U srpskoj tradiciji, neobjašnjivo zvonjenje označava smrt, opomenu ili dolazak duše
“Zazvonilo je, a nikog nema u zvonari – spremaj se, neko će umreti.” Ova rečenica odzvanja kroz sećanja mnogih starijih meštana iz sela širom Srbije. U narodnom predanju, kada zvono samo zazvoni, ili se čuje zvuk zvona kada niko nije povukao uže, to nije greška, već znak. Prema Veselinu Čajkanoviću, ovaj fenomen nije tumačen kao slučajnost – već kao direktna manifestacija prisustva duhovnog sveta, često u trenutku kada se “duša sprema” ili kada nešto iz nevidljivog sveta želi da privuče pažnju.
Zvono – svetlosni glas u svetu tame
Zvona u srpskoj tradiciji nisu imala samo liturgijsku funkciju. Ona su bila “glas crkve”, ali i oružje protiv zla. Njihov zvuk se širio dolinama i planinama ne samo da bi pozvao vernike, već da bi rasterao nečiste sile. Zato je svako neobjašnjivo zvonjenje izazivalo strah – jer znači da su sile koje ne dolaze s čovekom, same zazvale.
Možda vas zanima:
Ko su bili Vetrenjaci: Nevidljiva bića iz srpskih planina koja su donosila bolest, šapat i inspiraciju
U narodnim verovanjima srpskog naroda, posebno u planinskim krajevima, verovalo se da kroz vetar prolaze nevidljiva bića – Vetrenjaci. Oni nisu ni dobri ni zli, ali njihov dah može doneti i pesmu i ludilo.
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Možda vas zanima:
Ko su bili Vetrenjaci: Nevidljiva bića iz srpskih planina koja su donosila bolest, šapat i inspiraciju
U narodnim verovanjima srpskog naroda, posebno u planinskim krajevima, verovalo se da kroz vetar prolaze nevidljiva bića – Vetrenjaci. Oni nisu ni dobri ni zli, ali njihov dah može doneti i pesmu i ludilo.
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Možda vas zanima:
Ko su bili Vetrenjaci: Nevidljiva bića iz srpskih planina koja su donosila bolest, šapat i inspiraciju
U narodnim verovanjima srpskog naroda, posebno u planinskim krajevima, verovalo se da kroz vetar prolaze nevidljiva bića – Vetrenjaci. Oni nisu ni dobri ni zli, ali njihov dah može doneti i pesmu i ludilo.
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Zazvonilo samo? Nema “samo” u narodnoj religiji
U narodnoj logici, ništa “samo od sebe” ne pravi buku – naročito ne sveta stvar. Ako zvono zazvoni a niko nije tu, tumači se da je:
- duša umrlog došla da najavi svoj kraj;
- anđeo ili svetac prošao kraj crkve;
- nečista sila pokušala da uđe u sveto mesto, ali se oglasila svetinja.
U nekim krajevima, verovalo se da je to znak da “zvono traži zvonara” – odnosno, da neko iz sela treba da se oprosti sa životom.
Zabrana igre i šale sa zvonom
Zvonjenje je bilo strogo čuvano. Deci nije bilo dozvoljeno da se igraju konopcem zvona – verovalo se da onaj ko zazvoni iz šale “priziva nešto što ne zna”. Ako neko neovlašćeno zazvoni, u nekim selima su se palile sveće ili se molilo pred ikonom da “greh ne ostane”.
Čajkanovićevo tumačenje – zvono kao prenosnik duhovne vibracije
Čajkanović opisuje zvono kao predmet sa “dvostrukom prirodom”: napravljeno rukom, ali nosi božanski rezon. Zvuk zvona probija granicu svetova – i zato se njegov neobjašnjiv signal doživljava kao poruka. U narodnom iskustvu, zvono nikada nije samo metal – ono govori ono što ljudi ne mogu da izgovore.
Danas – signal za sve, ali značenje ostaje
U savremenom vremenu, elektronski sistemi često aktiviraju zvona automatski. Ipak, kad zazvoni mimo rasporeda, stariji i dalje kažu: “Neko se sprema.” I dok tehnologija pokušava da objasni “greške”, narodna religija zna: kad svetinja sama progovori, ne treba da je prekinemo – već da slušamo.
KOJE LAŽI SU NAJOPASNIJE? Otac Evgenije otkriva kako da ih prepoznate iako ih ne čujete
Sveštenik Ruske pravoslavne crkve Evgenije Murzin podseća da duhovno učenje svetih otaca razotkriva suptilnu, ali pogubnu formu greha – laž mišlju.
Jedna rečenica patrijarha Pavla promenila je život mnogima
Prošlo je 16 godina otkako se upokojio patrijarh Pavle, ali njegove reči i dalje osvetljavaju put mnogima. U vremenu kada su istinske vrednosti potisnute površnim moralom i prekomernom potrošnjom, ljudi sve češće traže smisao u njegovim besedama.
KAKO SE PRAVILNO PIŠE: "PODSETNIK" ili "POTSETNIK"? Rešite nedoumicu
Mnogi ne znaju kako se pravilno piše ova reč.
Slavimo Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu: CRVENO JE SLOVO, a ovo su običaji koji moraju da se ispoštuju
Današnji praznik je posvećen caru Konstantinu i carici Jeleni
Ovo ime je godinama unazad popularno: Dečaci koji ga nose su rođeni da vladaju
Doduše, prema nekim navodima ovo ime je moglo da se prevede kao "slabić"
Komentari(0)