Od grčke plemkinje i despotice do „proklete“ graditeljke, Jerina Branković ostala je upamćena kao jedno od najkontroverznijih imena naše prošlosti. Njena sudbina utkala se u tvrđave i legende širom Srbije.
Malo je žena u srpskoj istoriji oko kojih se ispreplelo toliko mitova i priča kao oko Jerine Branković.
Od grčke plemkinje i despotice do „proklete“ graditeljke, Jerina Branković ostala je upamćena kao jedno od najkontroverznijih imena naše prošlosti. Njena sudbina utkala se u tvrđave i legende širom Srbije.
Dok je istorija pamti kao suprugu despota Đurđa Brankovića i majku prestolonaslednika, narodna predanja pretvorila su je u „Prokletu Jerinu“, simbol surovosti i teškog vremena u kojem je živela.
Možda vas zanima:
DA LI JE PROKLETA JERINA PRAVEDNO TAKO PROZVANA Borila se za slobodu pravoslavnih robova i na sve moguće načine ih je oslobađala!
Pet vekova je narod slušajući o njoj uz gusle stekao utisak da je ona unesrećila Srbiju i svoju porodicu, a zapravo Jerina je u jednom trenutku za svoju državu žrtvovala nešto najdragocenije što je imala – svoju decu.
NAJSTARIJA SRPSKA PESMA NASTALA JE U SMEDEREVU: Stigla je čak do Italije, a njeni stihovi kriju GORKE VAPAJE
Najstarija srpska pesma prema pisanjima, nastala je u Smederevu, a zove se Orao se vijaše.
Možda vas zanima:
DA LI JE PROKLETA JERINA PRAVEDNO TAKO PROZVANA Borila se za slobodu pravoslavnih robova i na sve moguće načine ih je oslobađala!
Pet vekova je narod slušajući o njoj uz gusle stekao utisak da je ona unesrećila Srbiju i svoju porodicu, a zapravo Jerina je u jednom trenutku za svoju državu žrtvovala nešto najdragocenije što je imala – svoju decu.
NAJSTARIJA SRPSKA PESMA NASTALA JE U SMEDEREVU: Stigla je čak do Italije, a njeni stihovi kriju GORKE VAPAJE
Najstarija srpska pesma prema pisanjima, nastala je u Smederevu, a zove se Orao se vijaše.
Možda vas zanima:
DA LI JE PROKLETA JERINA PRAVEDNO TAKO PROZVANA Borila se za slobodu pravoslavnih robova i na sve moguće načine ih je oslobađala!
Pet vekova je narod slušajući o njoj uz gusle stekao utisak da je ona unesrećila Srbiju i svoju porodicu, a zapravo Jerina je u jednom trenutku za svoju državu žrtvovala nešto najdragocenije što je imala – svoju decu.
NAJSTARIJA SRPSKA PESMA NASTALA JE U SMEDEREVU: Stigla je čak do Italije, a njeni stihovi kriju GORKE VAPAJE
Najstarija srpska pesma prema pisanjima, nastala je u Smederevu, a zove se Orao se vijaše.
Jerina – od despotice do monahinje
Rođena kao Irina Kantakuzin oko 1400. godine u Konstantinopolju, Jerina je bila poreklom Grkinja,srpski narod ju je prekrstio u Jerina.Jerina Kantakuzin poticala je iz ugledne vizantijske porodice u Solunu. Udala se za srpskog despota Đurđa Brankovića oko 1414. godine i postala despotica u zemlji na udaru osmanskih osvajanja. Bila je obrazovana i uticajna žena, a u burnim godinama koje su sledile imala je veliku ulogu u očuvanju dinastije Brankovića. Nakon pada Smedereva 1459. godine, povukla se i zamonašila pod imenom Jelisaveta. Preminula je nedugo zatim, a mesto njenog groba nije pouzdano poznato.
Kao Grkinja i strankinja, bila je omražena u narodu koji je teško podnosio poreze i namete. Predanja govore da je unosila vizantijski sjaj na srpski dvor, što je narod često doživljavao kao luksuz i raskoš. Njena ćerka Mara ostala je upamćena kao sušta suprotnost – voljena i poštovana, dok je Jerina u kolektivnom sećanju dobila ulogu „proklete“.
Srbija u doba Đurđa Brankovića
Vladavina despota Đurđa Brankovića (1427–1456) bila je jedno od najtežih razdoblja u srpskoj istoriji. Srbija se tada našla stešnjena između Osmanskog carstva i Ugarske i bila prinuđena da stalno balansira između dve sile.
Nakon smrti despota Stefana Lazarevića, Đurađ je nasledio vlast i morao da podigne novu prestonicu, jer je Beograd predao Ugarskoj. Tako je 1428. godine počela gradnja Smederevske tvrđave, monumentalnog grada-bedema na obali Dunava.
U tom periodu Srbija je plaćala visoke poreze i Turcima i Ugarskoj, zavisno od prilika. Poraz hrišćanske vojske u bici kod Varne 1444. godine ostavio je Srbiju izloženu razaranjima i velikim naseljavanjem stanovništva ka severu.
Kada je umro 1456. godine, Srbija je bila iscrpljena, ali formalno još nezavisna. Samo tri godine kasnije, 1459, Osmanlije su zauzele Smederevo i ugasile srednjovekovnu srpsku državu. Upravo taj period bede i propadanja oblikovao je i sliku Jerine u narodnom pamćenju.
