Prema tumačenju Veselina Čajkanovića, Srbi su pre hrišćanstva verovali u vrhovnog boga koji nije imao ime, kip ni crkvu. Verovalo se da on ne traži molitvu – već istinu. Ne pojavljuje se – ali sve vidi.
Dok su druge religije imale bogove sa likom, imenom i hramovima, srpska narodna religija, pre hrišćanstva, imala je vrhovno božanstvo o kom se nije govorilo naglas. Veselin Čajkanović, oslanjajući se na narodne pesme, običaje i arhetipske tragove, iznosi tezu da je srpski najviši bog bio „onaj koji ćuti“. Bog koji ne traži sveću, ni žrtvu, ni ime. Samo – da ne lažeš kad stojiš pred prirodom.
Bog bez lika, ali sa prisustvom
Čajkanović piše da u narodnom predanju ne postoji jasno ime vrhovnog božanstva.
Možda vas zanima:
Senke zimskog ciklusa: Kad se dan skrati, a duhovni svet približi
U narodnoj religiji, zima nije samo sezona – već vreme kada „nevidljivi svet hoda bliže ljudima“. Od Nikoljdana do Bogojavljenja, svaki korak se pravi s merom
ČAJKANOVIĆEVO VEROVANJE Dani kada narod veruje da se molitve čuju jače
U srpskom narodnom kalendaru postoje dani kada se kaže da se „otvaraju nebesa“. U tom trenutku, ni molitva ne mora da se izgovori naglas – dovoljno je da je srce spremno
Možda vas zanima:
Senke zimskog ciklusa: Kad se dan skrati, a duhovni svet približi
U narodnoj religiji, zima nije samo sezona – već vreme kada „nevidljivi svet hoda bliže ljudima“. Od Nikoljdana do Bogojavljenja, svaki korak se pravi s merom
ČAJKANOVIĆEVO VEROVANJE Dani kada narod veruje da se molitve čuju jače
U srpskom narodnom kalendaru postoje dani kada se kaže da se „otvaraju nebesa“. U tom trenutku, ni molitva ne mora da se izgovori naglas – dovoljno je da je srce spremno
Možda vas zanima:
Senke zimskog ciklusa: Kad se dan skrati, a duhovni svet približi
U narodnoj religiji, zima nije samo sezona – već vreme kada „nevidljivi svet hoda bliže ljudima“. Od Nikoljdana do Bogojavljenja, svaki korak se pravi s merom
ČAJKANOVIĆEVO VEROVANJE Dani kada narod veruje da se molitve čuju jače
U srpskom narodnom kalendaru postoje dani kada se kaže da se „otvaraju nebesa“. U tom trenutku, ni molitva ne mora da se izgovori naglas – dovoljno je da je srce spremno
Možda vas zanima:
Senke zimskog ciklusa: Kad se dan skrati, a duhovni svet približi
U narodnoj religiji, zima nije samo sezona – već vreme kada „nevidljivi svet hoda bliže ljudima“. Od Nikoljdana do Bogojavljenja, svaki korak se pravi s merom
ČAJKANOVIĆEVO VEROVANJE Dani kada narod veruje da se molitve čuju jače
U srpskom narodnom kalendaru postoje dani kada se kaže da se „otvaraju nebesa“. U tom trenutku, ni molitva ne mora da se izgovori naglas – dovoljno je da je srce spremno
Možda vas zanima:
Senke zimskog ciklusa: Kad se dan skrati, a duhovni svet približi
U narodnoj religiji, zima nije samo sezona – već vreme kada „nevidljivi svet hoda bliže ljudima“. Od Nikoljdana do Bogojavljenja, svaki korak se pravi s merom
ČAJKANOVIĆEVO VEROVANJE Dani kada narod veruje da se molitve čuju jače
U srpskom narodnom kalendaru postoje dani kada se kaže da se „otvaraju nebesa“. U tom trenutku, ni molitva ne mora da se izgovori naglas – dovoljno je da je srce spremno
Možda vas zanima:
Senke zimskog ciklusa: Kad se dan skrati, a duhovni svet približi
U narodnoj religiji, zima nije samo sezona – već vreme kada „nevidljivi svet hoda bliže ljudima“. Od Nikoljdana do Bogojavljenja, svaki korak se pravi s merom
ČAJKANOVIĆEVO VEROVANJE Dani kada narod veruje da se molitve čuju jače
U srpskom narodnom kalendaru postoje dani kada se kaže da se „otvaraju nebesa“. U tom trenutku, ni molitva ne mora da se izgovori naglas – dovoljno je da je srce spremno
Možda vas zanima:
Senke zimskog ciklusa: Kad se dan skrati, a duhovni svet približi
U narodnoj religiji, zima nije samo sezona – već vreme kada „nevidljivi svet hoda bliže ljudima“. Od Nikoljdana do Bogojavljenja, svaki korak se pravi s merom
ČAJKANOVIĆEVO VEROVANJE Dani kada narod veruje da se molitve čuju jače
U srpskom narodnom kalendaru postoje dani kada se kaže da se „otvaraju nebesa“. U tom trenutku, ni molitva ne mora da se izgovori naglas – dovoljno je da je srce spremno
Gde se osećao taj bog
Verovalo se da se taj bog ne spušta u selo, ali sve vidi sa visine.
Njegovo prisustvo se oseća na proplanku u podne, na vrhu planine u tišini, ili kad vetar prestane da duva bez razloga.
Ljudi su znali da ne treba vikati u šumi, da se ne laže dok se pije voda sa izvora, i da se ne preti pod otvorenim nebom.
Jer – on je tu.
Ne da kazni. Nego da zna.
Moliti se – ili samo ne grešiti
U srpskom narodnom shvatanju, bog se ne doziva da ti pomogne – dozivaš ga da svedoči.
Ne mole se za oproštaj, već se pazi da se ne pogreši.
Ovo se vidi u starim izrazima kao što su:
„Ako Bog zna – ne bojim se ljudi.“
ili
„Bog ćuti – al’ kad pogleda, zna se gde si bio.“
Zašto se ćutalo o njemu
Čajkanović zaključuje da je ćutanje o vrhovnom bogu najveći dokaz poštovanja.
Što se više zna – manje se izgovara.
Zato nije ostalo ni ime.
Ostao je samo osećaj – da u nekim trenucima treba da ćutiš, pogledaš gore, i da ti srce zna da nisi sam.
OVO SRPSKO IME SU NAJVIŠE DAVALI RODITELJI DEČACIMA NA SEVERU KOSOVA! Pogledajte samo SIMBOLIKU
Kako navodi, rođeno je 59 dečaka i 49 devojčica
Svaki SRBIN ih ima, a nema pojma kako se zovu! Nazivi muških i ženskih predaka
Kroz usmeno predanje očuvali su se nazivi
Nakon punih 36 godina je otkriveno šta je Tito izgovorio na samrti: Svi prisutni su zanemeli od čuda
Da li je razrešena misterija reči koje je Tito izgovorio na samrti?
KAKO SE GASI SLAVSKA SVEĆA? Stari običaji za koje se veruje da donose mir i blagostanje
Iako je ovaj običaj star vekovima, mnogi i danas nisu sigurni kako se pravilno postupa sa slavskom svećom kada prođe slava.
KAKO SE PIŠE: I te kako ili itekako - samo jedan oblik je pravilan
Rešite pravopisnu nedoumicu
Komentari(0)