE
Najstarija srpska pesma prema pisanjima, nastala je u Smederevu, a zove se Orao se vijaše.
Možda vas zanima:
Istina i mit o Prokletoj Jerini: Od vizantijske plemkinje do narodne legende
Od grčke plemkinje i despotice do „proklete“ graditeljke, Jerina Branković ostala je upamćena kao jedno od najkontroverznijih imena naše prošlosti. Njena sudbina utkala se u tvrđave i legende širom Srbije.
NAJSTARIJA SRPSKA PESMA NASTALA JE U SMEDEREVU: Stigla je čak do Italije, a njeni stihovi kriju GORKE VAPAJE
Najstarija srpska pesma prema pisanjima, nastala je u Smederevu, a zove se Orao se vijaše.
Možda vas zanima:
Istina i mit o Prokletoj Jerini: Od vizantijske plemkinje do narodne legende
Od grčke plemkinje i despotice do „proklete“ graditeljke, Jerina Branković ostala je upamćena kao jedno od najkontroverznijih imena naše prošlosti. Njena sudbina utkala se u tvrđave i legende širom Srbije.
NAJSTARIJA SRPSKA PESMA NASTALA JE U SMEDEREVU: Stigla je čak do Italije, a njeni stihovi kriju GORKE VAPAJE
Najstarija srpska pesma prema pisanjima, nastala je u Smederevu, a zove se Orao se vijaše.
Nakon njegovog stradanja na Kosovu 1448. godine, Hunjadijeva vojska bila je malobrnojna i nije bila opremljena na zavidnom nivou. Takvoj vojsci, Despot Đurađ nije želeo da se pridruži, budući da je naslućivao kranji ishod.
Radnja pesme govori o vojvodi Janku, koji iz tamnice doziva orla koji se vije nad Smederevom i zaklinje ga da pođe smederevskoj gospodi; neka se za njega mole slavnome despotu Đurđu, da ga pusti iz tamnice, pa ako mu u tome Bog pomogne i slavni despot oslobodi, obećava da će orla nahraniti crvenom turskom krvlju i belim viteškim telom.
Pesma je nastala u Smederevu, a zapisao ju je italijanski pesnik Rođeri de Pačienca. Prema njegovim zapisima, pesma je izvedena od "nekakvih Slovena", na dvoru jednog barona, a u cilju zabave napuljskoj kraljici Izabeli del Balco.
Dakle, Sloveni su zabavljajući kraljicu izveli svoj ples, pili i gromkim glasom pevali pesmu. On je čak pomenuo i imena onih koji su bili učesnici zabave, odnosno plesa: Ratko, Milica, Vučeta, Stana, Vukašin, Raško, Ruža, Vuk...
Sloveni koji su se tada našli u gradiću Đoja del Kole, bili su deo kolonije koja je u njemu postojala.
"Orao se vijaše nad gradom Smederevom. Nitkore nе ćaše s njime govoriti, nego Janko vojvoda govoraše iz tamnice: "Molim ti se, orle, sidi malo nižе da s tobome progovoru: Bogom te brata jimaju pođi do smederevske [gospode] da l’ mole slavnom despotu da m’ otpusti iz tamnice smederevske; i ako mu Bog pomaže i slavni despot pusti iz smederevske tamnice, ja te ću napitati črvene krvce turečke, beloga tela viteškoga."
(Opanak)
Od prvog grozda do čaše vina: Jesenji vinogradarski običaji
Septembar i oktobar u Srbiji oduvek su bili vreme kada vinogradi ožive. Berba grožđa nije bila samo poljoprivredni posao, već i praznik zajedništva, pesme i običaja koji su se čuvali kroz generacije.
Istina i mit o Prokletoj Jerini: Od vizantijske plemkinje do narodne legende
Od grčke plemkinje i despotice do „proklete“ graditeljke, Jerina Branković ostala je upamćena kao jedno od najkontroverznijih imena naše prošlosti. Njena sudbina utkala se u tvrđave i legende širom Srbije.
Tajni dnevnik vojvode Mišića: Šta je veliki strateg zapisivao kada je ostajao sam?
Poznat kao nepokolebljivi vođa Kolubarske bitke, Živojin Mišić je iza čelične uniforme krio dušu filozofa. Njegov lični dnevnik, godinama čuvan u arhivama, otkriva lice čoveka koje istorija retko pokazuje – ranjivo, samokritično i duboko emotivno.
Vojvoda Stepa Stepanović – heroj koji je poslednje dane proveo u opancima: Skromni kraj ratnog diva
Vodio je srpsku vojsku kroz krvave bitke, oslobađao zemlju i unosio strah u redove neprijatelja. A kad je rat stao, vojvoda Stepa Stepanović skinuo je uniformu i – obuo opanke.
Hajdučka trava – biljka koju su vojnici nosili u opancima: Narodni lek sa bojišta
Zovu je čuvaricom zdravlja, ali malo ko zna da je hajdučka trava vekovima bila lek broj 1 u torbi srpskog ratnika. Ova skromna biljka krila je moć da zaustavi krv, smiri ranu i sačuva život.
Komentari(0)