Narodna priča o gradnji Smedereva govori da su seljaci morali da nose kamenje iz dalekih krajeva, a Jerina ih je terala da daju i poslednje zalihe za gradnju tvrđave. U legendama se pominje i da su ljudi uzidavani u temelje da bi grad bio čvršći. Te priče, iako narodne i bez potvrde u istorijskim izvorima, duboko su obeležile njen mit.
Potomstvo Jerine i Đurđa
Jerina i Đurađ Branković imali su više dece, a njihova sudbina bila je jednako tragična kao i doba u kojem su živeli. Grgur i Stefan Branković oslepljeni su po naređenju Turaka, ali je Stefan, poznat kao „Slep“, ipak kasnije vladao kao despot i ostao zapamćen po mudrosti. Njihova ćerka Mara Branković udala se za sultana Murata II i postala uticajna figura na osmanskom dvoru, gde je često posredovala u korist hrišćana i svoje porodice. Lazar Branković, najmlađi sin, nasledio je presto posle očeve smrti, ali je vladao kratko i nije uspeo da sačuva nezavisnost države.
Zašto „Prokleta“?
Narod je Jerini pripisao izgradnju mnogih tvrđava, pre svih Smederevske. Verovalo se da je u gradnji mučila narod i uvodila teške namete. Otuda je nastala poslovica: „Prokleta bila kao Jerina
Narodna predanja i poslovice
U narodnom pamćenju Jerina je postala oličenje surovosti. Pored poslovice „Prokleta bila kao Jerina“, u upotrebi su bile i izreke poput „Zida као Jerina“ – za nekoga ko tera druge da rade preko snage, ili „Gradila Prokleta Jerina“ – za naporan posao i veliku građevinu. U nekim predanjima kaže se i „Jerina ga stvorila“ – za nešto ogromno i čvrsto.
Mit i stvarnost
Dok je istorija beleži kao obrazovanu vizantijsku plemkinju i suprugu despota Đurđa, narod je od nje stvorio mitsku figuru – surovu, gordu i prokletu.
Jedan od najraširenijih mitova govori o uzidavanju ljudi u temelje Smederevske tvrđave, kako bi bedemi bili čvrsti i neosvojivi. Pominju se i tajni hodnici obloženi hrastovinom, koji su navodno povezivali dvor sa Dunavom ili ergelom. Predanja su govorila i o skrivenom blagu koje je Jerina ostavila u svojim kulama, a koje do danas niko nije pronašao.
U pojedinim pesmama opisivana je i kao veštica, koja noću obilazi gradilišta i baca čini na radnike. Gotovo svaka tvrđava u Srbiji – od Magliča i Golupca, do Rama i Severina – u narodu je prozvana „Jerinina“, iako sa njom nema istorijske veze.
Posebno je snažno bilo verovanje da se na Jerini „osvetila sudbina“ – slepilo sinova Grgura i Stefana, prerana smrt Lazara i patnje dinastije Branković tumačeni su kao posledica njenog prokletstva.
S druge strane, u pojedinim krajevima sačuvala se i drugačija slika: o Jerini kao izuzetno lepoj ženi, „Grkinji vilovitoj“, koja je donosila sjaj vizantijskog dvora u Srbiju. Ipak, i tada je njena lepota viđena kao opasna i gordoljubiva.
Istorija, međutim, pokazuje da je Jerina bila žrtva teškog vremena. Kao strankinja i žena sa velikim uticajem, lako je postala meta narodnog nezadovoljstva. Trpela je gubitke, doživela propast države i na kraju se zamonašila. Između stvarnih događaja i narodnih priča ostala je zauvek upamćena kao „Prokleta Jerina“ – graditeljka i vladarka, ali i mitska figura srpske prošlosti.
Njena sudbina bila je tragična – izgubila je sinove, doživela propast Srbije i na kraju se zamonašila.
Prema predanju postoje dve priče o njenoj smrti. Prva glasi da je preminula na Rudniku, tačnije Ostrvici, kao monahinja. A druga nešto dramatičnija legenda kazuje da ju je otrovao sin Lazar kako bi preuzeo vlast.
Istina i mit o Prokletoj Jerini: Od vizantijske plemkinje do narodne legende
Od grčke plemkinje i despotice do „proklete“ graditeljke, Jerina Branković ostala je upamćena kao jedno od najkontroverznijih imena naše prošlosti. Njena sudbina utkala se u tvrđave i legende širom Srbije.
POTOMCI NEMANJIĆA PRONAĐENI NA BARBADOSU Potpuno neverovatno otkriće: "Živeli su kao PLAĆENE UBICE nadomak plaža"
Otkriće kakvo niko nije mogao da očekuje
Tajni dnevnik vojvode Mišića: Šta je veliki strateg zapisivao kada je ostajao sam?
Poznat kao nepokolebljivi vođa Kolubarske bitke, Živojin Mišić je iza čelične uniforme krio dušu filozofa. Njegov lični dnevnik, godinama čuvan u arhivama, otkriva lice čoveka koje istorija retko pokazuje – ranjivo, samokritično i duboko emotivno.
Vojvoda Stepa Stepanović – heroj koji je poslednje dane proveo u opancima: Skromni kraj ratnog diva
Vodio je srpsku vojsku kroz krvave bitke, oslobađao zemlju i unosio strah u redove neprijatelja. A kad je rat stao, vojvoda Stepa Stepanović skinuo je uniformu i – obuo opanke.
Hajdučka trava – biljka koju su vojnici nosili u opancima: Narodni lek sa bojišta
Zovu je čuvaricom zdravlja, ali malo ko zna da je hajdučka trava vekovima bila lek broj 1 u torbi srpskog ratnika. Ova skromna biljka krila je moć da zaustavi krv, smiri ranu i sačuva život.
Komentari(0)