U srpskoj tradiciji, neobjašnjivo zvonjenje označava smrt, opomenu ili dolazak duše
“Zazvonilo je, a nikog nema u zvonari – spremaj se, neko će umreti.” Ova rečenica odzvanja kroz sećanja mnogih starijih meštana iz sela širom Srbije. U narodnom predanju, kada zvono samo zazvoni, ili se čuje zvuk zvona kada niko nije povukao uže, to nije greška, već znak. Prema Veselinu Čajkanoviću, ovaj fenomen nije tumačen kao slučajnost – već kao direktna manifestacija prisustva duhovnog sveta, često u trenutku kada se “duša sprema” ili kada nešto iz nevidljivog sveta želi da privuče pažnju.
Zvono – svetlosni glas u svetu tame
Zvona u srpskoj tradiciji nisu imala samo liturgijsku funkciju. Ona su bila “glas crkve”, ali i oružje protiv zla. Njihov zvuk se širio dolinama i planinama ne samo da bi pozvao vernike, već da bi rasterao nečiste sile. Zato je svako neobjašnjivo zvonjenje izazivalo strah – jer znači da su sile koje ne dolaze s čovekom, same zazvale.
Možda vas zanima:
Ko su bili Vetrenjaci: Nevidljiva bića iz srpskih planina koja su donosila bolest, šapat i inspiraciju
U narodnim verovanjima srpskog naroda, posebno u planinskim krajevima, verovalo se da kroz vetar prolaze nevidljiva bića – Vetrenjaci. Oni nisu ni dobri ni zli, ali njihov dah može doneti i pesmu i ludilo.
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Možda vas zanima:
Ko su bili Vetrenjaci: Nevidljiva bića iz srpskih planina koja su donosila bolest, šapat i inspiraciju
U narodnim verovanjima srpskog naroda, posebno u planinskim krajevima, verovalo se da kroz vetar prolaze nevidljiva bića – Vetrenjaci. Oni nisu ni dobri ni zli, ali njihov dah može doneti i pesmu i ludilo.
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Možda vas zanima:
Ko su bili Vetrenjaci: Nevidljiva bića iz srpskih planina koja su donosila bolest, šapat i inspiraciju
U narodnim verovanjima srpskog naroda, posebno u planinskim krajevima, verovalo se da kroz vetar prolaze nevidljiva bića – Vetrenjaci. Oni nisu ni dobri ni zli, ali njihov dah može doneti i pesmu i ludilo.
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Zazvonilo samo? Nema “samo” u narodnoj religiji
U narodnoj logici, ništa “samo od sebe” ne pravi buku – naročito ne sveta stvar. Ako zvono zazvoni a niko nije tu, tumači se da je:
- duša umrlog došla da najavi svoj kraj;
- anđeo ili svetac prošao kraj crkve;
- nečista sila pokušala da uđe u sveto mesto, ali se oglasila svetinja.
U nekim krajevima, verovalo se da je to znak da “zvono traži zvonara” – odnosno, da neko iz sela treba da se oprosti sa životom.
Zabrana igre i šale sa zvonom
Zvonjenje je bilo strogo čuvano. Deci nije bilo dozvoljeno da se igraju konopcem zvona – verovalo se da onaj ko zazvoni iz šale “priziva nešto što ne zna”. Ako neko neovlašćeno zazvoni, u nekim selima su se palile sveće ili se molilo pred ikonom da “greh ne ostane”.
Čajkanovićevo tumačenje – zvono kao prenosnik duhovne vibracije
Čajkanović opisuje zvono kao predmet sa “dvostrukom prirodom”: napravljeno rukom, ali nosi božanski rezon. Zvuk zvona probija granicu svetova – i zato se njegov neobjašnjiv signal doživljava kao poruka. U narodnom iskustvu, zvono nikada nije samo metal – ono govori ono što ljudi ne mogu da izgovore.
Danas – signal za sve, ali značenje ostaje
U savremenom vremenu, elektronski sistemi često aktiviraju zvona automatski. Ipak, kad zazvoni mimo rasporeda, stariji i dalje kažu: “Neko se sprema.” I dok tehnologija pokušava da objasni “greške”, narodna religija zna: kad svetinja sama progovori, ne treba da je prekinemo – već da slušamo.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Kako je Srbin pravoslavac napisao HRVATSKU HIMNU?
Činjenica da je Josif Runjanin bio pravoslavni Srbin često se zanemaruje ili osporava, a njegovo ime se u Hrvatskoj neretko menja u u Josip.
OVO O VELJKU BULAJIĆU I BATI ŽIVOJINOVIĆU SIGURNO NISTE ZNALI: Bili su VIŠE OD KOLEGA, 1 ime ih je ZAUVEK POVEZALO
Veliko prijateljstvo između legendarnog glumca i slavnog reditelja s vremenom je postalo još čvršće.
Komentari(0)